Koordinacionom telu za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja uskoro će biti dostavljen izveštaj Štaba civilne zaštite za Moravički okrug. Avioni posipali žuti prah po opštini Gornji Milanovac, stoji navodno u jednom od dokumenata.
Taj izveštaj, navode "Večernje novosti", obiluje detaljima vezanim za dejstva NATO avijacije 1999. godine.
U jednom od sačinjenih dokumenata zabeleženo je da su avioni čitavu opštinu Gornji Milanovac 8. i 9. aprila te ratne godine zasipali žutim prahom nepoznatog porekla, a nekoliko dana kasnije i sitnim kristalima, koji su kod ljudi izazivali alergijske reakcije, navodi beogradski list.
"Sećam se da su ljudi primetili u njivama sitne kristale, veličine zrna šećera. Ako bi nekim slučajem ta čestica dospela do očiju ili u dodir sa kožom, došlo bi do burne reakcije u vidu suzenja, svraba...", rekao je "Novostima" jedan od žitelja milanovačkog sela Donji Branetići, koji se priseća ovog događaja iz 1999. godine.
Počinje istraživanje o posledicama bombardovanja
"Čuo sam da su i u selu Brusnici ljudi imali slične probleme. Tamo je jedna žena bila sva u pečatima dok je skupljala pokošenu travu, pa su joj ti kristali padali po rukama, nogama i licu", dodao je on.
Uzorci ovih kristala poslati su na VMA u Beograd radi hemijsko-toksikološke analize. U prvom nalazu iz ove medicinske ustanove utvrđeno je da "nisu nađene toksične supstance iz grupe bojnih otrova". To, međutim, nije bilo sve u ovom zaključku, te se pored ostalog navodi i ovo: "Primenom infracrvene spektrometrije utvrđeno je da se radi o sintetskom ugljovodoničnom polimeru nepoznatog spektra, odnosno o - nepoznatom molekulu", navode "Novosti".
Fitopatolozi Instituta za voćarstvo u Čačku utvrdili su na biljkama tragove krajnje neuobičajenog oboljenja. Odmah nakon bombardovanja, naprasno i bez određenog razloga, osušile su se brojne šume na Zlatiboru i Tari, oblastima za koje postoji sumnja da su takođe zaprašivane nepoznatom materijom, piše list.
Da li nas ubija uranijum iz NATO bombi?
Krajem avgusta ili početkom septembra Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja otići će u Vranje gde će raditi na utvrđivanju činjenica o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje građana i životnu okolinu.
Rok za podnošenje prvog izveštaja je 2020. godina. Komisija će raditi po uzoru na italijansku, koja je dokazala da su mnogi vojnici koji su boravili na KiM oboleli od malignih bolesti.
Na Srbiju je tokom NATO agresije izručeno između 10 i 15 tona osiromašenog uranijuma, a najviše na jug Srbije i područje Kosova i Metohije.
Izvedeno je oko 112 udara, od čega je 98 bilo na Kosovu i Metohiji, 12 u južnoj Srbiji, a dva u Crnoj Gori.
Od toga, 60 odsto su bili civilni ciljevi.
Na Kosovu je najviše gađan rejon Podujeva s okolnim selima, okolina Kosovske Mitrovice, deo oko Dečana, Đakovice, Prizrena i drugih mesta.
Vazdušni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 11 nedelja. U njima je, prema različitim procenama, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
NATO je izvodio napade na SRJ s brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...
