Lažni med na policama marketa

Autor:

Ministarstvo trgovine iz trgovinskog lanca "Idea" povlači livadski med pod robnom markom "K plus" pošto je utvrđeno da je reč o falsifikatu.

8
A- A A+
banane, med, akai, jogurt Foto: MONDO

Med koji je bio na akciji od 25. avgusta do 27. avgusta prodavao se za 569 dinara po kilogramu, dok je uz ovu teglu trgovac drugi kilogram nudio za samo 171 dinar, što je popust od 70 procenata, piše "Politika".

Ovo je izazvalo sumnju potrošača, a potom i domaćih pčelara. Slučaj je prijavljen inspekciji koja je odmah reagovala, kontrolisala ovaj med i pronašla falsifikate zbog čega je i preduzela mere, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Posle prvobitne kontrole, uradili smo i analizu koja je potvrdila prethodne nalaze i izdat je nalog da se roba povuče, kaže Nedimović i dodaje da će se dana znati više detalja o količinama i akciji koju je Ministarstvo poljoprivrede sprovodilo u poslednja tri meseca na suzbijanju falsifikata meda. Inspekcija je posle dospele superanalize juče upšla u pogone proizvođača "Aza" iz Ledinaca koja je pakovala med za "Ideu".

Prema nezvaničnim informacijama, u medu je pronađena povećana koncentracija dijastaze - mere prisutnosti pčelinjeng enzima u medu. U prvoj analizi ovaj parametar kvaliteta meda iznosio je 55 jedinica, što je, prema rečima stručnjaka, nelogično za prirodni med. Ona je u ovom slučaju udvostručena, što ukazuje da je ovaj enzim veštački dodavan u med, po svemu sudeći nestručno.

Šta je pravi med i kako nas sve varaju (FOTO)

"Do sada nismo imali ovakve primere, ali jasno je da oni koji se bave falsifikovanjem meda u Srbiji usavršavaju neku novu metodu. Ovog puta kao da su zabrljali", navodi neimenovani sagovornik lista, predstavljen kao "dobar poznavalac ovog dela tržišta".

Dušanka Milojković Opsenica, profesorka Katedre za analitičku hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže za "Politiku" da je već čula, i to iz Hrvatske, da u Srbiji može da se kupi ovakav med.

"Reč je o livadskom medu, a problem je što za ovu vrstu, koja se inače naziva poliflorni med (više vrsta biljaka), ne postoje standardi i neko ko ga je pravio znao je da sadržaji dijastaze ne mogu da se provere. Za osnovne evropske monoflorne vrste meda postoje definisani opsezi sadržaja dijastaze. Recimo, za med od uljane repice dijastaza se kreće od 26,9 do 32, suncokretov od 14 do 26,5, a bagremov od 5,5 do 15,5", navodi Dušanka Milojković Opsenica.

Za livadski med nema graničnih vrednosti, dodaje profesorka.

"Međutim, ako za pojedinačne vrste nemate zabeleženu vrednost dijastaze od 55, onda ni kombinacija više vrsta ne bi mogla da da tu vrednost. To je zdravorazumsko tumačenje", navodi profesorka Dušanka Milojković Opsenica.

Meda neće biti ni za lek?

Ona objašnjava da je ovaj med verovatno zdravstveno ispravan i bezbedan po Pravilniku o bezbednosti hrane, ali nema ono što se od meda očekuje.

Kupci su prevareni jer su umesto meda kupili verovatno neki hidrolizovani sirup.

"Ovde nije reč o običnoj kontroli kvaliteta meda, nego o borbi protiv falsifikata", navodi Dušanka Milojković Opsenica.

Pčelarska udruženja godinama ukazuju da i pored pojačanih kontrola na tržištu Srbije i dalje ima mnogo falsifikovanog meda, a pretpostavka je da se tokom godine proda oko hiljadu tona meda koji nije ispravan.

Zbog nelojalne konkurencije domaći pčelari ne mogu da prodaju pravi med čija cena, prema procenama, ne bi mogla da bude niža od 700 dinara.

Srbija danas ima oko 800.000 košnica, a SAD milion i po, iz čega je jasno da smo pčelarska nacija i da je broj košnica po stanovniku veliki, ali je pčelarstvo oblast u kojoj koristimo tek jedan odsto pčelinjih paša, upozoravaju stručnjaci.

Kako prepoznati kobajagi med

Država se uključila u zaštitu domaćeg pčelarstva i potrošača sve češćim akcijama i kontrolama u potrazi za falsifikatima.

Jedna od velikih pretnji je i takozvani kineski med koji nije samo problem Srbije nego i Evropske unije. EU godišnje uveze 80.000 tona meda iz Kine, što je naš četrdesetogodišnji izvoz u Evropsku uniju.

"IDEA": MED ZDRAVSTVENO BEZBEDAN

Kompanija "Merkator S" svoj "k plus" med proizvodi u saradnji sa "Aza" d.o.o. koja osiguranje i bezbednost proizvoda obezbeđuje kroz Hasap sistem i IFS standard. Ta kompanija je registrovana i odobrena za proizvodnju, preradu, otkup i pakovanje meda od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Uprave za veterinu. Samim tim je i redovno kontroliše Uprava za veterinu, rečeno je "Politici" u toj kompaniji.

Slatka zarada: Srpsko "blago" ide u Katar!

U kompaniji su naveli da republička veterinarska inspekcija redovno obavlja provere kvaliteta meda u "Idea", "Roda" i "Merkator" prodavnicama i kvalitet "k plus" meda nikada do sada nije doveden u pitanje.

Poslednja provera obavljena je u "Idea" superprodavnici MP 139 Beograd, kada su na uzorkovanje odneti "k plus" livadski med i "k plus" bagremov med. Naučni institut za veterinarstvo Srbije je uradio kompletnu analizu zdravstvene bezbednosti uzoraka i ustanovio je da oba proizvoda ispunjavaju sve potrebne kriterijume.

"U istom ispitivanju je utvrđeno da je vrednost aktivnosti dijastaze u 'k plus' medu odgovarajuća", navode u kompaniji.

Sve vesti