Hoće španski u Kataloniji, intervenisala policija

U Barseloni su danas istovremeno održani protesti protivnika i pristalica nezavisnosti Katalonije. Policija je intervenisala kako bi dve grupe držala razdvojenim. Hablamos Espanol u zemlji Katalonaca.

0
A- A A+

Policija je napravila barikadu kako bi sprečila dve grupe da se približe jedna drugoj, kada su se pristalice nezavisnosti Katalonije okupile na trgu u centru grada, gde je trebalo da se završi šetanja protivnika nezavisnosti Katalonije, koji traže povećanje nastave španskog jezika u lokalnim školama.

AP ističe da nisu prijavljeni nikakvi nasilni incidenti.

Prethodno se oko 1.000 ljudi okupilo u centru Barselone protestujući protiv katalonskog separatističkog pokreta i zahtevajući povećanje nastave španskog jezika u lokalnim školama.

Mnogi od njih mahali su španskim zastavama uzvikujući "Mi nismo fašisti, mi smo Španci!" i "nemojte da vas zavaravaju, Katalonija je Španija!'.

Katalonija na nogama: Stotine hiljada na ulicama

Marš je organizovala grupa "Govorimo Španski" (Hablamos Espanol), koja se zalaže za veće prisustvo španskog jezika u katalonskim školama.

U međuvremenu, stotine pristalica nezavisnosti Katalonije izašlo je na trg u centru Barselone zahtevajući nezavisnost te španske pokrajine i očuvanje trenutne politike jezika u školama u Kataloniji, gde se većina predmeta predaje na katalonskom jeziku.

Kontrola iz Madrida

Katalonci su prošle godine imali referendum, na kome su izglasali osamostaljenje, ali ga Madrid nije priznao. Raspuštena je lokalna vlada i parlament i premijer Rahoj je uveo direktno upravljanje koje je okončano u junu 2018. godine izborom nove vlade.

Katalonija je izgubila samostalnost u davnom XII, prisajedinjenjem kruni Aragona, a pod špansku vlast je potpala krajem XV veka, venčanjem Ferdinanda II Aragonskog i Izabele Kastiljske.

Katalonci su oduvek zazirali od španske države a nastojanja da očuvaju poseban katalonski identitet bio je nacionalno ne baš tako uspešan. Katalonski ustanak 1640. godine iskoristila je Francuska, koja je formalno podržala ustanike a suštinski dobila deo teritorije nakon Pirinejskog mira 1659 i podele Katalonije na španski i francuski deo.

Francuzi su potom bili mnogo uspešniji u asimilovanju Katalonaca, jer su Španci imali muku da upasive španski deo Katalonije jer je bio suviše ekonomski jaka regija u odnosu na ostatak Španije.

Autonomija je ustanovljena 1932. godine, nakon uspostavljanja Republike, ali je potrajala samo do 1936. godine kada je izbio Španski građanski rat. U ratu su Katalonski bili, naravno, na strani Republike a većina Španaca na strani generala Fransiska Franka i njegovih fašista.

Katalonski nacionalni identitet je ponovno priznat tek nakon Frankove smrti 1975. godine, a 1978. godine je ponovno uspostavljena katalonska autonomija.

Povezano

Sve vesti