Šta su STVARNO jeli Nemanjići? I kako? Mnogo toga što smo videli u televizijskoj seriji ne odgovara istini. "Ko vam kaže da ima recept sa dvora Nemanjića - izmišlja!", poručeno je na najvećoj regionalnoj konferenciji o hrani i vinu.
Popularna TV serija "Nemanjici - radanje kraljevine" podigla je mnogo prašine u javnosti zbog kontroverznog scenarija koji, smatraju mnogi, nije na verodostojan nacin prikazao dogadaje koji su znacajno uticali na tok istorije Srbije, ali je, u najmanju ruku, ipak uspela da zainteresuje mnoge za ovu temu kako bi više naucili o najvažnijoj srpskoj dinastiji.
Mnogo se govorilo o istorijskim faktima, govoru i greškama, ali i o hrani koja je - jasno je svima - bila daleko drugacija osam ili devet vekova ranije…
"Nemanjici - parodija sa 13 šlemova i cukljevima"
Pojedine scene zbunile su gledaoce koji su se s pravom zapitali da li je zaista Stefan Prvovencani mogao Papinog izaslanika da ponudi malinama kada su one pocele da se gaje u Srbiji tek krajem 18. veka, dok one divlje - kojih je bilo tada na našim planinama - nisu izgledale baš tako "savršeno" kako smo mi danas navikli u supermarketima.
Upravo o toj temi, u sklopu regionalne konferencije o hrani i vinu "Moja Kravica food talk" u Hotelu Šeraton u Novom Sadu, govorila je i istoricarka umetnosti i gastroheritolog Tamara Ognjevic pokušavši da zainteresovanim ucesnicima objasni šta je mit, a šta realnost.
"Ko vam kaže da ima recept sa dvora Nemanjica - izmišlja!", porucila je Ognjevic aludiravši na veliki broj "originalnih recepata" koji su se u poslednje vreme pojavljivali u medijima.
Greške koje su obeležile seriju
O temi kojoj je, kako sama kaže, zajedno sa kolegama pristupila kao "mitbaster konceptu" (razotkrivanje mitova), zna se malo. Razlog tome leži u cinjenici da u srpskoj istoriji ima nedovoljno zapisa o obicnom coveku - i malo je slika koje prikazuju život ljudi iz tog perioda, pa su iz toga nastali pojedini mitovi koje smo negovali do danas...
Jedan od njih jeste i zlatni escajg na dvoru, baš kao što je prikazano i u seriji "Nemanjici", kada Dubravka Mijatovic u ulozi Ane Nemanjic "kori" sinove što "opet jedu rukama".
Reditelj "Nemanjica" o neprijateljima serije
"Mit nije postao 31. decembra 2017. godine kad je RTS pustio prvu epizodu", kazala je Ognjevic i pojasnila na šta misli:
"On nastaje u 17. veku i pocinje nadmetanjem na evropskom kontinentu kada nema više te unisonosti. Covek ne razume nacionalnu pripadnost ovako kako mi sad razumemo, vladar razmišlja o ekspanziji svoje vlasti, moci... Posle francuske buržoaske revolucije, Francuzi su ti koji prvi namecu koncept nacije i stvaraju jednu novu utakmicu. Tako narodi, posebno oni koji su bili pod okupacijom, imaju potrebu da istaknu sebe na toj slici. Kompleksna translacija se dešava u gastronomiji, vladarski kuvar Antoan Karem postaju šefovi kuhinje, stvaraju restorane, dobijamo buržoaziju, imamo ljude koji mogu da se ponašaju kao vladari i uce se tome. Tu su te viljuške, kašike, i tu se meri kultura coveka da li to zna da koristi!".
A gde je tu Srbija?
"Dešava se, kako mi to u šali kažemo, 'neuroza viljuške' u trenutku kada se srpski narod i sam kreira i traži nakon viševekovne okupacije. Od viljuške ne vidi, ne znam da li je bila zlatna, podatak da je posle susreta sa Fridrihom Barbarosom zabeleženo da Stefan Nemanja snabdeva vojsku od sto hiljada ljudi. Viljuška je fensi sredstvo, a ovo je prava moc", navodi Ognjevic uz podsecanje da je postojala viljuška, ali mala konzumna kojom se jeo kompot iz visokih tegli.
Sergej Trifunovic: Naravno da se ljudi sprdaju sa serijom
"Imamo te male od gvožda, nema šanse da bi se sa njom borili sa komadom mesa", rekla je Ognjevic i zakljucila zbog cega se ponovo javljaju ovi mitovi:
"Nemanjici zbog cinjenice da predstavljaju jednu vertikalu rasta i samostalnosti jedne države postaju i personifikacija necega što pokušavamo da se setimo onoga kada smo bili mocni. Ili bar imamo subjektivan osecaj da smo bili mocni...".
A šta su STVARNO jeli Nemanjici?
"Da li su jeli malinu? Nisu, to zna svako ko je radio analizu poljoprivrede. Caskanje sa porodicom tokom obedovanja? Žao mi je, ali mi dame za taj sto nikada ne bismo sele i vi ne želite da Stefan Nemanja bude taj gospodin sa kojim cete komunicirati. Hijerahija je striktna i stroga, posebno u pogledu hrane", navela je Ognjevic i objasnila da se znalo gde, kako i zašto sedi za stolom.
"Na dvoru Nemanjica nikada se nece dogoditi da ista vrsta hrane bude iznesena pred vladara i onoga ko je bliže vratima. I tu se videla razlika u statusu... Posebno je interesantno da kada vidite odredene vizantijske hronike - znao se status, godine i sve potrebno o gostu i prema tome se profilisalo šta ce mu se naci u tanjiru", kazala je Ognjevic i dodala da su uvek prvo jeli muškarci, jer "najviše rade i najviše troše", a potom žena i naposletku deca.
Društveni status je odredivao i ishranu srednjovekovnog coveka, analizom skeleta otkriveno je da su vladari najviše jeli meso, dok je ono mnogo rede bilo na trpezi "obicnih ljudi" cija se ishrana zasnivala na tri namirnice: hleb, mleko i mlecni proizvodi (vlaški sir).
NEMANJICI: Finale! (ANKETA)
U Žitiju Teodosijevom, podseca Ognjevic, Stefan Nemanja je izgovorio: "Pridite braco, ovoj trpezi mnogomesnoj jer ja pred ovakvom trpezom više stajati necu", što ne znaci samo da predaje vlast nego ce i kao monah prestati da konzumira meso pošto su sveštenici najcešce jeli "hranu bez krvi" i za njih je "riba bila prase" koje se jelo najviše jedanput ili dvaput godišnje.
Zbog toga navodi i da su price o tome da je Sveti Sava jeo hobotnice - takode netacne.
Ono što jeste tacno - jeste da nije smelo da se dodaje voda u vino (Dušanov zakonik), ali da je pivo ipak bilo najcešce srednjovekovno pice jer je proizvodnja vina bila skupa.
Gotovo jedini verodostojan zapis o hrani iz tog perioda jeste poslanica vizantijskog pisca Teodora Metohita koji je bio u Srbiji povodom ženidbe Kralja Milutina i Simonide 1298. godine, te bio impresioniran onime što je bilo posluženo na trpezi, a to je bila "debela riba dunavska" - u stvari moruna, koja je na carigradskoj pijaci bila "poput suvog zlata".
"Govori i da je na tom dvoru poslužen kolacima i to je bila najskuplja kategorija na srednjovekovnoj trpezi, samo vladar je mogao da se casti venecijanskim karamel kremom (rožada), marcipanom...", navodi Ognjevic i za kraj porucila:
"Mnogo toga što slušamo i pratimo je zanimljivo, ali najvažnije od svega je da proverite cinijenice i ne verujte nikome na rec! Ukljucujuci i mene...".
