Glaukom je bolest koja "iz potaje" napada očni živac, čija je primarna uloga da prenosi "poruku" od retine do mozga, omogućavajući osobi da - vidi.

Iako ovo stanje može imati vrlo ozbiljne posledice, ogroman broj ljudi nikada nije čuo za glaukom, i većina misli da "ako nema problem sa vidom" ako "vidi da čita, gleda televiziju" i slično, nema ni potrebe za preventivnim oftalmološkim pregledima. Mitove o glaukomu, i uopšte predrasude koje kod nas vladaju kad je reč o zdravlju oka za MONDO je "razbila" mr sci med dr Željka Jojić Savićević iz Centra za oftalmologiju i estetiku Belloko.

"U svetu od glaukoma boluje 60 miliona ljudi, i to je, po učestalosti, drugi uzrok slepila u svetu. Kod glaukoma, vid kad se ugasi - ugasio se, ni svetlost više ne ostaje. Glaukom je jedna od bolesti koja može u poodmakloj fazi da dovede i do samoubistva obolelog, upravo zbog tog gubitka svetlosti. To je jedan od gubitaka koji se psihološki najteže podnosi. I zato je glaukom, između ostalog, jako ozbiljna stvar", kaže dr Jojić Savićević.

Jedno od najčešćih (potpuno pogrešnih) uverenja kada je o ovoj bolesti reč je da ako osoba dobro vidim sigurno nema glaukoma.

"Ljudi obično misle da je očuvan vid neka vrsta 'garancije' da nemaju glaukom, ali činjenice su sasvim drugačije. I kod najtežih oblika glaukoma, gde je sve potpuno devastirano, centralni vid može da ostane očuvan. On je sveden na okvir manji od pet stepeni, kao da gledate kroz cev, ali je očuvan. Dakle, oštrina vida nije garant da li od glaukoma možemo da obolimo ili ne. Tu je upravo obrnuto, centralni vid ostaje najduže očuvan tokom progresije bolesti", objašnjava dr Jojić Savićević.

"Najčešće, glaukom se javlja kao posledica povišenog očnog pritiska.Ali, to nije uvek slučaj, od glaukoma mogu da obole i osobe koje imaju normalan očni pritisak. U tom slučaju, u pitanju je nešto ređa, i nešto teža za lečenje forma ove bolesti - glaukom normalnog očnog pritiska.

U ovakvim slučajevima, uglavnom je problem sa mikrocirkulacijom, očni nerv se ne ishranjuje dovoljno, do njega ne stiže dovoljno krvi, hrane, kiseonika, i on oboli, a simptomi koji se javljaju kao posledica tog stanja isti su kao kod glaukoma koji je izazvan povišenim očnim pritiskom", kaže dr Jojić Savićević.

Dodatni problem kod glaukoma je što je očni pritisak vrlo retko povišen toliko da izazove nelagodnost ili bolove u oku. U najvećem broju slučajeva nećete osetiti nikakvo "upozorenje". Ako čekate da osetite simptome da biste se javili lekaru, glaukom će, ukoliko se razvije, biti otkriven u već poodmakloj fazi.

Šta ljudi počnu prvo da primećuju, sužavanje vidnog polja ili nešto drugo, ili se glaukom otkrije
"slučajno", prilikom redovnog oftalmološkog pregleda?

"Glaukom se najčešće otkriva 'slučajno', prilikom oftalmološkog pregleda. Jedan od čestih mitova o glaukomu je da on uglavnom pogađa stariju populaciju, i to je relativno tačno.

On zaista jeste češći kod osoba starijih od 60 godina, ali to nije pravilo, i upravo zbog toga bi trebalo posle 40. godine da redovni godišnji preventivni pregledi uključuju i odlazak kod oftalmologa. To je najbolji način da sačuvate zdravlje oka i vid", kaže dr Jojić Savićević.

"Pod višim rizikom su, osim osoba starijih od 60 godina, i dijabetičari, zbog slabije mikrocirkulacije, i ako se na to nadoveže i povišen očni pritisak, ili granični očni pritisak, tada je rizik viši. Isto važi i za osobe koje su imale povrede oka, bilo kakve, koje su dovele do određenih promena u oku, promene strukture oka. Naravno, povreda oka ne znači da će se glaukom sigurno javiti, ali to jeste nešto što rizik čini višim. Visoka kratkovidost još je jedan od faktora rizika."

Ne postoji precizna statistika za Srbiju, ali podaci o broju izdatih kapi za lečenje glaukoma navode na pretpostavku da od glaukoma u našoj zemlji boluje oko 100.000 osoba.

MONDO/Zora Ćirković Belloko 1

"NEĆE TO MENE"

"Često se kod nas može čuti 'kod mene u porodici niko nije bolovao od glaukoma, neće to mene'. Ali, to ne znači ništa. Nije nikakva garancija, kao ni za bilo koju drugu bolest, uostalom.Ono što jeste sigurno, je da je osoba koja ima pozitivnu porodičnu anamnezu, pod višim rizikom od oboljevanja od glaukoma. Ukoliko postoji porodična anamneza, to znači da već postoji jaka genetska struktura u nasleđivanju, ali gen koji je odgovoran za nasleđivanje glaukoma, ide kroz porodicu, može da preskoči neku generaciju, on se ne ispoljava uvek sa roditelja na dete, ali ako u porodici postoji, izvesno je da će se u jednom trenutku ispoljiti."

Statistika kaže da je, ukoliko u porodici postoji glaukom, rizik od pojave ove bolesti šest puta viši nego u opštoj populaciji.

"Ako na to dodamo da zdravstvena zaštita nije oduvek bila na nivou na kojem je danas, u smislu da vi često u porodici imate neku baku koja je bila slepa, u predhodnih nekoliko generacija, i to je moglo da bude i od glaukoma, između ostalog, samo što se u to doba to nije znalo. To je još jedan 'debeo' razlog u prilog preventivnim pregledima", kaže dr Jojić Savićević.

Još jedna od raširenih zabluda je "ako nemam simptome, i nemam povišen očni pritisak, to znači da ne moram da se lečim":

"Ako čekamo da se pojave simptomi koji će se iskazati kao vidljivo oštećenje, tada je glaukom već jako, jako uznapredovao i praktično smo zakasnili u toj borbi protiv bolesti.

Gledajući podatke o lečenju, vidite da i pored adekvatnog lečenja, u 10 odsto slučajeva će doći do gubitka vida, što je jako veliki procenat.

Ova bolest ne može da se izleči. Ne mogu da se stavljaju kapi, i da se bolest izleči za deset dana. Ali, bolest može da se drži pod kontrolom i da ona ni na koji način ne utiče na kvalitet života.

Ako se razvije glaukom, to je hronično oboljenje, ali oboljenje sa kojim se živi i koje nas ni na koji način ne remeti, osim što moramo da stavljamo kapi u dozi i na način koji je lekar odredio.

Ali, ukoliko se glaukom ne leči, bolest vodi progresivnom, nepovratnom i potpunom gubitku vida", objašnjava dr Jojić Savićević.

"U najvećem broju slučajeva, glaukom pogađa oba oka, osim ukoliko se ne radi o tome da se iz nekog razloga manifestuje kao sekundarna stvar, recimo, ako se javi kao posledica upale, povrede ili nečeg sličnog, onda se može javiti samo na jednom oku. Ali, glaukom nije apriori simetričan, i gotovo uvek je jedno oko u lošijem stanju od drugog."

"Danas su i medicina i zdravstvena nega napredovale toliko da ima sve manje ljudi koji u potpunosti izgube vid zbog glaukoma. Naša dijagnostika je postala mnogo naprednija. Promenilo se samo poimanje bolesti. Početni znaci oštećenja sloja nervnih vlakana na očnom dnu danas se već smatraju početnom fazom razvoja glaukoma. Samim tim, dijagnoza se postavlja ranije, pa se i lečenje počinje ranije. Zahvaljujući tome, danas imate mnogo manje ljudi koji su oslepeli zbog glaukoma. Više se ne čeka da dođe do manifestne faze bolesti, već se reaguje na prve naznake da je glaukom u začetku i više se ne čeka da se on razvije u punom pojavnom obliku. To je bitna promena", naglašava dr Jojić Savićević.

MONDO/Zora Ćirković Belloko - Glaukom

Da li možemo nešto da uradimo da sprečimo to?

"Naravno, ako ne znate kad ste poslednji put bili kod očnog lekara, onda je vreme da odete odmah. A ako znate, onda je to dobar put, nastavite da se kontrolišete u skladu sa preporukama vašeg oftalmologa."

Šta bi trebalo da podrazumeva ozbiljan, detaljan pregled, posle kojeg možete da budete mirni?

"Ako nema faktora rizika, preko 40 godine dovoljno je jednom u godinu, dve dana proveriti vid. Posle 45 godine, to je jednom godišnje.

Ali, smo gledanje oštrine vida, čitanje onih tablica, nije dovoljno detaljan pregled. Temeljan pregled, pored toga, mora da podrazumeva i merenje očnog pritiska, proveravanje strukture oka, stanja očnog dna, uz širenje zenica, naravno. To podrazumeva kompletan oftalmološki pregled."

Logika ne bi trebalo da bude "ma ja dobro vidim, ne treba mi ovo ili ono", u tom delu treba slušati preporuke oftalmologa.

"Ukoliko postoji nešto što nam je rizik, ili nešto što u tom pregledu nije kako treba, povišen očni pritisak, očni nerv koji ne izgleda lepo, neki veoma dominantan nasledni faktor, onda postoji sledeća putanja, a to je ciljana dijagnostika glaukoma, za koju se tačno zna kako se radi i koje korake mora da sadrži.

Radi se pregled OCT-om, koji daje kvantitativnu analizu i celog očnog dna i očnog nerva i daje nam jednu jasnu sliku objektivnog stanja, kao i mogućnost da se ono dalje prati.

Pored toga, radi se kontrola vidnog polja. To je pregled koji većina pacijenata ne voli jer traje recimo pet, šest minuta po oku. Radi se monokularno, jedno oko se zatvori, drugo se kontroliše. Tu se ispituju 52 tačke na retini kako reaguju na svetlosni stimulus. Zbog toga taj pregled mora da traje toliko.

U pitanju je test koji od pacijenta zahteva da kako vidi svetlosni stimulus, pritisne taster koji drži u ruci i u tom smislu može biti malo zamorno", kaže dr Jojić Savićević, dodajući da sve ove detaljne preglede možete obaviti u Centru Belloko.

"Pregled vidnog polja je bitan zato što on daje veoma, veoma korisne informacije. Veoma je pouzdan, došlo se do osavremenjivanja, taj OCT tu pacijent samo gleda u određenu tačku, a sve ostalo uradi aparat. U ovom drugom delu pregleda, pacijent prosto pritiska taster u momentu kada registruje svetlost. I to je minimum koji treba da uradite za sebe,

Inače, čitava ova stvar, od celog očnog pregleda, do OCT-a i provere vidnog polja je u potpunosti bezbolna. Jedina nelagoda koja postoji je to gledanje u jednu tačku ili izvesna količina svetlosti, ali sve ostalo je potpuno komforno za pacijenta. Čak ni to širenje zenica nije više takvo da vas ograniči u normalnom funkcionisanju na dva, tri dana. Vi ste danas već posle par sati prilično funkcionalni."

"Kad se pojavi potreba za prvim naočarama za vid na blizinu, ljudi često kupe naočare u apoteci, ili još gore, na pijaci. A to je trenutak kad treba da urade taj prvi temeljan oftalmološki pregled, to su upravo godine kada možemo da otkrijemo nešto što može da se leči, ili ako se ništa ne otkrije, preporuči se da se to prati na godišnjem nivou.

To što mi svi u određenim godinama počinjemo slabije da vidimo na blizinu, to nije nikakva manjkavost, tako prosto izgleda životni proces napšeg oka.

I kad su nam već potrebne naočare za blizinu, onda treba iskoristiti priliku da se uradi jedan temeljan pregled, koji će dati pravu sliku stvari", savetuje dr Jojić Savićević.

A ako se ispostavi, da postoji glaukom u početnoj fazi, kako se leči?

"Postoje jasne smernice kako se leči glaukom. Počinje se od monoterapije, jedne vrste kapi, ako one nisu dovoljne, uvode se još jedne kapi.

Prema evropskim smernicama, u prvoj godini se te kontrole vrše na četiri meseca, da bi se utvrdio trend bolesti, da li je agresivna ili ne. Nakon toga, praćenje se proređuje na šest meseci, čak i na godinu dana. Ipak, i u tim slučajevima se očni pritisak meri češće, jednom u tri meseca recimo,.

Ukolko se postavi dijagnoza, kapi se uzimaju do kraja života, prema uputstvima oftalmologa, i bolest se drži pod kontrolom."

"Osim toga, jedna od opcija je i lečenje laserom, ali, iako je struka od njega imala velika očekivanja, kod glaukoma otvorenog ugla ne daje očekivane rezultate. Ipak, kod glaukoma zatvorenog ugla, situacija je drugačija i tu je indikovana momentalna intervencija laserom", kaže dr Jojić Savićević.

"Laserska intervencija snižava očni pririsak, a to isto čine i kapi. Na suštinu bolesti, oštećenje očnog nerva ne možemo da utičemo. Ali, možemo da delujemo na na snižavanje očnog pritska i da usporimo propadanja, i to je poenta terapije."

Što se hirurškog lečenja tiče, problem je u tome što operacija glaukoma, nažalost, nije bez rizika. To je opcija za koju se lekari ređe odlučuju, po pravilu isključivo kad je procenjena 'dobit' značajno veća od rizika od komplikacija.

"Svih ovih 20 godina, koliko sam oftalmolog, bavim se pretežno glaukomom. I želela bih da skrenem pažnju na jednu jako važnu stvar, kad pacijentima kažem 'vidimo se za šest meseci', ja to zaista i mislim. Lekar vam nikad ne kaže tako nešto bez razloga. Ako kaže kontrola za tri ili šest meseci, dođite na tu kontrolu. Može se desiti da recimo prilikom pregleda nema svih znakova za uključivanje terapije, ali ima naznaka da bi ona mogla biti potrebna u narednom periodu. A onda, pacijent kojem lekar kaže vidimo se za šest meseci to doživi kao 'pa… vidimo se kad se setim ili iduće godine ili…' i onda dođe sledeći put nakon dve godine, sa već uznapredovalim promenama, sa razvijenom bolešću… Važno je da ljudi ozbiljno shvate da lekar sve radi i govori u interesu pacijenta."

"Lekar i pacijent trebalo bi da budu partneri u očuvanju zdravlja, i ljudi toga moraju da budu svesni", poručuje dr Jojić Savićević.

Odete "kod očnog", dočeka vas čarolija