S RAZLOGOM: Zašto Severnokorejci tako mrze Amere

Autor:

Stanovništvo Severne Koreje već šest decenija odrasta sa mržnjom prema SAD. Ta propaganda funkcioniše ne zbog njihove "gluposti" već živog sećanja na Korejski rat, u kome se pokazala sva američka "humanost".

43
A- A A+

severna koreja pjongjang nuklerno oružje kim džong un Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock

Severna Koreja se mentalno još uvek nalazi u 50-im godinama prošlog veka, piše sajt nemačkogdržavnog radija Dojče vele (DW).

U Severnoj Koreji nedostaje mnogo toga, ali jedno sigurno ne: efikasna propagandna mašinerija, još u vrtiću i u školskim udžbenicima podstiče se mržnja prema SAD, povezana sa strahom od "imperijalnog agresora" iz Vašingtona.

Baciti na žutaće 30 do 50 atomskih bombi

I pretnje atomskom bombom je Severna Koreja već čula, od američkog generala Daglasa Mekartura, navodi "Dojče vele". U jednom intervjuu iz 1954. godine on je izrazio razočaranje jer mu nije bilo dopušteno da sprovede plan za okončanje rata u roku od 10 dana. Taj njegov plan je predviđao bacanje "između 30 i 50 atomskih bombi". On je takođe predlagao da se dugoročno onemogući prelazak granice između Severne Koreje i Kine - stavljanjem radioaktivnog kobalta u pojasu od pet kilometara duž granične reke Jalu. Time je trebalo da se prekine kineska podrška Severnoj Koreji. No, te planove su onemogućili američko Ministarstvo spoljnih poslova i Ujedinjene nacije.

Propagandi ide na ruku i to što se može pozivati na kolektivno iskustvo iz Korejskog rata. Taj rat je, naime, i danas prisutan u životu ljudi u Severnoj Koreji. Možda i zato što još uvek nije završen jer mirovni sporazum nikada nije sklopljen, pa na granici na 38. paraleli već više od šest decenija vlada samo primirje.

Nemački radio navodi da je taj rat započeo Sever, čije su trupe 25. juna 1950. prešle 38. paralelu. Pjongjang je hteo oružjem da iznudi ponovno ujedinjenje naroda poluostrva koje je posle Drugog Svetskog rata nepravedno (i kao posledica Hladnog rata) podeljeno na sever (oslobođen od strane Sovjeta) i jug (koji su oslobodile SAD). Posledice su bile katastrofalne.

Ipak, sada, kada američki predsednik Donald Tramp danas preti vatrom, besom i neobuzdanom silom i još dodaje da će se Severnoj Koreji "dogoditi stvari koje je smatrala nemogućim", to se uklapa kako u narativ Pjongjanga, tako i u istorijska iskustva.

Zbog ovog se zakuvava oko Koreje?

Kada američki ministar obrane Džejms Matis severnokorejsko vođstvo upozorava na opasnost od "uništenja sopstvenog naroda", onda se propagandistički oživljava nacionalna trauma, jer Severna Koreja je već doživeli uništenje - između 1950. i 1953. godine, navodi Dojče vele.

severna i južna koreja japan Foto: Printscreen/Google maps

Tri godine su američki avioni masovno bombardovali Severnu Koreju - i to bez ikakvih obzira prema civilima, piše američki istoričar Brus Kamings, navodi nemački radio.

To tzv. tepih bombardovanje Severne Koreje on je okarakterisao kao ratni zločin. Na Severnu Koreju je bačeno više bombi i napalma nego tokom celog Drugog svetskog rata na Japan.

"Ubili smo sve što se kretalo"

Bivši američki ministar spoljnih poslova Din Rask, koji je za vreme Korejskog rata bio zadužen za Istočnu Aziju, kaže: "Između 38. paralele i kineske granice bombardovali smo svaku ciglu, ako je još stajala jedna na drugoj, sve što se kretalo. Mi smo bili potpuno nadmoćni u vazduhu i Severnu Koreju smo sravnili sa zemljom."

Tokom te tri godine u Severnoj Koreji je poginulo 20 odsto stanovništva, to je procena američkog generala Kertisa Lemaja koji je u Korejskom ratu komandovao avijacijom.

U jednom intervjuu iz 1984. godine on je rekao: "Mi smo spalili svaki grad, na ovaj ili onaj način. Neke i u Južnoj Koreji. Uništili smo greškom čak i južnokorejski Pusan."

U neprijatne istorijske istine - koje je Zapad zaboravio, a koje Severna Koreja i te kako pamti - spadaju i masakri, piše Dojče vele.

Javnost na Zapadu je tek 1999. godine saznala da su američki vojnici pod mostom No Gun Ri ubili stotine civila koji su pokušali da se spasu bekstvom.

Još gore su bile antikomunističke čistke u južnokorejskoj vojsci, neposredno nakon izbijanja Korejskog rata, na Jugu su bili streljani navodni komunisti i simpatizeri Severa - uz znanje i pred očima američkih oficira.

NAVALA: Milioni dobrovoljaca hoće u rat protiv SAD

Izveštaji i fotografije tih zločina su decenijama držani u tajnosti, objavljeni su tek 2008. godine.

Komisija za istinu i pomirenje, osnovana za vreme južnokorejskog predsednika Roha Mo-hjuna, koji je prethodno bio aktivista za ljudska prava, procenila da je u takvim čistkama ubijeno 100.000 ljudi.

Reč je o vrlo konzervativnoj proceni, kaže se u komisiji, navodi nemački državni radio i dodaje da je za mnoge od tih masakra nepravedno bila okrivljena Severna Koreja, koja je takođe vršila za krvave čistke.

Sve vesti