Gušimo se u smeću: Srbija na divljim deponijama

U Srbiji postoji 3.500 divljih, a samo 10 sanitarnih deponija, izgrađenih po EU standardima. Ekolozi tvrde da će ekološki propisi za Srbiju na putu ka EU biti veći problem i od Kosova...Nadležni kažu - rešenje problema do 2028. godine

Gušimo se u smeću: Srbija na divljim deponijama Foto: MONDO/Goran Sivački/Mario Milojević



Nimalo ružičasta situacija u Srbiji po pitanju odlaganja otpada i reciklaže. Decenijama se o ovom problemu priča, ali koraci ka rešenju su spori. Najava da će u Beogradu za godinu dana početi izgranja sanitarne deponije u Vinči i činjenica da se krenulo sa mrtve tačke i od 2002. godine do danas u zemlji sagradilo 10 pravih deponija, uliva nadu da se krećemo napred.

Sa druge strane - divljih deponija (zapravo smetlišta) je čak 3.500, a na njih se, van kontrole opštinskih javnih komunalnih preduzeća, baca oko 40 odsto komunalnog otpada u Srbiji, kažu za MONDO u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Uz sve to, potpuni proces reciklaže u zemlji ne postoji nigde! Taj potpuni, zaokruženi proces reciklaže podrazumeva sakupljanje otpada, separaciju i sortiranje, pa korišćenje onog što može da se reciklira, a ono što ne može završi ili u spalionici ili na deponiji, ali naravno, ne divljoj.

"U većini slučajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama i posledica su, u prvom redu, nedostatka sredstava za proširenje sistema sakupljanja otpada, ali i loše organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou", navode iz Ministarstva, koje ističe da su za otpad na svojoj teritoriji nadležne upravo opštine, odnosno lokalne zajednice.

Ekologija - to će biti BOLNO pitanje za Srbiju



Da će nas ekologija mnogo koštati – dokazuje i poglavlje 27 u pregovorima sa EU za koje je Srbija u januaru dobila "zeleno svetlo". Ono bi našu zemlju trebalo da približi ekološkim standardima Evropske unije. Ali cena toga je visoka i cifra o kojoj se stalno govori je minimum 15 milijardi evra!

Kroz poglavlje 27, Srbija bi trebalo da usvoji oko 700 propisa, što je oko 5.000 strana evropskih standarda životne sredine.

Deponije i smeće su dakle samo deo problema, ali usresredimo se sada na njega...

Koliko đubreta stvorimo?

Ranije objavljeni podaci na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim samoupravama, kažu da gradsko stanovništvo stvori prosečno kilogram komunalnog otpada po stanovniku na dan, dok seosko stanovništvo "đubri manje" i prosečno generiše 0,7 kg otpada po stanovniku dnevno. U Beogradu je cifra najveća - dnevno se generiše 1,2 kg otpada po stanovniku. Dakle - prosečan stanovnik naše zemlje godišnje proizvede 300-400 kilograma đubreta!

A gde ono završava?

U velikom broju slučajeva ne na pravim, uređenim deponijama...


Da razjasnimo - sanitarne deponije imaju zaštitne sisteme koji sprečavaju da zagađujuće materije dospeju u životnu sredinu. Posebno se pazi i na ocedne vode. Ove vode se slivaju u posebne bazene postavljene nepropusnim materijalima i tako se sprečava da otrovna tečnost dospe u zemlju i vodu. Kad one nisu uređene, velika je mogućnost da zagade zemlju, vodu i vazduh.

Prema podacima koje je objavila Ekspertska organizacija CEDEF, od ukupnog broja deponija, 7,3 odsto nalazi se na udaljenostima manjim od 100 metara od naselja. Ti podaci govore o potencijalnoj ugroženosti stanovništva od direktnog zagađenja štetnim materijama koje se emituju sa deponija, ali i o mogućim pojavama bolesti koje prenose miševi, pacovi i druge životinje koje su stalni stanovnici deponija.

Prikupljeni podaci o udaljenostima deponija od vodenih površina pokazuju da se 15,2 odsto deponija nalazi na udaljenostima manjim od 50 metara od obale reke, potoka, jezera ili akumulacije. Od tog broja, 14 deponija se praktično nalazi na samoj obali vodotoka ili u njegovom trupu. Na udaljenostima manjim od 500 metara od zone vodosnabdevanja nalazi se 6,7 odsto deponija, a još 20 na udaljenostima manjim od 1.000 metara.

reciklaža, otpad, razlaganje Foto: MONDO/Mario Milojević



"Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da se na deponijama, osim komunalnog otpada, nalaze i mnoge druge vrste otpada čije je deponovanje strogo zabranjeno u zemljama EU. Prisustvo dima je zabeleženo na preko stotinu deponija. Na ovim deponijama povremeno ili stalno sagorevaju otpadne materije, a gasovi koji nastaju kao produkt razgradnje organskih materija iz otpada emituju su u vazduh, ugrožavajući životnu sredinu na širem prostoru. Materije koje u najvećoj meri zagađuju vazduh, a emituju se sa deponija jesu azotni i sumporni oksidi, PAU, dioksini, furani, prašina i teški metali",navodi organizacija CEDEF.


Sa komunalnih deponija se emituje i deponijski gas kao nusprodukt procesa razgradnje deponovanog otpada, koji sadrži oko 50 odsto metana. Pored toga, emituju se i snažni neprijatni mirisi, koji imaju značajan uticaj na kvalitet života u okolini deponija.

Neadekvatno deponovanje otpada na nehigijenskim deponijama neminovno dovodi do zagađivanja zemljišta i podzemnih voda. Padavine koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju štetne materije, čime se zagađuju i zemljište i podzemne vode. Kao dodatni problem javlja se i zagađivanje zemljišta u okolini, otpadom nošenim vetrom.

deponije Foto: MONDO/Mario Milojević



KAKVO JE STANJE KOD NAS...

1. Pitali smo Ministarstvo ekologije da li u Srbiji postoji neka deponija koja je sanitarno uređena i ispunjava EU standarde? Evo odgovora:

"Jedino ekonomski opravdano rešenje je formiranje regionalnih centara za upravljanje otpadom u okviru kojih će se otpad sakupljen iz više jedinica lokalne samouprave tretirati u postrojenjima i iskorišćavati, a ostatak će da se odlaže na regionalnim sanitarnim deponijama. Ovakvi regioni će implementirati principe integralnog sistema upravljanja otpadom za duži vremenski period.

STANJE VANREDNO: Šta to smrdi u Petrovcu na Mlavi


U Republici Srbiji je do danas izgrađeno i u funkciji 10 sanitarnih deponija koje su izgrađene i rade u skladu sa EU standardima. Osam sanitarnih deponija je regionalnog karaktera, što znači da ove deponije koriste jedinice lokalne samouprave iz određenog regiona, koje su se udružile radi zajedničkog obezbeđivanja i sprovođenja upravljanja otpadom u svom regionu. Dve sanitarne deponije su lokalnog karaktera, tj. to su opštinske deponije i koristi ih jedna lokalna samouprava. U toku je izgradnja regionalnog centra u Subotici sa regionalnom sanitarnom deponijom, čiji se završetak očekuje krajem 2017. godine.

Na deponijama zatrpano 50 miliona evra



Regionalne deponije su važan segment održivosti sistema upravljanja čvrstim komunalnim otpadom, posebno u zemljama u tranziciji, kao što je Srbija, kada ne postoje dovoljna finansijska sredstva za unapređenje sistema upravljanja otpadom po modelima koji su izgrađeni u razvijenim zemljama EU".

đubre, zagađenje, životna sredina, otpad, đubrište, plastična kesa Foto: Mondo/ Goran Sivački



2. Pitali smo i koliko đubreta je nagomilano na tim deponijama?

"Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. godine, predviđeno je zatvaranje i rekultivacija postojećih smetlišta i izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, sa centrima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. Do sada je izgrađeno 10 sanitarnih deponija.


Potrebno je napomenuti da se tri sanitarne deponije završavaju i njihovo puštanje se očekuje u 2018. godini.

Prema podacima prikupljenim u Agenciji za zaštitu životne sredine, može se zaključiti da se količina komunalnog otpada odloženog na sanitarne deponije svake godine povećava tako da je na ovim deponijama u 2016 godini odloženo oko 37 % ukupno generisane količine otpada".


3. Evo i šta kažu u Ministarstvu na pitanje u kojim gradovima u Srbiji se reciklira otpad i da li je bilo gde zaokružen proces reciklaže?

"Reciklaža, odnosno ponovno iskorišćenje otpada se u skladu sa Zakonom sprovodi na celoj teritoriji Republike Srbije. Preduzeća koja žele da se bave ovom delatnošću moraju da ishoduju dozvolu za upravljanje otpadom od nadležnog organa za izdavanje dozvole. Operateri sami organizuju sakupljačke mreže i otpad, samostalno ili u saradnji sa drugim operaterima, transportuju otpad u svoja postrojenja na tretman. U skladu sa Zakonom trenutno je izdato 709 dozvola za tretman otpada i to 130 dozvola je izdalo Ministarstvo, 79 AP Vojvodina i 500 dozvola lokalne samouprave. Celokupni proces reciklaže je vrlo teško zaokružiti i primenjen samo u EU strategiju nultog otpada (Zero waste) koji za sada nije nigde u potpunosti ostvaren".

reciklaža, automobili, otpad, metal Foto: Mondo/ Stefan Stojanović



4. Morali smo da pitamo i šta sve EU od nas traži u ovoj oblasti i kada ćemo moći da ispunimo te zahteve? Odgovor glasi:

"Ispunjenje zahteva i standarda Evropske unije u oblasti upravljanja otpadom je jedan od prioriteta naše zemlje, jer spada u važne uslove u procesu pristupanja Evropskoj uniji.Prema zahtevima Direktive o deponijama Republika Srbija će morati da realizuje velike infrastrukturne projekte u oblasti upravljanja otpadom. U Strategiji upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine planirana je mreža od 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom sa potrebnom infrastrukturom za upravljanje otpadom: sanitarna deponija, centar za separaciju reciklabilnog otpada, transfer stanice, postrojenja za kompostiranje odvojeno sakupljenog biorazgradivog otpada, MBT postrojenja, uspostavljanje sistema primarne selekcije otpada i drugo.

Prema EU Direktivi o deponijama otpad može da se odlaže samo na deponije koje su projektovane i rade u skladu sa EU standardima. Republika Srbija planira da ovaj cilj ostvari do 2028. godine, tj. da se do tada zatvore sve neusklađene deponije – smetlišta (prestanak njihovog korišćenja), da se izgrade regionalni centri za upravljanje otpadom zajedno sa sanitarnim deponijma i ostalom pratećom infrastrukturom. Do 2030. godine radiće se na sanaciji i rekultivaciji neusklađenih deponija – smetlišta, uz dalju izgradnju infrastrukture do 2032. godine, uspostavljanjem mreže postrojenja za upravljanje otpadom i izgradnju nedostajuće infrastrukture".

đubre, zagađenje, životna sredina, otpad, đubrište, plastična kesa Foto: Mondo/ Goran Sivački

A KAKO JE U EU?

EU ne podržava stvaranje deponija na duži rok, a najbolji rezultati su se pokazali u onim zemljama koje imaju visok procenat termičkog tretmana otpada u kombinaciji sa dobro organizovanom reciklažnom industrijom. Tako, na primer, samo u Nemačkoj, postoji oko 6.000 postrojenja za termičku preradu otpada. Izgradnja adekvatnih regionalnih deponija u skladu sa EU je potrebna da bi se maksimalno umanjile negativne posledice po životnu sredinu nastale odlaganjem otpada.

Evropski standardi nalažu da se količina biorazgradivog otpada na deponijama mora prepoloviti do 2019. Krajnji cilj je u naredenom periodu smanjiti količinu takvog otpada za 65 odsto do 2026.


Srbija reciklira samo 1 odsto komunalnog otpada a članice EU u proseku 28 odsto, kompostiranja u Srbiji uopšte nema a u EU se tako tretira 16 odsto otpada. U Srbiji 99 odsto, a u EU samo 28 odsto otpada završi na deponiji, pokazuju podaci Eurostata.

Najviše otpada po osobi u EU proizvede se u Danskoj a najmanje u Rumuniji dok je šampion Unije po recikliranju i kompostiranju Nemačka koja tako preradi dve trećine otpada.

Ni ostale zemlje koje streme ka članstvu u EU ne odnose se mnogo bolje od Srbije prema otpadu – i u Crnoj Gori 99% otpada ide na deponije a u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Turskoj 100%.

Članice EU znatno se razlikuju i po načinu na koji tretiraju komunalni otpad.

Gotovo polovina otpada reciklira seu Sloveniji (49%) i Nemačkoj (47%) dok se najviše kompostira u Austriji (32%), Holandiji (27%) i Belgiji (21%).


Recikliranjem i kompostiranjem zajedno u Nemačkoj je 2014. godine tretirano 64% otpada, u Sloveniji 61%, Austriji 58%, Belgiji 55% a Holandiji 51%.

Najmanje polovinu otpada spaljivanjem su tretirale Estonija (56%), Danska (54%), Finska i Švedska (50%).

U Belgiji, Danskoj, Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj samo 1% otpada završi na deponijama, sve ostalo su reciklira, kompostira ili spali.

Istovremeno je najveći deo otpada odložen na deponije u Letoniji (92%), Malti (88%), Hrvatskoj (83%), Rumuniji (82%), Grčkoj (81%), Slovačkoj (76%), Kipru (75%) i Bugarskoj (74%).

U narednom tekstu čitajte o konkretnom rešenju za deponiju u Vinči.

Sve vesti