Srbija će do kraja 2018. godine imati mogućnosti za 250 MW iz energije vetra, a do 2020. trebalo bi da se završe i kapaciteti za novih 500 MW, najavio je ministar energetike Aleksandar Antić na otvaranju vetroparka u Vladimirovcu, kod Alibunara.
Vetropark u Čibuku do kraja iduće godine
Nije baš kao da smo Danska, koja na terenu sprovodi svoju odluku da od 2050. godine u čitavoj zemlji neće potrošiti ni kap nafte, ni gram uglja, ni kubik gasa, ali nije ni loše.
Danci zauzdali vetar, ne žele naftu, ni ugalj
Danci su još 2013. uspeli da trećinu potrošene energije dobiju iz obnovljivih izvora.
POTENCIJALA IMA, ALI...
Srbija ima ne baš odličan, ali sasvim pristojan potencijal energije vetra. Pogotovo na košavskom području južnog Banata i istočne Srbije, ali i na istočnoj strani Kopaonika, na području Zlatibora, Peštera... sve do dolina Dunava, Save i Morave.
Mape vetrova postoje, uradio ih je svojevremeno Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu (Globalna procena energetskog potencijala vetra u Srbiji, 2010. godine), a postoji i studija Atlas vetrova AP Vojvodine iz iste godine, koju je uradio istraživački tim sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Da bismo uopšte mogli da govorimo o "hvatanju vetra" za potrebe energetske mreže jedne zemlje, vetrenjače treba postaviti na mesto gde vetar duva brzinom od 3 m/s pa sve do 25 m/s. Ali, presudan uslov je isplativost, jer da bi se ispunio zahtev ekonomičnosti, vetar mora da duva najmanje 2.800 sati godišnje, i da prosečna brzina bude preko 6 m/s.
Onda tu možemo da "pobodemo" stubove vetrenjača (koje mogu biti visoke i gotovo 200 metara). Trebalo bi, međutim, uzeti u obzir i da upravo zbog tih oscilacija vetrova nominalna snaga, kojom se rado hvale investitori vetroparkova, nije "ista" kod vetrenjača i kod, recimo, hidroelektrana.
Za jedan megavat (MW) snage vetrenjače daćete 1,3 do 2,3 miliona evra (zavisno od veličine vetrenjače i pozicije na kojoi se radi - kopno, more, planinska čuka, ravnica...), ali će ona u stvarnosti dati samo 40% do 60% te vrednosti.
Prvi vetrogenerator, danske proizvodnje, postavljen je u Srbiji, kod Beograda oktobra 2003. godine. Snaga generatora je bila danas smešnih 21 kW, a prečnik elise je 13m.
Danas su one mnogo veće, neke sa elisama od neverovatnih 75 metara (što čini da moraju da budu na stubu od bar 180 metara), i sa snagom od 2,3MW do 7 MW.
Kako je istakao, kada se završi vetropark "Alibunar", sa "Malibunarom" će biti 25 turbina snage po 2MW, što će obezbediti dovoljno energije za 43.000 domaćinstava i godišnje smanjiti emisiju ugljendioksida u količini od 130.000 tona.
Vrednost investicije Elisia u "Malibunar" je 14 miliona evra, a za "Alibunar" će biti uloženo 80 miliona.
Vetropark Čibuk, gde će biti postavljeno 57 vetroturbina snage od po 2.78 MW, biće trostruko veći, ali to su u evropskim okvirima zaista male brojke.
Poređenja radi, samo vetropark London Array, u vodama Britanije strujom snabdeva pola miliona domačinstava. Ovaj, doduše najveći morski vetropark na svetu, ima 175 turbina od po 3,6 MW - cirka 630 MW na jednom mestu.
Ovo je najveća morska vetrenjača na svetu
Ali, da parafraziramo onu "kakvi smo mi Englezi"... takvi su nam i vetroparkovi.
Ovo je najveća morska vetrenjača na svetu
Ali, da parafraziramo onu "kakvi smo mi Englezi"... takvi su nam i vetroparkovi.
