Kuburović oštra u UN: Albanci nas ucenjuju!

Srbija je danas u Njujorku, pred Savetom bezbednosti UN, oštro osudila napade albanskih političara i zločinca Ramuša Haradinaja koji pozivaju na rat, kao i ponašanje Prištine koja dijalog koristi za ucene i promoviše "veliku Albaniju".

59
A- A A+
nela kuburović Foto: Printscreen/YouTube

  Na sednici u Njujorku se razmatra redovni tromesečni izveštaj Generalnog sekretara UN, Antonija Gutereša, posvećen radu UNMIK-a i situaciji na Kosovu i Metohiji od 16. januara do 15. aprila 2017. godine.

Ministarka pravde Nela Kuburović, koja predstavlja Srbija, oštro je kritikovala ponašanje zločinca Ramuša Haradinaja koga je sud u Francuskoj nedavno oslobodio po poternici Srbije, kao i učestale ucene koje dolaze od albanskih političara.

Navodeći da je neprihvatljivo da Priština koristi dijalog i normalizaciju odnosa kao sredstvo ucene prema Srbiji i evropskim partnerima, Kuburović je rekla da takav stav Prištine "kulminirao početkom marta kada je njena skupština usvojila rezoluciju o prekidu dijaloga, koji se faktički vezuje za sudbinu jedne osobe koja se tereti za najmonstruoznije zločine".

Tanin o Kosovu: U vazduhu se oseća strah

Šef Misije UN na Kosovu (UNMIK) Zahir Tanin upozorio je a porast tenzija na Kosovu i oslabljeno poverenje između Beograda i Prištine zbog "neodgovornih izjava obe strane". Naveo je da nedavne izjave visokih kosovskih zvaničnika o stvaranju velike Albanije i odgovor srpskih vlasti ne vode ka pomirenju i normalizaciji odnosa.

Reč je o oslobađanju teroriste Ramuša Haradinaja koga Srbija tereti za ratne zločine na Kosovu gde je bio pripadnik ozloglažene terorističke "Oslobodilačke Vojske Kosova" (OVK).

"Usledile su i otvorene pretnje albanskih političkih lidera iz regiona prekrajanjem granica i stvaranjem tzv. 'velike Albanije' u slučaju da njihove ambicije u pogledu evro-integracija ne budu zadovoljene po ubrzanoj proceduri", rekla je Kuburović.

GUTEREŠ ZABRINUT, ODNOSI SVE ZATEGNUTIJI

Gutereš je u izveštaju ocenio je da je protekli period na Kosovu i Metohiji obeležen događajima koji nisu doprineli ublažavanju zategnutih odnosa Beograda i Prištinei izrazio zabrinutost zbog prepreka koje ometaju napredak u dijalogu kao i zbog nedostatka primene postignutih sporazuma.

"Praktična primena sporazuma iz dijaloga bila je ekstremno spora. Nikakvi konkretni koraci nisu učinjeni na uspostavljanju Zajednice srpskih opština", naveo je između ostalog Gutereš u izveštaju objavljenom na sajtu svetske organizacije.

Kao primer događaja koji nisu doprineli ublažavanju zategnutih odnosa Beograda i Prištine, Gutreš je izneo inicijativu za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku i pretnje Dauta Haradinaja etničkim čišćenjem Srba ukoliko sud u Kolmaru izruči njegovog brata Ramuša Srbiji.

"Javni predlog da se Kosovske bezbednosne snage tranformišu u oružane snage zakonskim amandmanom umesto ustavnim promenama izazvao je kontroverzu", a ta inicijativa je naišla na "snažno protivljenje kosovskih Srba, Beograda i međunarodne zajednice, a posebno SAD i NATO," naveo je Gutereš.

On je dodao i da je 7. aprila Daut Haradinaj član kosovske Skupštine iz Alijanse za budućnost Kosova i brat Ramuša Hardinaja "zapretio ratom i etničkim čišćenjem" Kosova ukoliko njegov brat bude prebačen u Beograd i istakao da su njegove izjave ozbiljno uznemirile srpsku zajednicu na KiM i naišle na snažnu osudu međunarodne zajednice, kosovskog predsednika i UNMIK-a.

Prema njegovim rečima, razlog za ozbiljnu zabrinutost predstavlja i porast nacionalizma, a reči i akcije koje potpiruju međunaconalne podele ne doprinose poboljšanju života ljudi ili stabilnosti u regionu.

Kada je reč o povratku raseljenih, generali sekretar UN je izrazio žaljenje što taj proces i dalje nailazi na otpor na lokalnom nivou uz opstrukciju u regionu Istoka.

"Pozivam političke lidere da učine aktivniji napor da smanje taj otpor i spreče da lažne priče zamagle percepciju i iskrive činjenice. Iako su povratnici poznati i unapred provereni od strane kosovskih vlasti, neki funkcioneri se i dalje ponašaju neodgovorno podstičući neosnovane glasine o njima", ukazao je Gutereš.

On je ujedno podsetio sve strane da je sudbina mnogih nestalih još uvek nerešena, istakavši da pružanje odgovora porodicama koje su predugo čekale ostaje humaniterni prioritet i zahteva rešenost zvaničnog rukovodstva obe strane.

ČITAKU: KOSOVO JE JEDNAKO SRBIJI

Ambasadorka Kosova u SAD, Vljora Čitaku, poručila je danas, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), da Srbija za pomirenje mora da prihvati Kosovo kao sebi jednako, napominjući da Priština ostaje predana dijalogu sa Beogradom, ali da je umorna od duplih standarda i dvostrukih igara.

Slučaj Haradinaj - "stanje uma u Srbiji"

Čitaku je ocenila da je dobro što je završena "epizoda" sa Ramušem Haradinajem, podsećajući da je on dva puta oslobođen u haškom tribunalu, ali da ceo taj slučaj govori o "stanju uma u Srbiji". Srbija dobro zna da je sa Kosovom izgubila bitku - vojno 1999. godine, politički 2008. godine i pravosudno 2009. pred Međunarodnim sudom pravde, rekla je Čitaku.

Čitaku je zahvalila članicama SB UN na podršci koju su pružali Kosovu od 1993. godine, kada su se Albanci suočavali "sa aparthajdom i zatvaranjima", kao i 1998. i 1999. godine, "kada smo živeli u noćnim morama brutalnosti".

Bili ste uz nas u najtežim danima, kada je milion izbeglica bilo po kampovima u Albaniji i Makedoniji i kada smo se vratili i obnovili svoje domove iz pepela. Sada to više nije potrebno i cinično je da dolazimo ovde svaka tri meseca i ponavljamo iste priče iz političkih razloga, ocenila je Čitaku.

Čitaku smatra da je posle 18 godina rezoluciji 1244 istekao rok trajanja.

Čitaku je podsetila i na izveštaj specijalog izvestioca generalnog sekretara Martija Ahtisarija koji je nezavisnost Kosova predložio kao konačno rešenje, kao i na odluku Međunarodnog suda pravde kojom se navodi da Kosovo nije prekršilo međunarodno pravo time što je proglasilo nezavisnost.

Čitaku je istakla da najdiskriminisanija manjina živi u Srbiji, a to su Albanci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Radi se o vidljivoj i konstantnoj diskiminacija Albanaca u obrazovanju, zapošljavanju, javnom sektoru, a o njima nema sednice SB UN, rekla je Čitaku.

ŽUSTRA RASPRAVA AMBASADORA

Raspravu ambasadora država članica SB UN o situaciji na KIM obeležili su suprotstavljeni stavovi o potrebi daljeg angažovanja Unmika, statusu i napretku Kosova ali i jednoglasan poziv na nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

SAD opstaju na svojoj verziji "Račka"

Osvrćći se na događaje Račku o kojima je govorila ministarka Kuburović, ona je rekla da su tela u Racku svedočanstvo o zločinima koji su se tamo dogodile a da su forenzički izveštaji međunarodnih posmatrača iz tog vremna bili jasni, pozvavši na "uzdržanost od ovakve vrste istorijskog revizionizma".

 Dok su Rusija i Kina istakli porebu daljeg snažnog angažovanja Misije UN na Kosovu, SAD i zapadne zemlje su ocenile da je Unmik potrebno postepeno gasiti a izveštaje o KiM prorediti.

Predstavnik Rusije u UN Vladimir Sofronkov upozorio je danas da je dijalog Beograda i Prištine već mesecima u ćorsokaku, da su odnosi između Beograda i Prištine pogoršani i da nema poverenja, a odsustvo pritiska Brisela vodi ka tome da Priština radi šta hoće i ne bira reči.

Safronkov je, takođe, upozorio da je formiranje vojske Kosova u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244, kao i da su odluke kosovskog parlamenta u vezi procesa protiv Ramu?a Haradinaja u Francuskoj, jednako opasne.

Kina poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i razume zabrinutost Srbije po pitanju Kosova, rekao je ambasador te zemlje pri SB UN. Predstavnik te zemlje je ocenio da bezbednosna situacija na Kosovu ostala relativno stabilna, ali je dodao da neka pitanja ostaju nerešena. Takođe je izrazio nadu da će sve strane ostati posvećene opštem pravcu političkog rešavanju pitanja i primeniti što pre postignute dogovore.

Kina smatra da SB UN treba da zadrži svoju pažnju na Kosovu, i podržava rad UNMIK.

Predstavnica SAD, Mišel Sison, pozvala je na smanjenje Unmika, koji je, kako je ocenila ispunio svoju misiju s obzirom na napredak Kosova tokom proteklih 18 godina i dodala da period izveštavanja o radu Misije treba prorediti sa tromesečnog na šestomesečni ili još duži vremenski raspon.

SAD i sve veći broj članica SB smatraju da Misiju UN treba polako gasiti jer je ispunila svoj mandat, rekla je ona.

Svoj stqv da je dijalog neopohodna dali su i ambasadori Italije i Švedske.

-----------------------------------------

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!

Sve vesti