Srpska pravoslavna crkva slavi danas Vavedenje – jedan od najvećih praznika posvećenih Bogorodici i njenom prvom ulasku u hram.
Vavedenje je uspomena na dogadaj zapisan u Jevandeljima kada je Bogorodica u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, stupila pod svodove Jerusalimskog hrama.
Prema hrišcanskoj legendi, uvodenju (vavedenju) Bogorodice u hram osim njenih roditelja, koji su se zavetovali ako dobiju porod da ce dati dete u hram, prisustvovala je mnogobrojna rodbina i prijatelji koji su tri dana putovali od Nazareta do Jerusalima.
A, kako vi slavite slavu?
Na vratima hrama docekao ih je starac Zaharija - otac Jovana Pretece, koji je Mariju uveo ne samo u hram, vec i u deo nazvan Svetinja nad svetinjama, u koji je mogao da ude samo prvosveštenik.
Ona je tamo ostala devet godina. Uvodenje device Marije na mesto za prvosveštenike i postupak
Zaharijin u hrišcanstvu se tumaci kao deo prorocanstva o dolasku Spasitelja.
Nakon upokojenja njenih roditelja Joakima i Ane sveštenstvo je odlucilo da Mariju uda za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je vec imao odraslu decu.
Prema pedanju, time su zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, vec je svaka morala da se uda.
Marija je živela u Josifovoj kuci kao što je živela u hramu pa je, po hrišcanskoj legendi, ona bila prva monahinja - ona koja je život zaveštala Bogu.
Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Vec stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleci se Bogu u vocnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio andeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da ce ubrzo biti majka.
Ana se tada zavetovala da ce dete podariti Bogu, da mu služi celog veka. Bog im je podario cerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je cerku, kojoj je dala ime Marija, što znaci visoka ili gospodareca..
Vavedenje se u narodu naziva i Sveta Precista i smatra se posebno ženskim praznikom.
Prema verovanjima u istocnoj Srbiji, na današnji dan na osnovu vremena moguce je predvideti rod useva – vedro nebo znaci i dobre useve.
Ovaj praznik slavili su i stocari koji tog dana, kako kažu verovanja, nisu uzimali u ruke makaze, srpove ili kose.
Vavedenje je praznik Bogorodice koju najviše poštuju žene jer se ona smatra njihovom zaštitnicom.
Prema predanju, na današnji dan, Presvetoj Bogorodici se mole nerotkinje kako bi dobile porod.
Ostali Bogorodicini praznici su Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), Mala Gospojina, kao i oni koji obeležavaju secanje na dogadaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.
