Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, i donedavni premijer Crne Gore Milo Đukanović, rekli su danas u Beogradu da je hrvatska blokada otvaranju poglavlja Srbije "eskcesna situacija" i da se mora brzo rešiti.
"Smatram da se radi o ekscesnoj situaciji koja će biti rešena. Hrvatska je zainteresovana da sve zemlje jugoistočne Evrope uđu u EU", rekao je Mesić novinarima pred skup "Novi evropski poredak" u organizaciji Centa za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi (CDRSEE) i Evropskog fonda za Balkan (EFB).
Mesić je podsetio da je i Hrvatska imala problema sa Slovenijom (oko granice u Piranskom zalivu) tokom evropskih integracija ali da se to ipak "rešilo u hodu".
"Sva bilateralna pitanja mogu se i moraju rešiti između dve strane, a da li će biti pritisaka (Brisela) to je samo pitanje vremena. S druge strane, svaka zemlja koja sad ulazi u EU je pod više mikroskopa nego one koje su već unutra jer se EU još nije oporavila od šoka ulaska baš tih zemalja (Rumunija, Bugarska, Hrvatska), za koje se pogrešno smatralo da su spremne", kazao je Mesić.
Da bilateralni sporovi ne smeju biti predmet blokiranja regionalnih država na putu učlanjenja u EU, smatra i bivši premijer Crne Gore, Milo Đukanović.
"Jasno vam je da je Crna Gora protiv bilo kakve blokade kada je u pitanju strateški interes zemalja regiona, a to je napredak ka zajedničkim evropskim ciljevima. Za nas u Crnoj Gori evropska i evroatlanska integracija je prioritet", rekao je Đukanović i dodao da veruje da će problem u vezi sa protivljenjem Hrvatske otvaranju poglavlja 26 (kultura i obrazovanje) u pregovorima Srbije i EU biti brzo prevaziđen.
Mesić je izrazio tvrdo uverenje da je EU "milenijumski projekat koji mora ostvariti ova generacija jer je to jedina garancija da Evropa neće ratovati", dok Đukanović kaže da su svi problemi, kako regionalni, tako i sadašnji evropski, u osnovi pitanje ekonomije i političke vizije .
"Svi problemi koje vidimo na površini su posledica tragičnog viševekovnog ekonomskog zaostajanja svih zemalja regiona. Crna Gora, kao najsređenija ekonomija Zapadnog Balkana ima BDP 6.000 dolara po glavi stanovnika, dok je prosek EU veći od 25.000", rekao je Đukanović.
Na skupu su govorili, a neki potom i učestvovali u emisiji, Hanes Svoboda, dugogodišnji evropski parlamentarac i presednik CDRSEE, Akseld Ditman, ambasador Nemačke u Srbiji, Hedvig Morvai, izvršna direktorka EFB.
Na uzvrelu situaciju zbog novog blokiranja Srbije od stane Hrvatske osvrnuo se i parlamentarac Svoboda, aludirajući baš na hravtski problem sa Slovenijom.
"Možete učiti kroz ponavljanje (grešaka) ili greške ne ponavljati. Takva bilateralna pitanja u suštini i nisu toliko važna za evropsku integraciju, niti za zemlje same, pa ne bi smele biti prepreka. to naravno ne znači da zemlje kojesu blokirane ne bi trebalo da nešto preduzmu u vezi sa tim", kaže Svoboda, koji se svega nagledao za 19 godina koliko je u Evropskom parlamentu.
EVROPLJANI BEZ VIZIJE, BALKANCI BEZ VOLJE
Najveći problem evrointegracija zemalja Zapadnog Balkana je što je njima zapalo da se EU približavaju u vrme kada je u Evropskoj uniji izrazito vidljiv nedostatak političara sa vizijom kako bi Evropa trebalo da izgleda za 50 godina i kako do toga stići, smatra crnogorski političar Milo Đukanović
"Isti problem koji je imala Jugoslavija s kraja osamdesetih sada ima EU - nema jasne i čiste vizije Evrope, ali verujem da će to biti prevaziđeno", kaže Đukanović.
Sa takvom konstatacijom slažu se i Svoboda i Mesić.
"Nema više takvih evropskih figura kakve su bile (nemački posleratni predsednik Konrad) Adenauer ili (njegov francuski kolega) Šuman. Angela Merkel vodi Evropi, ali ona je više otpravnik poslova nego vizionar", kaže Mesić.
Svoboda dodaje da fali kreativnosti ali da bi dila ludost, i to globalnih rzmera, odustati od zajedničke države.
"EU sutrašmnjice se mora biti prilagođena građanima, ali bez nje zemlje Evrope bi bile trećerazredne u globalnim razmerama", kaže Svoboda.
Ali situacija (još) nije potpuno besperspektivna, smatraju učesnici skupa koji bi se redom mogli svrstati u "umerene optimiste" što se tiče svetle evropske budućnosti.
"Ujedinjena Evropa je milenijumski projekat ali mora se završiti u našoj generaciji. Bez EU nema garancije da neće biti novih ratova u Evropi, i da će ekonomija napredovati, ali prvo EU mora rešiti svoje institucionalne probleme - recimo kako do zajedničke fiskalne politike i monetarne politike", kaže Mesić.
Po brzom ulasku Zapadnog Balkana u EU, optimizam je mnogo manji i među učesnicima skupa.
"Kada sam počinjao svoj parlamentarni staž govorio sam da cela Evropa mora biti ujedinjena na 100 godina od početka Prvog svetskog rata, zatim sam rok 'pomerio' za kraj rata, pa... I danas smo daleko od tog datuma", kaže slikovito Svoboda.
"Sada se sve, i u Briselu i u zemljama kandidatima, dešava po inerciji. Mi bi kao da uđemo a oni kao da se prošire. Nema stvarne volje ni za proširenje ni za reforme da bi se ulazak zaslužio. Tako da je jasno da EU trenutno ne pada na pamet da još više komplikuje svoj život proširenjem u dogledno vreme", kaže Morvai.
Slaže se i Milo Đukanović, ali dodaje da nije svejedno kako će se to "međuvreme" ispuniti.
"Nije opasno ne postati članica u narednih pet godina, ali jeste ako se to vreme ne iskoristi kako treba. Mi na Balkanu moramo da budemo svesni da radimo mnogo veći posao od 'učlanjenja' - mi praktično postavljamo temelje svojoj evropskoj budućnosti posle stoleća lutanja mimo Evrope", kaže dugogodišnji lider Crne Gore.
(G.M.Š.)
