Svedočanstva o njima crpimo iz apokrifnog spisa iz 2. veka poznatog kao Jakovljevo protoevanđelje.

Prema predanju, sveti Joakim je bio potomak cara Davida, a Ana prvosveštenika Arona. Ana je bila najmlađa ćerka i, kada je odrasla, udala se za Joakima u Nazretu. Živeli su pobožno i često su odlazili u jerusalimski hram na molitvu.

U braku su bili pedeset godina.

Po tadašnjem shvatanju i verovanju, oni koji nisu imali decu bili su veliki grešnici, pa im je Bog zbog toga uskratio decu. Tako i drugi koji su imali decu, smatrali su Joakima i Anu nedostojnima. Ipak, oni nisu gubili nadu i veru u Boga. Danonoćno su se molili da ih Bog obraduje i da na njima učini čudo kao nekada na Avramu i Sari,  Zahariju i Jelisaveti i da im podari jedno dete za utehu u starosti. Posle određenog vremena, Ana je rodila kćerku i dala joj ime Marija.

Njihova kćer je kasnije rodila Hrista,  te su na taj način oni postali bogooci, tj. bogopraroditelji.

Joakim je živeo 80, a Ana 79 godina.

Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Sveti pravednici Joakim i Ana se slave 22. septembra.