Skupština: Izbori, novac, tajkuni, fašizam FOTO

Skupština Srbije danas je posle gotovo šest sati utvrdivanja konacno usvojila dnevni red prve sednice redovnog prolecnog zasedanja, na kojoj ce se razmatrati 32 tacke.

Poslanici su prihvatili predloge predsednice parlamenta Maje Gojkovic dok je nešto manje od 200 predloga za dopunu dnevnog reda opozicije odbijeno.

Utvrdivanje dnevnog reda bilo je mirno, uz povremenu polemiku o izborima za odbornike Skupštine Beograda održanim u nedelju 4. marta.

U delu sednice posle pauze, došlo je do krace polemike predsednice parlamenta Maje Gojkovic i poslanice Nove stranke Marinike Tepic o tome ima li ili ne fašizma u Srbiji.

Tepic je predložila da se na dnevni red uvrste dopune Zakona o zabrani manifestacija neonacistickih ili fašisickih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacistickih ili fašitickih simbola, a u svom obrazlozenju navela je da je "ovo društvo ušlo u ozbiljnu fašizaciju".

Predsednica parlamenta ju je prekinula i iskljucila joj mikrofon, porucujuci da u Srbiji ne postoji fašizam.

"U Srbiji ne postoji fašizam i ne možete tako da govorite za Srbiju i njene gradane. Provera vaših stavova je bila na izborima, koji se nalaze iza nas. Niste dobili prelaznu ocenu. Gradani Srbije ne žele da vi ovde vredate državu koju predstavljate kao narodna poslanica", rekla je Gojkovic.

Na dnevnom redu sednice su 32 tacke, medu kojima Predlog zakona o policiji, kao i izmene Zakona o javnom redu i miru.

"PARADA" I POSLANICKA PITANJA

A pocelo je svecano. Poslanici u "najboljem izdanju"...Svecana odela, garda, himna.

Posle uvodnog ceremonijalnog dela, poslanici su na pocetku postavljali pitanja.

Ubistvo predsednika inicijative SDP Olivera Ivanovica u Kosovskoj Mitrovici, nepravilnosti na beogradskim izborima, prevencija od poplava i finansiranje izborne kampanje Dragana Ðilasa bile su neke od tema i pitanja na koja su zvanicne odgovore danas tražili pojedini poslanici u Skupštini Srbije.

Poslanik Socijaldemokratske stranke (SDP) Marko Ðurišic je ukazao da se navršilo 50 dana od ubistva Ivanovica i da porodica i gradani još nisu dobili odgovor ko je to ucinio.

On je ministra policije i koordinatora službama bezbednosti Nebojšu Stefanovica pitao na koga je Ivanovic ukazao da mu upucuje pretnje. "Dužni smo odgovor ko je bio oznacen kao pretnja za njegovu bezbednost i šta je država preduzela kada je Ivanovic na to ukazao, ako ne možemo da saznamo ko je neposredni izvršilac", rekao je Ðurišic.

On je pitao i zašto Srbije nije preduzela ništa da napravi promene u svom radu i zašto nije usvojila preporuke koje Uprava za sprecavanje pranja novca još u julu 2016. godine poslala Vladi kao obavezu Srbije, da se pred medunarodnom organizacijom FATF legitimizuje kao zemlja u kojoj nije moguce pranje novca iz koga se finasira korupcija i kriminal, kao i terorizam.

"Kao posledicu imamo da se Srbija našla kao jedina zemlja sa evropskog kontinenta u društvu još deset zemalja kao što su Irak, Sirija – zemlje koje su oznacen kao zemlje rizicne i koje ne ispunjavaju standard za sprecavanje pranja novca", ukazao je Ðurišic.

Dijana Vukomanovic iz poslanicke grupe Pokret za spas Srbije – Nova Srbija tražila je obaveštenja o neregularnostima zabeleženim 4. marta na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda.

Ona je kazala da informacije traži zbog fizickih i verbalnih napada do kojih je došlo na nekim birackim mestima, zbog paralelnih spiskova koji, kako je navela, otvaraju sumnju na neovlašcen uvid u izvod iz jedistvenog birackog spiska.

Vukomanoviceva je ukazala i na sumnje da je došlo do velikog broja prijava prebivališta u Beogradu nekoliko meseci pre izbora i tražila informacije o upisanim i obrisanima iz birackog spiska u poslednjih nekoliko meseci.

Poslanik Demokratske stranke Radoslav Milojicic pitao je šta je vlast u poslednje cetiri godine preduzela na prevenciji poplava kako se ne bi ponovila 2014. godina kada su Srbiju zahvatile velike poplave.

Poslanica Dosta je bilo Ljupka Mihajlovska se interesovala za istragu ubistva Olivera Ivanovica i za doktorat gradonacelnika Beograda Siniše Malog.

Poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Markovic tražio je informacije od Ministarstva finasija i MUP-a o transakcijama novcanim Dragana Ðilasa i Dragana Šolaka koje je nazvao tajkunima.

On je kazao da je Šolak kupio zgradu na Novom Beogradu koja je bila u vlasništvu Ðilasa, i u kojoj je bilo sedište Ðilasove firme Dajrekt medija i da je problematicno to što je Šolak tu zgradu, i pre kupovine založio kod banke i dobio kredit kojim je zgradu platio.

"Kako je uopšte uspeo da dobije kredit? Da li su u pitanju fiktivne transakcije?", upitao je, dodajuci ; da cena koja je isplacena, prema proceni poreske uprave ali i nezavisnih strucnjaka, pokazuje da je zgrada pretplacena, da je Šolak pretplatio realnu vrednost. "On je dao 4,4 miliona evra samo za prvu ratu na ime kupovine zgrade. Gde je tu poslovna logika. Sasvim je jasno da su tajkunske pare uložene u kampanju Dragana Ðilasa", ocenio je Markovic.

Prema njegovim recima, "tajming" tih sumnjivih transakcija ukazuje na to da su "tajkuni smislili nacin da prenesu pare na Ðilasov racun za kampanju".

Poslanik Marijan Risticevic upitao je Ministarstvo finansija i Upravu za pranje novca da li je tacno da je predsednik Opštine Novi Beograd Aleksandar Šapic krajem novembra prošle godine i u januaru ove godine u kešu u jednu banku u Srbiji doneo i uplatio 675.000 evra, a potom u januaru još 115.000 evra govoreci da je to njegova licna štednja iz slamarice i taj novac preneo u Italiju.

"Da li je to tacno i u koju svrhu je izneo taj novac", pitao je Risticevic.

On je pitao i da li je tacno da je u isto vreme podigao Šapic kredita za svoju fondaciju, a svoj novac izneo iz zemlje.

"Kako tako human covek svoj novac iznosi iz zemlje, a naš novac uzima", upitao je Risticevic.

Poslanik Srpske radikalne stranke Aleksandar Šešelj upitao je šta sprecava Vladu Srbije da dodeli diplomatski status pripadnicima Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, podsetivši na sva prava i mogucnosti koje ima NATO osoblje u Srbiji na osnovu Individualnog akcionog plana saradnje (IPAP sporazum) Srbije i NATO.

Poslanik Dveri Ivan Kostic ponovo je upitao predsednika Srbije Aleksandra Vucica da li je vrbovan da radi za americku obaveštajnu službu i da li je ucestvovao u lociranju Ratka Mladica.

Poslanici su po postavljanju pitanja poceli da utvrduju dnevni red sednice.

Najavljeno je razmatranje oko 30 tacaka dnevnog reda, medu kojima i izmene zakona o bezbednosti saobracaja na putevima, o policiji i o javnom redu i miru.

Na prvoj sednici razmatrace se i predlozi zakona o strancima, azilu i privremenoj zaštiti, granicnoj kontroli, evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, nacionalnom DNK registru i o jedinstvenom maticnom broju gradana.

Predloženo je da na dnevnom redu bude i dopuna Zakona o državljanstvu Srbije, a poslanici treba da se izjasne i o više predloga zakona o potvrdivanju medudržavnih sporazuma.

Pred parlamentom ce se naci i izbor predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije i direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, kao i odluke o prestanku funkcije clana Komisije za hartije od vrednosti, koje je podneo Odbor za finansije.

Skupština ce razmatrati predlog odluke o izboru predsednika i clanova Saveta Agencije za energetiku, predloge o izboru predsednika sudova i zamenika javnog tužioca, kao i predloge o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog apelacionog suda, Osnovnog suda u Novom Sadu, Privrednog suda u Leskovcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru.

Bice birani i predsednici sudova na predlog Visokog saveta sudstva, a razmatrace se i razrešenje i imenovanje clanova i zamenika clanova Republicke izborne komisije, koji su odvojeno podneli šef poslanicke grupe Dosta je bilo Saša Radulovic i šef poslanicke grupe Demokratske stranke Goran Ciric.