U Srbiji trenutno ima 3.530 migranata i izbeglica, a procenjuje se da je još 500 njih u tranzitu, odnosno van prihvatnih centara, rečeno je danas na Okruglom stolu "Primena zakona o azilu u Srbiji" u Beogradu.
Iako se beleže novi dolasci, zbog istovremenih odlazaka iz zemlje broj izbeglica i migranata se nije značajno promenio, rečeno je na toj konferenciji u okviru projekta "Pomoć na putu" organizuje Fondacija "Ana i Vlade Divac".
Jelena Šurlan iz Komesarijata za izbeglice i migracije rekla je da je novim Zakonom o azilu usvojenom u martu ove godine Komesarijat dobio šira, nova ovlašećenja i da izmene u zakonu predstavljaju dobar temelj za zaštitu kategorija ugroženih, a posebno maloletnih.
Naglasak je na koordinaciji, rekla je Šurlanova, ističuhi da se u novom zakonu nastojalo da se premosti ono što je nedostajalo u starom zakonu.
Kako je rekla, cilj je da se podigne kapacitet institucija u Srbiji, koja se od početka migrantske krize opredelila za humanitarni pristup.
U martu ove godine usvojen je novi zakon o azilu i privremenoj zaštiti kojom su uvedene novine u postupak traženja azila i pružanje zaštite.
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Nikolas Bizel rekao je da države imaju zajednički pristup kada je u pitanju migranstka kriza i da procedure moraju svuda biti iste.
"Morali smo da prilagodimo naš sistem kako bi bio fer i humaniji, ali i strog prema onima koji čine zloupotrebe, a zemlje su zajednički odredile obaveze u primanju migranata", rekao je Bizel, navodeći da
EU poštuje i podržava trud Srbije da pomogne u rešavanju migrantske krize.
Marija Tomić iz Fondacije "Ana i Vlade Divac" rekla je da se radilo dosta na unapređenju uslova smeštaja za migrante i izbeglice i na organizovanim aktivnostima.
Kako je navela, mreža od oko 20 ogranizacija zalaže se za to da im se obezbedi kako socijalna, zdravstvena tako i psihosocijalna zaštita.
Dušan Aralica iz Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) rekao je da postoje lica koji su prisilni migranti i oni koji su neprisilno ušli u zemlju, i da i jedni i drugi imaju prava, ali ne istog nivoa.
Ono što nedostaje jeste da se obezbede mehanizmi kako bi se utvrdilo "ko je ko", pošto se to ne može znati kada neko uđu u zemlju.
Kako je rekao Aralica, u Srbiji postoji nemali broj lica koji bi zadovoljili uslove da dobiju azil, ali oni to ne žele.
"Nemamo mogućnosti za to jer ne možete nikog naterati na nešto što neće", rekao je predstavnik UNHCR-a, ističuhi da je prisilnih migracija u svetu sve više.
On je rekao da je odbijanje azila, odnosno vraćanje na granicama jednako proterivanju, ali da se to ne tumači tako, jer ta lica ne traže međunarodnu zaštitu.
U izveštajima u okviru projekata "Pomoć na putu" iz avgusta ove godine navodi se da migranti dolaze iz Grčke i Bugarske, prolaze kroz Srbiju i kreću se ka Bosni i Hrvatskoj oi dalje na zapad Evrope.
U tom mesecu zabeležen je i najveći porast maloletnika bez pratnje od početka godine.
Prema tom izveštaju, broj izbeglica i migranata se u avgustu povećao za oko 350 u odnosu na jul.
Većina, tačnije 87 odsto bilo je smešteno u 18 tranzitno-prihvatnih centara, dok se ostali nalaze u Beogradu ili pograničnim područijma sa BiH, Hrvatskom i Mađarskom.
