Ovo je priča o Ljudmili Pavličenko - jednoj od najsmrtonosnijih žena u istoriji koja je bila najefikasniji snajperista i heroj Sovjetskog Saveza.
Pavličenko je bila žena heroj Drugog svetskog rata. U redovima Crvene armije ubila je čak 36 neprijateljskih snajperista, a iz stroja je izbacila 309 pripadnika neprijateljskih snaga.
Bila je među prvim dobrovoljcima nakon nemačke invazije u junu 1941. godine, a njeno oružje je uglavnom bila poluautomatska puška SVT-40.
Ljudmila Pavličenko rođena je 12. jula 1916. godine u selu Bela Crkva u Ukrajini. Nakon završene osnovne škole preselila se u Kijev gde je završila srednju školu i zaposlila se u fabrici oružja u kojoj je radila kao brusač.
Kada je došla u Kijev završila je streljačku obuku i upisala studije istorije na tamošnjem univerzitetu.
Ljudmilu je Drugi svetski rat dočekao u 24. godini, dok je završavala svoje četvorogodišnje studije. Kao i većina omladinaca, Ljudmila je hrabro i odlučno rešila da se pridruži armiji u želji da brani otadžbinu od neprijatelja.
Jedina žena među srpskim herojima 20. veka
Ljudmila je svoje streljačke sposobnosti morala da opravda pred armijom, u čemu je lako uspela i tako je postala žena snajperista, jedna od 2.000 koliko ih je bilo u Crvenoj armiji.
Od tog broja samo njih 500 dočekalo je kraj rata, a Ljudmila je definitivno bila najhrabrija i najsmrtonosnija.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:
U blizini Odese je prvi put ubila dvojicu rumunskih vojnika iz puške Mosin-Nagan (Moskovka) s opitčkim nišanom.
Tokom dva i po meseca na ratištu hrabra Ljudmila Pavličenko je opremljena poluautomatskom puškom Tokarev (SVT-40) koja je imala optički nišan, ubila 187 neprijateljskih vojnika.
Uprkos napornoj borbi, Nemci su ipak ušli u Odesu, a Ljudmila i njena diviziji povučeni su na Krim.
Hrabra snajperistkinja tokom bitke za Sevastopolj borila se na prvoj liniji fronta. Pavličenko je osam meseci bila u prvim borbenim redovima, ranjena je četiri puta, a u junu 1942. godine pogodio je geler minobacačke granate u lice.
Kada se oporavila od ranjavanja ukrcala se u podmornicu i napustila Sevastopolj.
Ljudmila je postala jedan od simbola borbe protiv nacističkog agresora i zato su njeni nadređeni cenili da je njen život previše dragocen, kao i njena streljačka veština. Odlučeno je da bi Crvenoj armiji mogla više da pomogne kao streljački instruktor, i ubrzo je povučena s ratišta.
U borbama je navodno ubila ukupno 309 ljudi, od toga 36 Hitlerovih snajperista.
Poslali su je u Kanadu i SAD, i tako je postala prva sovjetska građanka koju je primio američki predsednik. Dobila je čin majora i nikada se više nije vratila na front. Postala je instruktor i obučila je do kraja rata više od 100 sovjetskih snajperista.
Dobila je više odlikovanja i proglašena je herojinom Sovjetskog Saveza.
Istoričari danas, nekoliko decenija nakon njene smrti, raspravljaju o tome da li je ona zaista bila najbolji snajperiste ili je to bio Rus Vasilij Zajcev o kome smo već pisali. Zajcev je titulu najuspešnijeg snajperiste stekao tokom Drugog svetskog rata, za vreme Staljingradske bitke, pošto je od 10. novembra do 17. decembra 1942. godine ubio 225 neprijateljskih vojnika i oficira (uključujući i 11 neprijateljskih snajperista).
Pre 10. novembra ubio je 32 neprijateljska vojnika koristeći običnu sovjetsku pušku tipa Mosin. Procenjeno je da je 28 snajperista koje je on obučavao izbacilo iz stroja više od 3.000 neprijateljskih vojnika.
UBICA BEZ PREMCA: Vasilij Zajcev - broj jedan
Iako je Zajcev bio vrhunski snajperista, stručnjaci tvrde da je od njega ipak bila bolja jedna žena.
Naravno, Ljudmila.
POGLEDAJTE:
U jednoj svojoj ispovesti Ljudmila Pavličenko je priznala da je prvi dan na frontu oduzela od straha, kao i da nije imala snage da podigne oružje. Jedan mladi ruski vojnik stajao je pored nje pre nego što su zauzeli položaj, i ubrzo ga je pogodio neprijateljski metak.
"Bio je divan i veseo mladić... Posle tog trenutka, mene više ništa nije moglo da zaustavi", rekla je Pavličenko opisujući kako je jedna žena postala najbolji snajperista u istoriji.
Borila se i na frontu u Moldaviji, nakon čega je prebačena na Krim.
Ubijen najbolji američki snajperista
Ova hrabra žena imala je veoma teške zadatke na frontu, a jedan od njih podrazumevao je i kontrasnajperisanje - ubijanje protivničkih snajperista. S lakoćom je rešila težak zadatak i ubila 39 naoružanih neprijateljskh snajperista.
Zbog njenog uspeha i neverovatne preciznosti i snage, Nemci su navodno Ljudmili pokušali da preokrenu da pređe na njihovu stranu, ali u toj nameri ipak nisu uspeli.
Herojina Sovjetskog saveza dobila je svoje mesto i na filmu - "Bitka za Sevastopolj", autora Sergeja Mokrickog, u kojoj je opisan njen život od studentskih dana do kraja.
Iako se sa 309 ubistava svrstava među pet najboljih snajperista ikada, moguće da ih je ubila još više.
Najbolja snajperistkinja umrla je 1974. godine, u 58. godini. Sahranjena je u Moskvi na groblju Novodevičje.
