Kultura - da li nam je potrebna?

Autor:

Koliko pažnje posvećujemo kulturi? Da li čitate vesti iz kulture? Kada ste poslednji put otišli na neki kulturni događaj? Ovo je danas bila tema javne rasprave "Treba li nam kultura".

Kultura - da li nam je potrebna? Foto: MONDO/Stefan Stojanović

Koliko god da se pitali o važnosti kulture i potrebi da ona opstaje u manifestacijama poput muzeja, pozorišta, bioskopa, galerija i slično, stvarnost je da je kultura kao takva postala "poslednja rupa na sviralu", a njena pozicija je trenutno na rubu senke jeftinog spektakla koji pružaju rijalitiji, turbofolk i generalno intelektualno nezahtevan sadržaj za široke narodne mase.

Deo krivice jeste u načinu na koji se raspoređuje budžet i delu koji je određen za kulturu. U toku 2017. godine, to je bilo mizerno - svega 66,8 miliona evra, što je ukupno 21 promil budžeta.

Ipak, drugi deo odgovornosti i krivice za stanje u kulturi koje imamo danas, svakako je i u navikama, težnjama i stanovništva koje je, čini se, više okrenuto ka "onoj drugoj" strani takozvane kulture.

Kažu neki: "Publika voli/konzimira ono što joj se servira". Ali, da li je baš tako?

Primer koji u našoj redakciji vidimo svakog dana je činjenica da su vesti u rubrici Kultura najmanje čitane i često ignorisane od strane čitalaca, dok vesti sa etrade, recimo, prolaze mnogo bolje kada je reč o čitanosti.

U vezi sa ovim problemom, danas je održana je javna predizborna debata "Treba li nam kultura" u Medija centru na inicijativu Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, gde su pojedini političari, kandidati na pojedinim listama za beogradske izbore 4. marta, diskutovali o tome na koje načine je nabolje doprineti kulturi i "oživeti" je nakon, kako su istakli, "genocida nad kulturom" koji se dogodio u proteklim decenijama.

Kako je deljen novac za kulturu - kulturo, evE me!

Ako umetnost staje na USB, propali smo!

"Kulturna politika nije vidljiva, ali njene posledice jesu", istakao je na početku debate Zoran Hamović, predstavnik liste "Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju", dok je predstavnik liste "Šta radite bre" i direktor kulturne ustanove "Parobrod" Milutin Petrović rekao da je čak i ova tribina, na neki način, uzaludna priča u prazno:

"Ovo je jedna KAO država u kojoj se KAO dešavaju izbori i onda se povremeno KAO održavaju tribine na kojima mi razgovaramo KAO o kulturi. Mi smo stalno pod pritiskom ovoga što se zove KAO država i u situaciji da se KAO bavimo tim stvarima. Već decenijama pričamo o ovome. Kultura doživljava genocid već 30 godina u ovoj zemlji", smatra Petrović i dodaje da "nama sigurno ne mogu da pomognu institucionalizovana rešenja, već nam je potrebno čudi", navevši primer "čuda" u knjizi Dejana Atanackovića "Luzitanija", dobitka NIN-ove nagrade.

"Priča o svima nama koji smo izopšteni"

Predstavnica DS-a, Vesna Marjanović, predložila je povećanje budžeta za kulturu za četiri odsto (u prvoj godini potencijalnog mandata), ali i formiranje Saveta za kulturu kako bi se izbeglo zapošljavanje nestručnog kadra u sektorima za kulturu i samim tim donosile bolje odluke u vezi sa daljim delanjem i raspolagenjem budžeta.

"Došli smo na ideju koja nije genijalno inventivna, ali se nadamo da će rešiti jedan od tih problema, a to je formiranje gradskog Saveta za kulturu. To bio Savet koji uključio istaknute umetnike i stručnjake u kulturi na predlog gradskih ustanova, umetničkih udruženja", objasnila je Marjanovićeva, a ovlašćenja članova Saveta bi bila, između ostalog, davanje predloga za plan razvoja kulture za grad Beograd, za programske kvalitete kulture u politici, učestvovanje u kadrovskoj politici...

Centar za kulturu nosiće Nebojšino ime

U jednom trenutku je razgovor otišao u pravcu formiranja potencijalne šire koalicije opozicije nakon predstojećih izbora, gde je Marjanovićeva istakla da "makar u kulturi možemo da se složimo, ako nigde drugde", a Petrović se "našalio" da bi u tom slučaju to bila "koalicija protiv intelektualne bižuterije".

Ono što je ostalo kao neodgovoreno pitanje je kako bi u slučaju takve koalicije sprečili da se to sve ne pretvori u "pijacu" u smislu gde bi kulturna zdanja bila dodeljivanja i razgrabljivana opet po političkoj osnovi, a ne po zasluzi ljudi koji su sposobni da je vode. 

Pišite nam u komentarima koji su vaši predlozi za poboljšanje stanja kulture u Srbiji.

Sve vesti