Knjigu možete pogledati OVDE, a evidenciju streljanih možete pogledati OVDE.

"Dokument je pronađen radom Državne komisije za tajne grobnice i pokazuje da je Komunistička partija posle Drugog svetskog rata iskoristila potrebu kažnjavanja ratnih zločinaca za masovna ubistva bez suđenja. Knjiga je najznačajnije otkriće komisije", kaže za Mondo istoričar i sekretar komisije Srđan Cvetković.

Cvetković navodi da je Ozna posle rata ubila oko 60.000 ljudi i precizira da je popisano ukupno 35.000 imena i prezimena streljanih, od kojih je malom broju, možda svega 2.000, održano suđenje, ali je pitanje i kakva su ta suđenja bila. U bazi Komisije nalaze se imena ukupno 59.912 ubijenih.

"Ostatak do 60.000 su oni koji su ubijeni na druge načine i u logorima. Tu prvenstveno mislim na folksdojčere u Vojvodini", kaže Cvetković.

Ovakva knjiga bi, ističe, u svakoj demokratskoj državi izazvala potres.

"Šta bi se dogodilo da se ovakva knjiga objavi u Nemačkoj, Austriji, Poljskoj... sa imenima žrtava i ubica? Podigla bi se čitava javnost i to bi bio događaj prvoga reda", kaže Cvetković.

Cvetković dodaje da bi ovakav dokument trebalo da bude prvorazredni dokaz za neki sud poput Haškog tribunala koji bi sudio za ratne zločine, koji ne zastarevaju.

"Ovo je vrhunski dokument koji pokazuje da je država počinila ratni zločin. Na vrhu piramide zločina bio je Josip Broz, a ispod njega su bili šef Ozne za Jugoslaviju Aleksandar Ranković i šef Ozne za Srbiju Slobodan Penezić Krcun", kaže Cvetković.

U knjizi se za svaku žrtvu navodi ime i prezime, zanimanje, odakle je i kojoj organizaciji pripada, kada je uhapšena i gde, kada je kažnjena i gde, kao i ko je doneo odluku o kazni. U poslednjoj koloni svuda piše Ozna.

Cvetković navodi da je to jedna od mnogih knjiga, jer nisu sve sačuvane.

"Ozna je bez suđenja masovno streljala ljude bez suđenja između druge polovine oktobra 1944. godine i prve polovine februara 1945. godine", kaže Cvetković.

On ističe da ubistva nisu bila slučajna i deo anarhične osvete, nego su sprovođena planski, po utvrđenoj metodologiji i uz vođenje precizne evidencije.

"Evidenciju su vodili iz dva razloga, prvo jer su misili da nikada neće sići sa vlasti i da nikada neće odgovarati za svoje zločine, a drugi razlog se tiče porodica ubijenih, jer su hteli da znaju čije su rođake pobili", kaže Cvetković.

Cvetković dodaje da slična dokumentacija nije postojala ni u Hrvatskoj ni u Sloveniji, jer su komunisti tamo streljali naprečac pred kraj rata.

"Ni u celoj istočnoj Evropi, u državama u kojima su komunisti zauzeli vlast, ne postoji ovako precizna dokumentacija, ali tamo nije ni bilo tako masovnih streljanja, a bilo je i suđenja", kaže Cvetković.