Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan održao je danas tihu molitvu u istanbulskoj Aja Sofiji.
Uprkos tome što je ona danas muzej postoje tvrdnje da Erdoganova vlada želi da je ponovo pretvori u džamiju.
Erdogan je posvetio molitvu "dušama" koje su ostavile Aja Sofiju u amanet, prenosi AP.
Prisutne je pozvao da mu se pridruže u tihoj molitvi i u sebi išcitaju prvi stih Kurana.
Molitvu je opisao kao "tešku i emotivnu", ali i neverovatnu i svetu, navodi AP.
Pogledajte:
Hiljade Turaka muslimanske veroispovesti moli se vec godinama ispred Aja Sofije, tražeci da se ona ponovo pretvori u svetilište.
PRITISAK ODOZGO: Aja Sofija ce postati džamija?
Grcka je korišcenje Aja Sofije u religiozne svrhe ranije nazvala "uvredom po medunarodnu zajednicu".
Muslimanski sveštenik je po prvi put nakon 85 godina citao Kuran unutar Aja Sofije 2015. godine.
(Hag)Aja Sofija ili Sveta Sofija (grc. ???a S?f?a; tur. Ayasofya) je bivša pravoslavna patrijaršijska bazilika (crkva), kasnije carska džamija, a sada muzej (tur. Ayasofya Müzesi) u Istanbulu u Turskoj.
Osnivac sekularne Turske, Kemal paša Ataturk, pretvorio je Aja Sofiju u muzej još 1935. godine.
Predstavlja remek-delo vizantijske arhitekture i umetnosti uopšte. Bila je najveca crkva na svetu gotovo hiljadu godine, sve do gradnje Seviljske katedrale 1520. godine.
Hiljade na ulici: Aja Sofija da opet bude džamija
Od vremena završetka gradnje za vreme cara Justijana, 537. pa sve do 1453. godine, služila je kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha. Bila je i katolicka crkva, izmedu 1204. i 1261. godine, za vreme Latinskog carstva.
Gradevina je bila džamija od 29. maja 1453. do 1931. Zatim je sekularizovana i otvorena kao muzej 1. februara 1935. godine., po naredenju Kemala Ataturka.
Aja Sofija danas predstavlja jedan od najznacajnijih spomenika svetske kulturne baštine i nalazi se na listi UNESCO.
