So ili šećer: Šta je opasnije

Autor:

Šta našem organizmu više škodi, šećer ili so? Evo šta kažu lekari.

So ili šećer: Šta je opasnije Foto: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac

"Ključ je u umerenosti" dopire sa svih strana, sad kad savete o zdravoj ishrani dele svi redom, od lekara do cica sa Instagrama. Ali, slano i slatko… teško je odoleti, zar ne? Iako i so i šećer igraju važne uloge u organizmu, i ne možemo biti zdravi ukoliko ih sasvim izbacimo iz ishrane (mozgu, recimo, treba šećer zbog energije, mišićima so jer bez soli ne mogu da se kontrahuju), obe ove namirnice mogu izazvati more ozbiljnih zdravstvenih problema ako se unose u velikim količinama.

Šta više utiče na zdravlje i zašto? Evo kako stoje stvari

šećer Foto: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac

Šećer

Problem nisu prirodni šećeri (oni iz voća recimo), ali oni rafinisani i dodati šećeri jesu. "Mleko i sok koji lično napravite ceđenjem voća sadrže prirodne šećere i kalorije, naravno, ali vam pružaju i važne nutrijente, vitamine, minerale, proteine (mleko) i polifenole (voćni sok)", kaže dr Kali Mekmordi za Women's Health.

Ali kupovni sokovi i gazirani napici s druge strane, nude samo šećer i "prazne" kalorije. Isto važi i za čokoladice i slično, ne dobijati ništa korisno (ni vlakna, ni proteine, ni vitamine i minerale), samo - šećer. I naravno, ako nemate mere i ako nemate razvijenu samokontrolu, konzumiranje ovih napitaka i namirnica vodi u gojaznost i povećava rizik od mnogih sistemskih oboljenja.

"Svi šećeri, kako god da se zovu - beli šećer, kukuruzni sirup, smeđi šećer - imaju sličan efekat na organizam, podižu nivo šećera u krvi jako brzo i podstiču pojačano lučenje insulina, ne bi li se šećer iz krvi što pre prebacio u ćelije koje će ga iskoristiti kao energiju", objašnjava dr Mardok Kalegi.

Generalno, ovaj proces je prilično beznačajan, ali kad konzumirate velike količine šećera, sklonost našeg tela da skladišti masti se značajno pojačava. Ako stalno jedete slatko i ako se stalno luči mnogo insulina, to može da dovede do insulinske rezistencije, kada telo stalno luči više insulina nego što je potrebno, a onda se masne naslage samo gomilaju… Tokom vremena, insulinska rezistencija i prekomeran višak kilograma u kombinaciji vode u dijabetes tipa 2, koji povećava rizik od glaukoma, problema u radu bubrega, i značajan je faktor rizika za srčani i moždani udar.

Osim toga, prekomerna konzumacija šećera, konkretno prerađenih šećera, može da dovede do metaboličkih poremećaja i zapaljenskih procesa u organizmu koji vode u čitav spektar hroničnih bolesti.

"Određene vrste molekula šećera mogu da se prerade samo u jetri", objašnjava dr Rejčel Hed. "Kad je jetra preopterećena, pokreće se metabolička lančana reakcija, pa raste rizik od abnormalnog skoka holesterola, povišenog krvnog pritiska, 'masne jetre', metaboličkog sindroma i bolesti srca i krvnih sudova."

biber, začini, slanik Foto: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac

So

Našem organizmu so je neophodna da bi regulisala količinu tečnosti i prenosila električne impulse između ćelija. Ali, dok su "efekti šećera dobro poznati, kako so utiče na naše zdravlje je još predmet debata", kaže dr Kalegi. "Za većinu zdravih ljudi, umerena količina soli neće stvoriti nikakav problem, organizam će je lako iskoristiti za procese za koje je so neophodna. Ali, preterani unos soli može da izazove određene probleme sa zdravljem."

Važeće preporuke kažu da dnevni unos soli ne bi trebalo da premašuje 2.300 miligrama (jedna kafena kašičica). Ali, većina ljudi koja nije na nekom medicinskom režimu ishrane, uneće oko 3.400 miligrama soli dnevno (trećinu kafene kašičice više od preporučene dnevne doze).

Godinama su stručnjaci verovali da natrijum izaziva zadržavanje vode u telu, i stvarajući povišen pritisak u krvnim sudovima, što može da dovede do hroničnog visokog krvnog pritiska. Hipertenzija koja nije pod kontrolom može da dovede do značajnih i ozbiljnih posledica po zdravlje, kao što su srčani i moždani udar kao i problemi sa radom bubrega i oštećenja vida.

Ali, povezanost između soli i povišenog krvnog pritiska je sad predmet pojačane pažnje naučnika i lekara. Studija iz 2014. sprovedena u Francuskoj u kojoj je učestvovalo više od 8.000 odraslih osoba oba pola, pokazala je da konzumacija soli nije uticala na krvni pritisak ni kod muškaraca ni kod žena, tako da je zaključeno da su razmere uticaja soli na krvni pritisak "precenjene", i da je ta povezanost "kompleksnija nego što se ranije mislilo".

U međuvremenu su još neka istraživanja na ovu temu pokazala dvosmislene rezultate.

"Generalno, za zdravu osobu, so nije štetna kad se konzumira u razumnim količinama", kaže dr Mekmordi. Ali, postoje grupe u populaciji koje su osetljivije, kao što su recimo osobe starije od 50 godina, ili oni koji već imaju povišen krvni pritisak, pošto na njih pojačan unos soli deluje štetnije.

Veliki problem sa solju je to što veći deo dolazi iz prerađene hrane, gotove i polugotove, a ne "iz slanika". "Prerađevine su pune soli, ali i masti i kalorija, a pružaju vam značajno manje nutrijenata od hrane koju pripremite kod kuće", kaže dr Mekmordi. To takođe vodi u gojaznost, i posledično i hipertenziju.

I… šta je opasnije, so ili šećer?

Pa, ni so ni šećer nisu problem ako se držite zdravog razuma. Ali, preterana konzumacija šećera ostavlja štetnije posledice po zdravlje nego ako sve morate da "dosolite".

"So nam je neophodna da bi telo moglo da funkcioniše. Šećer nije", kaže dr Mekmordi.

Uz to, preteran unos šećera pojačaće štetan uticaj soli na telo. Studija objavljena 2014. u žurnalu "Dijabetes i metabolički sindrom" pokazala je da insulin, između ostalog, navodi bubrege da zadržavaju natrijum, a što više insulina telo luči, više vode i natrijuma se zadržava i - eto povišenog pritiska, ali zbog preterane konzumacije šećera zapravo.

Da biste bili sigurni da ne preterujete ni sa šećerom ni sa solju, neka vaši izvori ugljenih hidrata budu zdravi - proizvodi od žitarica celovitog zrna, mlečni proizvodi i voće, savetuje dr Mekmordi, a držite se podalje od prerađene hrane. Eto, toliko je jednostavno.

Kako da se "skinete sa šećera" za 7 dana

Lažu nas već pola veka!

Povezano

Sve vesti