Jubilarno izdanje festivala savremenog plesa i performansa biće održano od 20. do 25. oktobra.
Deseti Kondenz festival savremenog plesa i performansa bice održan od 20. do 25. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu, a fokus ce kao i prethodnih godina biti na domacim autorima i produkcijama kako bi se pospešila njihova vidljivost.
Clan kreativnog tima festivala, koreograf Igor Koruga najavio je u intervjuu Tanjugu šest predstava u glavnom program - cetiri domacih autora i dve švedske.
Publika ce gledati predstavu "Scrape" koreografkinje Jovane Rakic, u kojoj igraju Jana Milenkovic, Milica Pisic i Nataša Šmelc, zatim "Pokušaj ustanka iz fotelje" Dušana Murica, prošlogodišnjeg laureata Festivala koreografskih minijatura, koji je poznat po vrlo provokativnim projektima i kritickim osvrtima na društveni poredak.
Marko Milic u emotivno snažnoj predstavi "Lumi" istražuje kako traumaticni dogadaji oblikuju našu sposobnost da posmatramo svet oko sebe, dok ce se Bojan Ðordev u audio-ambijentalnom performansu "Protok žudnje" u parku Ušce baviti temom upoznavanja razlicitih partnera zbog seksualnih aktivnosti.
Iz Švedske dolaze "Thunderstruck" u kome se Stina Niberg bavi Nikolom Teslom i koliko je bavljenje strujom tokom istorije bilo patrijahalno utemeljeno, a Frederik Gis donosi rad u trajanju od tri i po sata u kome spaja ples sa klupskom scenom i muzikom di-džejeva pozivajuci publiku da ucestvuje.
"Sve predstave nude razlicita iskustva, doživljaj i promišljanja šta sve ples može da bude. To nisu predstave koje podrazumevaju samo fizicki materijal koji se dešava na sceni. One angažuju publiku ili direktno fizicki ili mentalno kroz promišljanje šta je ples", primetio je Koruga.
U okviru prateceg programa publika ce se upoznati sa razlicitim praksama srpskih umetnika koji žive u inostranstvu, razmatrace se saradnja izmedu nezavisne umetnicke scene i javnih institucija kulture, propitivace se i šta danas znaci društveno angažovano pozorište..
Koruga je najavio i predstavljanje projekta "Arhiviranje savremenog plesa na Balkanu", inicijativu regionalne mreže "Nomad dance academy".
"Rec je o razlicitim nacinima arhiviranja savremenog plesa spram razlicitih konteksta društveno-politickih u našem regionu, pošto nekako istorijski gledano u svakom od tih okruzenja savremeni ples se na razlicite nacine razvijao ili opstajao tako da postoji jedna raznovrsnost pristupa", primetio je Koruga i dodao da je tim pionirskim projektom obuhvacen period od sedamdesetih i osamdesetih godina na ovamo.
Na pocetku Kondenz festivala, 20. i 21. oktobra, bice održan medunarodni skup "Nomad dance advocates" koji je zamišljen kao susret umetnika sa politicarima, donosiocima odluka, a Koruga kaže da im je potvrdeno ucešce predstavnika ministarstava kulture Austrije, Švedske, Francuske, Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Makedonije.
"Ideja je da se na malo neformalniji nacin ude u dijalog sa zvanicnicima i da se zaista dode do konstruktivnih rešenja kroz iskustveni doživljaj i suocavanje sa tim šta je savremeni ples", objasnio je on.
Koruga istice da je moto skupa "Napravi prostor za ples", koji se odnosi na transparentsnost u procesu donošenja odluka, obezbedivanje prostora za produkciju, zatim strukturalnih grantova za nezavisne organizacije cime bi se podržao njihov rad, kao i obezbedivanje grantova za regionalnu saradnju koji bi ucvršcivali mrežu i jacali vec uspostavljene veze i na kraju jacanje dijaloga izmedu institucija kulture i nezavisne kulturno-umetnicke scene.
Govoreci o savremenoj plesnoj sceni u regionu, Koruga primecuje da je svaka zemlja imala neki svoj istorijski razvoj savremenog plesa spram razlicitih društveno-politickih okolnosti prethodnih 30-40 godina.
"Slovenija i Hrvatska su bile naprednije i njihove scene su se razvijale bolje, Srbija ima specificnu i hibridnu situaciju. Kod nas se savremeni ples razvija od kraja devedesetih godina tako da s jedne strane to jeste mlada disciplina, ali se mnogo uradilo poslednjih 20 godina", ocenio je Koruga.
Razne organizacije nezavisne umetnicke scene, poput Stanice-Servisa za savremeni ples koja organizuje Kondenz festival, dosta su doprinosile da se domaca scena umrežava sa internacionalnom, da veliki broj srpskih umetnika ucestvuje na festivalima i u edukativnim programima, ali i da dolaze strani umetnici koji su delili svoje znanje.
Koruga pak primecuje da te prakse nisu dovoljno prepoznate od strane javnih institucija kulture i da je vreme da se to menja.
On istice da su srpski autori u toku sa svetskim trendovima kada je savremena igra u pitanju, ali i primecuje da u Srbiji još uvek se više susrecemo sa konvencionalnijim idejama plesa. Specificnost celog regiona, prema njegovom mišljenju, jeste kriticnost prema uslovima u kojima se radi i pitanjima kojima se autori bave.
"Kriticnost postoji i u Evropi i u drugim zemljama, ali mislim da zbog razlicitih drustsveno-politickih i istorijskih procesa koji su se u regionu dešavali, autori ovde više propituju i direktnije kriticki i politicki istražuju šta su uslovi u kojima živimo, kako radimo i zbog cega se bavimo time cime se bavimo", smatra Koruga.
Još jedna specificnost savremenog plesa u Srbiji je što, kako primecuje Koruga, autori dolaze sa nezavisne scene koja je sama po sebi specificna i uvek zasnovana na drugacijim i inovativnijim nacinima rada.
"To ne znaci da institucije nisu inovativne, ali modeli u institucijama se sporo menjaju. Dijalog izmedu nezavisne scene sa institucijama je krucijalan, jer može doci do promene i razvoja", istakao je Koruga.
