Bez obzira na to što spavaju i po osam sati, neki ljudi se probude iscrpljeni, dok su ostali oko njih sasvim sveži i naspavani.

U redu je što ponekad, premoreni, "zakucate" u krevetu po desetak sati, ako uopšte imate sreće da možete toliko dugo da spavate. Ali, ako vam je stalno potrebno da spavate toliko dugo, to već može da bude znak nečeg ozbiljnijeg, a posebno ako vam svakog popodneva treba i dremka.

"Većini odraslih ljudi potrebno je sedam i osam sati da bi bili naspavani", kaže Ronald Šervin, direktor Centra za poremećaje u spavanju pri Univerzitetu u Mičigenu.

"Ali, ako se i nakon što ste spavali dosta i dalje osećate umorno, najbolje bi bilo da odete kod lekara".

Evo šta na tu temu kažu eksperti - zašto je nekima teže da ustanu iz kreveta nego drugima, i zašto ustaju umorni i kad dovoljno spavaju.

1. Tako vam je "upisano" u DNK

Istraživanja pokazuju da genetika igra važnu ulogu u tome zašto nekim ljudima treba više sna.

"Neki jednostavno imaju predispozicije da im treba više sna. Ne postoji mnogo toga što možemo da uradimo u vezi sa svojom genetikom", kaže Šervin. "Ali, možemo da utičemo na faktore koji kontrolišu koliko nam je sna potrebno, poput stalnosti vremena kada ležemo i ustajemo iz kreveta".

Takođe, adolescenti su generalno skloni tome da im treba više sna i da im je teže da se probude.

"Veruje se da to ima veze sa unutrašnjim, cirkadijalnim satom, koji inače kontroliše spavanje, iako i navike imaju ulogu u tome".

2. Znak poremećaja u spavanju

Ako vam sedam, osati sna nije dovoljno da se probudite odmorni, moguće je da patite od nekog od poremećaja u spavanju. Jedan od poremećaja je hipersomnija, koja se manifestuje osećajem dezorijentisanosti nakon buđenja.

"Osoba koja pati od hipersomnije ne može da ustane iz kreveta i ni deset sati nikada nije dovoljno. Mogu da dremaju popodne i po dva, tri sata i opet će imati potrebu da spavaju", kaže neurolog i psihijatar dr Emanuel Djuring. Ovaj poremećaj može da se javi u bilo kom uzrastu, a uzrok još uvek nije sasvim poznat.

Redak neurološki poremećaj Klajn-Levinov sindrom poznat i kao "sindrom uspavane lepotice" takođe može da bude razlog potrebe za više sna.

"Osobe koje pate od ovog poremećaja mogu da provode 15 do 20 sati u krevetu i tako danima ili nedeljama, a ustaće samo kada moraju u kupatilo ili su gladni", kaže Šervin.

Ipak, male su šanse da imate baš ovaj poremećaj jer je veoma redak - zabeleženo je tek oko 200 slučajeva u svetu.

3. Mentalno zdravlje

"Spavanje duže nego inače je jedan od načina na koji depresija može da se manifestuje. Osoba koja pati od depresije može da spava po 10, 11 sati dnevno, a da se opet oseća pospano", kaže Djuring.

Inače, istraživanja su pokazala da postoji veza između depresije i poremećaja u spavanju, a najviše je povezana sa insomnijom ili hipersomnijom. Pored toga, neki lekovi kojima se leči depresija mogu da budu uzrok pospanosti i ošamućenosti. Ako sumnjate da su lekovi krivac, najbolje je da se konsultujete sa lekarom.

4. Ozbiljno ste nenaspavani

Ako je za vas uobičajeno da spavate po tri, četiri sata noću, onda nije ništa čudno što spavate i po deset sati kad za to imate prilike.

Ukoliko ponekad, zbog umora i nenaspavanosti duže ostanete u krevetu, i ako je to ponekad, nema razloga da brinete jer to nije vaš prirodni obrazac spavanja.

Ipak, imajte na umu da to što ponekad spavate duže baš i ne pomaže da nadoknadite to što ste redovno nenaspavani.

Istraživanja su pokazala da deset sati sna kod osobe koja je hronično nenaspavana samo trenutno povećavaju učinak, koji odmah zatim naglo opada jer mozak nije dovoljno oporavljen od nespavanja.

5. Neki medicinski problem

Povrede mozga mogu da rezultiraju potrebom za više sna, kaže Djuring. Jedna studija je pokazala da ljudi koji su imali ozbiljne povrede mozga često spavaju mnogo duže od zdravih volontera.

Spavanje je takođe povezano sa oporavljanjem od trauma i povrda, a istraživanja su pokazala da se funkcije mozga popravljaju uz dovoljno sna.