Odete "kod očnog", dočeka vas čarolija

Centar za oftalmologiju i estetiku Belloko osnovale su mr sci med dr Željka Jojić Savićević i dr Dina Klevernić Pavićević nakon višegodišnjeg iskustva i rada u prestižnim medicinskim ustanovama i ordinacijama, kao i stalnog stručnog i profesionalnog usavršavanja.

"Ukoliko roditelji ne primećuju ništa neobično, u smislu da dete približava recimo slikovnicu, ili se približava televizoru, saginje se da 'zalepi nos' za papir dok boji, ukoliko nema 'šetanja' ili 'skretanja' oka, u trećoj godini života je vreme za prvi sistematski pregled na kojem se proverava zdravlje dečjeg oka.

Nakon toga, sledeći sistematski pregled radi se pred polazak u školu. Ono što je jako važno, je da se oba ova pregleda obavljaju sa širenjem zenica. Ipak, realnost je takva, nažalost, da se preventivni pregledi vrlo često otaljaju, a pregled bez ukapavanja kapi i širenja zenica i postizanja preciznog merenja refrakcije oka nije dovoljno temeljan.

Širenje zenica neophodno je i zbog toga što oba ova pregleda treba da obuhvate i proveru očnog dna, a kod dece je to praktično neizvodljivo ukoliko zenice nisu raširene. Ovaj postupak pruža lekaru mogućnost da objektivno odredi refrakciju unutar oka. Ukoliko postoji poremećaj koji treba da se koriguje, to se radi nošenjem naočara, ili kod šetanja, skretanja oka, slabije razvijenog oka, to se koriguje naočarama i okluzijom flasterom.

Vi realno ne možete to da uradite ukoliko prilikom pregleda ne 'zatvorite' jedno oko, zatim drugo, mora monokularno da se ispituje vid, postoje stroga pravila koja se često, nažalost, ne poštuju", objašnjava dr Klevernić Pavićević.

A kasnije tokom života, šta bi trebalo da radimo da bismo mogli da kažemo da smo odgovorni prema zdravlju oka i svom vidu?

"Početkom puberteta trebalo bi opet proveriti vid, negde u 10, 11. godini. Ukoliko dete vidi dobro, nema potrebe za širenjem zenica, jer je ono u tom uzrastu, ukoliko su već obavljena ona ranija dva pregleda sa širenjem zenica, nepotrebno.

Pred polazak na fakultet, vreme je za sledeći pregled, jer se odjednom mnogo više vremena provodi u čitanju, učenju, dakle, u radu 'na blizu'.

Problem je u tome što današnja deca, već uveliko gledaju u tablete telefone i pre škole, i jako malo radi muskulatura oka. Mišići se zgrče u položaju za blizinu, tako oko bude prilagođeno gledanju na blizinu, i u tom položaju ostaju satima. Bukvalno satima, tako da nema vežbe koja omogućava pravilan razvoj oka.

Posle tridesete godine, vid bi trebalo proveriti bar jednom u godinu i po dana, izmeriti očni pritisak, a jednom u dve godine trebalo bi da se proveri i očno dno.

Posle četrdesete godine, to bi trebalo raditi jednom godišnje", kaže dr Klevernić Pavićević.

Pregled ne oduzima mnogo vremena, sve to traje možda pola sata a može da bude jako, jako važno za očuvanje zdravlja oka i dobrog vida.

Redovne kontrole kod oftalmologa važne su i jer se tokom pregleda oka može posumnjati na mnoga druga oboljenja, kod kojih se ponekad čak prve promene ispolje na oku tako da pacijent nakon oftalmološkog pregleda bude usmeren na pregled kod specijaliste neke druge grane medicine, gde dobije adekvatan tretman za oboljenje o kojem je reč. Najčešće se radi o arterijskoj hipertenziji i dislipidemiji (izgled i stanje krvnih sudova na očnom dnu daju veoma detaljnu procenu stanja u čitavom organizmu), dijabetesu (gde se na očnom dnu uočavaju tipične promene na krvnim sudovima), reumatskim i drugim sistemskim oboljenjima.

Ali, osim ovih pregleda koje nekako i očekujete da možete da uradite u jednoj oftalmološkoj ordinaciji, u Oftalmološkom centru Belloko rešavaju i estetske i zdravstvene promene na kapcima, području oko očiju i na celom licu.

Ako vas muče viseći mladeži, čmičak, opušteni kapci, izražene bore oko očiju ili upadljivi podočnjaci, sve to može biti rešeno posetom ovoj ordinaciji.

Otkud dva lekara, specijalisti oftalmologije u toj priči?

"Složićete se da kapke ipak, uz plastične hirurge, najbolje poznaju oftalmolozi, i to uz jednu bitnu razliku: estetski hirurzi kapke znaju kao 'spoljašnji omotač oka', a oftalmolozi kao 'sastavni deo oka'.

Uz to, svi svi oftalmolozi tokom specijalizacije operišu promene na kapcima, čmičkove i slično, ali to se radi hirurški, skalpelom, na konzervativni način, naravno.

Danas, isto to uklanjanje čmička, recimo, može da se radi i mnogo komotnije za pacijenta. Da se injekcija anestetika, da bi pacijentu bilo komforno, tako da ga ne boli apsolutno ništa. Samo davanje injekcije je neprijatno ali ne boli. Pomoću sonde aparata, napravi se otvor, izdrenira se cista, pomoću forcepsa, što je oruđe nalik na pincetu, se izvuče kapsula, iseče se opet plazmom, oko se zatim ispere antibiotikom, stavi se antibiotska mast, i pacijent kući ide otvorenog oka, bez zavoja, bez konaca, sa uputstvom da se javi za sedam dana.

Nakon intervencije, koja traje pet, šest minuta, pacijent nije ničim ograničen. Naravno, ne treba da uđe na gradilište, ali svakako je sposoban da funkcioniše potpuno normalno. Ima zadatak da ukapava antibiotske kapi da bi se sprečila sekundarna bakterijska infekcija, da stavlja antibiotsku mast i da se za nedelju dana javi na kontrolu", kaže dr Klevernić Pavićević.

"Isto tako, kad imate ksantelazme, masne naslage koje se uglavnom javljaju kod ljudi koji imaju povišen holesterol ili neki drugi disbalans lipida, njih smo ranije uklanjali tako što ih isečemo skalpelom, a zatim kožu ušijemo. Posle se ti konci skidaju posle desetak dana… Danas, to rešavamo tako što opet damo injekciju anestetika, u nekim situacijama dovoljan je i anestetik u vidu kreme, a zatim tu ksantelazmu bukvalno sljuštimo pomoću aparata koji prozivodi plazmu. Na tom mestu ostaje minimalan defekt tkiva, ali nema krvi, ne ulazi se u deo tkiva u kojem ima krvnih sudova, dakle, nema potrebe ni za koncima. Na to se nanosi antibiotska mast, pacijent nastavlja prema uputstvu lekara da nanosi antibiotsku mast i koža se na tom mestu sama regeneriše."

Nema krvi, nema konca… Kako je to moguće?

"Jonizacija gasova koja se desi između sonde aparata kojim se intervencija radi i površine kože izaziva formiranje plazme, četvrtog agregatnog stanja, koja ima moć da tkivo retrahuje, da ga zategne, i da ga sublimira, da ga iz čvrstog pretvori u gasovito stanje.

Dakle, sav višak tkiva, u estetskom smislu višak, bukvalno nestane. Ispari."

Znači, imate kožu koja visi, ona se prvo zategne, a onda ono što je višak bukvalno nestane? Kao čarolijom? A šta ostane na koži?

"Ostane nešto što liči na kraste, predstavlja karbonske naslage, koje ne smeju da se diraju, one posle sedam dana same otpadnu i ispod njih ogoli se nova, mlada, ružičasta koža. Vi opet imate rešen problem, u ovom slučaju estetski, bez reza, bez krvi, bez konaca.

Efekti ove intervencije i konzervativnog rešavanja problema opuštenih kapaka, na primer, su isti, jedina je razlika što se ti efekti ukoliko se primenjuje metoda koju mi koristimo ne postižu u jednom aktu. Kod klasične hirurgije, vi dođete, legnete na sto, iseku vam šta treba, zašiju i to je to. Posle se oporavljate, i kad spadne otok, posle 13 do 15 dana vi imate podignute kapke.

Ova opcija nije takva, nema isecanja, nema opšte anestezije, nema ušivanja. To što klasična hirurgija može da uradi u jednom aktu, ova 'soft surgery' može u dva ili tri. Ali, vi ovde nemate otok, nemate ležanje u bolnici, nemate opštu anesteziju.

Posle ove soft surgery metode pacijent nije, recimo, dva dana za 'šetnju', toliko postoji otok. On nije takav da vam zatvori oko, ali ipak ne možete da ga pokrijete korektivnom šminkom i da izgledate fenomenalno. Vi jeste radno sposobni, samo ne izgledate savršeno.

Trećeg, četvrtog dana već ste potpuno aktivni. U obavezi ste da nanosite medicinsku kozmetiku, koje moraju da se nanose da bi se ubrzao proces reparacije. Kad te krastice otpadnu, nanosi se medicinska korektivna šminka, koja ima i praktičnu namenu, ona sprečava prodiranje UV zraka i time se izbegava mogućnost hiperpigmentacije, koja je ujedno i jedini mogući neželjeni efekat ove intervencije", kaže dr Klevernić Pavićević.

Kod ovih tretmana, jako je važno da se oni ne rade previše agresivno. Generalno, svaki tretman uklanja oko 30 odsto viška tkiva. Tri tretmana su u najvećem broju slučajeva dovoljna za postizanje željenog efekta, a razmak između tretmana je četiri do šest nedelja, u zavisnosti od stanja samog pacijenta.

Ipak, ako razmišljate o ovakvoj intervenciji, sačekajte septembar, savetuje dr Klevernić Pavićević.

"Za ove estetske intervencije, pravo vreme je septembar. U julu i avgustu rizik od UV zraka i posledične hiperpigmentacije je prosto suviše veliki i potpuno nepotreban. Ukoliko dođe do hiperpigmentacije, te fleke se povlače vremenom, ali to može da potraje mesecima. Da ne bismo razmišljali o tome, prosto to ne radimo leti.

Takođe, pre tretmana koža ne sme da bude osunčana, dakle, od sunčanja mora da prođe bar dvadesetak dana."

Ovom metodom mogu se podići gornji kapci, ukloniti 'kesice' ispod očiju, podočnjaci, sve sitne bore oko očiju koje su statičke, znači one koje se vide i pri sasvim neutralnom izrazu lica, mogu da se koriguju plazmom.

U centru Belloko imaju rešenje i za bore, "noćnu moru" većine žena, opet bez reza, krvarenja i konaca. U ovoj ordinaciji možete uraditi i nehirurški liftingi lica.

"Specijalno dizaniranim aparatom na bazi naizmenične struje stimulišu se dublji slojevi kože. U radu se, pored ovog aparata koriste i iglice za akupunkturu, koje se plasiraju u dermis, sloj kože iznad onog u kojem se nalaze krvni sudovi. U 99 odsto slučajeva zbog toga ne ostaju čak ni masnice.

Kad se iglica plasira u dermis, ona napravi malu mikrotraumu na tom nivou kože, a svaka ta ciljana mikrotrauma ima zadatak da podstakne regeneraciju kože.

Iglice se postavljaju u određenom smeru, tako da se maksimalno pojača efekat. Kad su iglice plasirane, pacijent uzme jednu elektrodu u ruku, lekar uzme drugu, a zatim počinje da uvrće iglice, do momenta dok vrh iglice ne zakači skupinu kolagenskih vlakana. Blagim povlačenjem iglice, vrši se autotransplantacija sopstvenog kolagena. Kolagen iz horizontalnog smera pomeramo u vertikalniji položaj, tako da se dobija volumen, i na taj način se postiže efekat liftinga.

Efekat je sjajan jer su te mikrotraume izazvane iglicama intenzivirane strujom. Zbog toga dolazi do stimulacije sinteze kolagena, i kad se procedura završi, tokom narednih 15 do 20 dana vi imate proces stvaranja novog kolagena tipa tri, što je takozvani bebi-kolagen. Stvara se, dakle, nov, svež kolagen i ova procedura je - filer bez filera, budućnost estetskih intervencija.

Ne ubrizgava se ništa, jer se ovom metodom samo stimulišu regenerativni procesi organizma. Na taj način stimuliše se proizvodnja kolagena iznutra, što uz korišćenje kvalitetnih preparata daje odlične rezultate", kaže dr Klevernić Pavićević.

Svaki tretman podrazumeva dva dolaska u Centar Belloko, u razmaku od 15 dana, a nakon mesec dana tretman se ponavlja.

Za zrelu kožu, starosti između 50 i 60 godina, najčešće su potrebna tri tretmana da bi se postigao željeni efekat, koji se zatim održava jednom u tri do šest meseci, u zavisnosti od konkrenog slučaja, odnosno, kože pacijenta.

A ako se tretmani ponavljaju, i ako redovno odlazite na "održavanje"… Imaćete godina koliko imate, ali se te godine neće primećivati - izgledaćete svežije, odmornije i mlađe.