"Pričvrljiti", "skinuti mrak" i druge anegdote!

U nedelju smo videli finalnu, trinaestu epizodu "Nemanjića", serije koja je verovatno na domaćem tržištu izazvala najviše polemike u javnosti. Od društvenih mreža, preko glumačkog sveta, pa do istoričara, svi su u nekom trenutku dali komentar u vezi sa tim da li je ova serija opravdala visoki budžet koji je imala - većina smatra da nije.

 U skoro svakoj epizodi se potkrala neka greška. Od modernog jezika, korišćenja slenga, scenografije, pa do istorijskih nedoslednosti, gledaoci su se našli pomešanih osećanja u vezi sa pričom o najčuvenijoj srpskoj porodici koja je "iznedrila" ovu zemlju.

Prva sezona je pokrila uspon Stefana Nemanja, život i smrt njegovog sina Stefana Nemanjića - prvog srpskog kralja, konstantan rivalitet među braćom te porodične loze i osnivanje samostalne srpske crkve od strane Svetog Save.

Finale je završeno smrću Stefana Prvovenčanog kojeg je na prestolu nasledio njegov sin Stefan Radoslav, pa u sledećoj sezoni možemo verovatno da očekujemo peripetije koje će da slede sa njegovim mlađim bratom Vladislavom.

NEMANJIĆI: Finale! (ANKETA)

U međuvremenu, hajde da se podsetimo nekih momenata iz prve sezone koji su nas sve zbunili, nasmejali, ali neke i naljutili...

1. Sleng 21. veka

Ovo je definitivno bio najveći "prst u oko" cele serije. Iako bi bilo sumanuto da glumci govore staroslovenskim jezikom, takođe nije bilo potrebe da se često ubacuju i fraze iz današnjeg svakodnevnog govora - neke "čak štaviše" i gramatički neispravne.

Među njima su najviše ostale zapažene scene gde se Rastku savetuje da "skine mrak", ali i da (naša lično omiljena) "pričvrlji nešto". Poštapalice poput "bre" su bile česta pojava, Raška je "piškila", a "tata" Stefan Nemanja ušuškavao decu pred spavanje.

2. Fijasko sa freskama

Istorijski bitan momenat zamonašenja Rasta Nemanjića i njegovog puta kao tome da postane arhiepiskom Sava, pa Sveti Sava nakon toga, propraćen je podsmehom. U sceni treće epizode u kojoj je Rastko pobegao u manastir Svetog Pantelejmona kako bi se zamonašio, i potera za njim stiže prekasno, gledaoci su mogli da vide kako je "nastao" Sava na podu manastira na čijem se zidu nalazi freska sa njegovim likom.

Dakle, postao je monah pod freskom samog sebe. Rastko se zamonašio 1192. ili 1193. godine, a freska ga prikazuje kao arhiepiskopa, što nije postao sve do 1219. godine!

Pored njega je naslikan Simeon Mirotočivi, odnosno Stefan Nemanja, koji se zamonašio 1196. godine.

"Stvarno? Nisam to primetio. Pa dobro, nije smak sveta. Nadam se da nam to niko neće zameriti i to se dešava. Ovo je visoko profesionalno urađena serija", izjavio je scenarista Gordan Mihić nakon toga.

"Praštajte nam sleng u govoru"

3. Krave i psovke

Osma epizoda "Nemanjića" je propraćena komentarima o kravama i sočnim psovkama za koje mnogi smatraju da im u tom dobu nije bilo mesto.

U jednoj od scena, jasno se vide krave obeležene ušnim markicama koje se, valjda je to svima jasno, nisu koristile u to doba. Pored obeleženih krava, u ovoj epizodi su se bili razmahali i psovkama, pa su se provlačile reči poput "mošnice", "mu*a", ali i guž*nje Srba i s Istoka i sa Zapada...

4. Istorijske nedoslednosti

Pilot epizoda je verovatno najviše iskritikovana što se tiče istorijskih "greškica". Istoričar Predrag Marković je tada rekao da nas je "pilot epizoda posramila" i naveo primer za to vezan za tumačenje Bitke kod Pantina.

"U tom boju Stefan Nemanja drži govor u kojem kaže 'Videli smo šta mogu da urade Srbi kada se slože'. To je bitka u kojoj je poginuo njegov brat što je neobično za takav motivacioni govor. Drugi element je rečenica koju izgovara Stefan Nemanja 'Za krst časni i slobodu zlatnu'. Taj poklič je je nastao u 19. veku i koristi ga Mažuranić u knjizi 'Smrt Smailage Čengića' i Njegoš u 'Gorskom vijencu'. Nisam siguran da je Stefan Nemanja čitao epske pesme iz 19. veka a sigurno nije čitao Mažuranića" kaže Marković.

Prema njegovim rečima autorima se potkrao i jedan bizaran propust u pilot epizodi Nemanjića.

"Dva dečaka Stefan i Vukan komentarišu bitku kod Pantina. Stefan u tom momentu ima dve godine. Kako dete od dve godine može da bude tako izdžigljalo i da daje stručan vojno-politički komentar bitke?", dodaje Marković

Da godine nisu bile toliko bitne u scenariju za serije, pokazao je i momenat u 11. epizodi kada Sava sa moštima Stefana Nemanje kreće za Srbiju. Putovanje traje mesecima i sve se poklapa za potrebe završetka epizode. Pre toga je nekoliko minuta posvećeno porođaju Raške i Ane Dandolo. Stefan Uroš I je došao na svet čudnom računicom i ranije. Mnogo, mnogo ranije.  

"Naravno da se ljudi sprdaju sa serijom"

Prema istorijskim podacima, Stefan Uroš I rođen je oko 1223. Njegov otac Stefan Prvovenčani i stric Vukan pomirili su se između 1207. i 1208. dolaskom Svetog Save u Srbiju. Međutim, u toj epizodi Uroš prisustvuje pomirenju braće i donošenju moštiju Stefana Nemanje u manastir Studenicu.

Nije sve tako crno...

Ono što bismo izdvojili kao pozitivni aspekat serije "Nemanjići - rađanje kraljevine" je deifinitivno povišeno interesovanje javnosti za srpsku istoriju i dinastiju Nemanjića. Doživeli smo da makar nekoliko nedelja (u kom god kontekstu), naslovne strane krase tekstovi o Svetom Savi, a ne starletama i rijalitijima. Otvorio se jedan javni dijalog u kojem su svi bili voljni da učestvuju, a Google pretraga je bila zatrpana pojmovima u vezi sa Nemanjićima i istorijskim činjenicama tog doba.

I nešto što nikako ne smemo izostaviti - ova serija nam je donela poslednju maestralnu ulogu Nebojše Glogovca, koji je tumačeći lik Vukana, sina Stefana Nemanja, rasplakao i gledaoce i glumačku ekipu...

Da sumiramo - Nemanjići su:

Ovako je Sloboda Mićalović govorila za MONDO TV o sceni koja je sve rasplakala: