U Beogradu će u subotu, 4. novembra, u 13 sati, biti održan skup podrške inicijativi za podizanje spomenika desetinama hiljada nevinih žrtava komunističkog terora, pobijenih posle oktobra 1944. godine.
Skup podrške inicijativi za podizanje spomenika žrtvama komunističkog terora i obnovu Kraljeve česme biće održan u Lisičjem potoku, kod spomen česme kralju Aleksandru Karađorđeviću, koja je potpuno ruinirana.
U blizini te česme zloglasna tajna komunistička policija Ozna je neposredno po završetku Drugog svetskog rata izvršila masovna ubistva i streljala najmanje nekoliko stotina ljudi, uglavnom bez suda, i to je jedno od mnogih neobeleženih stratišta širom Srbije na kojima su komunisti pobili desetine hiljada nevinih ljudi, uglavnom bez sudske presude.
Ideja o podizanju spomenika žrtvama komunističkog terora u Lisičjem potoku rodila se prilikom obilaska lokacija neobeleženih grobnica o kojima je tada za Mondo govorio istoričar Srđan Cvetković, koji je potom pokrenuo inicijativu, a podržali su je pisci, akademici, univerzitetski profesori i crkva.
Dramski pisac i akademik Dušan Kovačević rekao je, povodom skupa najavljenog za subotu, da su oslobodioci, posle oslobođenja Srbije 1944. godine, širom zemlje i u Beogradu počinili mnoge zločine.
"Stradali su ljudi koji nisu učestvovali u bilo kakvoj vrsti izdaje za koju su bili optuženi. Reč je o otprilike 50.000 građana Srbije i između 9.000 i 12.000 građana Beograda i Zemuna, po podacima Đilasa. Tim ljudima je suđeno kako kad i kako gde, uglavnom je pravda preuzimana od strane onih koji su misili da treba da se svete i ta pravda je pretvorena u nepravdu", naveo je Kovačević.
Kovačević je istakao da je među tim ljudima stradala građanska klasa Srbije, što je bilo pogubno za dalji život Srbije.
"Ovo spomen obeležje je zapravo naše izvinjenje tim ljudima koji su stradali i pokušaj, ako već nije bilo prava, da se ispravi pravdom. Ja bih taj spomenik nazvao 'Pravda za Srbiju'", rekao je Kovačević.
Istaknuti intelektualac i profesor estetike i teorije književnosti Leon Kojen rekao je da se Srbija ni decenijama posle propasti komunističkog režima nije suočila sa zločinima iz tog perioda.
"Paradoksalno je da četvrt veka posle bar formalnog nestanka komunističkog režima, a blizu 20 godina posle pada Miloševićevog režima, čiji je kontinuitet sa komunizmom bio očigledan, mi još uvek nemamo pravo suočavanje sa tom prošlošću na nivou celog društva, što neminovno podrazumeva državu i njene institucije", rekao je Kojen.
MRAČNA TAJNA SRBIJE: Pasja groblja žrtava komunizma
Paradoksalno je da su ogromne razmere komunističkih zločina, naročito u prvih šest meseci do godinu dana posle osvajanja vlasti, decenijama su bile sakrivene, imam utisak od ogromne većine stanovništa u Srbiji, izuzimajući, naravno, mnogobrojne porodice čiji su članovi bez suda pobijeni i proganjani, istakao je Kojen.
"Priznanje zločina posle Drugog svetskog rata ima centralni značaj i ovaj pomen koji mi, Beogradađni, želimo da održimo nedužnim žrtvama komunističkog terora 4. novembra, na samom mestu gde su komunisti sistematski vršili stradanja, u Lisičjem potoku, trebalo bi da bude početak jednog drukčijeg, moralnijeg i ljudskijeg odnosa prema onome što se desilo pre toliko godina", rekao je Kojen.
Srđan Cvetković, koji je i autor knjige o komunističkim zločinima "U ime naroda", kaže za Mondo da će skup u subotu organizovati više udruženja, među kojima su U ime naroda, Kraljevina Srbija i Udruženje žrtava komunizma, i ističe da je inicijativu za podizanje spomenika podžao i veliki broj građana.
Kako su komunisti "ubili Boga" u Beogradu
Na skupu će govoriti Matija Bećković, Dušan Kovačević, Jelisaveta Karađorđević, predstavnik Srpske pravoslavne crkve i drugi, a pozvan je i patrijarh Irinej.
Biće održan i pomen svim nevino stradalim u tom vremenu.
"Danas, 73 godine po oslobođenju Beograda i Srbije od nacizma, 73 godine od pobede komunističke revolucije, ovo društvo i država se nisu dovoljno suočili sa masovnim zločinima učinjenim u ime revolucije posle oktobra 1944. godine. Tada su hiljade ljudi od tajne policije stradale bez suđenja, odvođeni su u jaruge, potoke i parkove i tamo su streljeni", rekao je Cvetković.
Cvetković je istakao da "danas gazimo po 200 takvih lokacija, živimo u objektima ispod kojih se nalaze takve grobnice, igramo fudbal na stadionima ispod kojih su takve grobnice i naša deca se igraju u parkovima ispod kojih su takve grobnice".
"Ako su spomenik u Čurugu dobili mađarski civili nevino stradali u kolektivnim odmazdama posle Drugog svetskog rata, ako su u Bačkom Jarku spomenik dobili i folksdojčeri i to uz prisustvo najviših državnih predstavnika, mi smatramo da bi trebalo da postoji jedno mesto i za Srbe i ostale građane stradale u vreme komunističkog režima u odmazdama, ideološkim strastima i snažnoj represiji, pogotovo u prvoj dekadi vladanja komunističke vlasti. Ta represija se zaboravila ili se o njoj nerado govori", dodao je Cvetković.
Cvetković je pozvao sve građane Srbije, bez obzira da li su leve ili desne orijentacije, sve dobre ljude, da podrže "jednu korisnu inicijativu" da država Srbija prvi put posle 73 godine opredeli mesto za sećanje na nevino stradale žrtve revolucionarnog režima posle 1944. godine.
"Mi smo pokrenuli inicijativu da to bude Lisičji potok kao najveće stratište u Beogradu, da bude simbolično i 4. novembra, kod Kraljeve česme, u blizini mesta na kojem su vršene masovne egzekucije posle oktobra 1944. godine, okupićemo se kako bi održali pomen nevino stradalim ljudima.
Cvetković je naveo da je inicijativa plemenita i u demokratskom, hrišćanskom i civilizacijskom duhu.
"Ako gradska Komisija za spomenike bude odobrila postavljanje spomen obeležja, ono će biti podignuto novcem građana, a do tada ćemo postaviti jedno privremeno spomen obeležje da podseća ljude i gradske vlasti da taj prostor urede", rekao je Cvetković.
KOMUNISTIČKI ZLOČIN: Knjiga streljanih
"Imamo obećanje gradskih čelnika da će se to pitanje rešiti i ovo je i vrsta podrške i ohrabrenja da održe ta obećanja i da u toku sledeće godine imamo prvo rekonstruisanu spomen česmu kralju Aleksandru Karađorđeviću, koja je potpuno ruinirana. Da je to spomenik Josipu Brozu Titu ili nekome od komunističkih vlastodržaca i velikodostojnika, ne bi nikada tako mogao da izgleda i da bude u takvom stanju", dodao je Cvetković.
Cvetković je podsetio da je spomen česmu podigao čuveni arhitekta Nikolaj Krasnov.
On je naveo da inicijativa podrazumeva dve faze - rekonstrukciju česme i obnovu platoa i spomen parka kralju Aleksandru onako kako je izgledao 1936. godine, navodi Cvetković.
