Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan o opasnom otpadu, divljim deponijama... Opozicija traži krivičnu odgovornost za zagađivače.
Ekologija će biti jedno od pitanja u pregovorima sa Evropskom unijom na kojima će Srbija morati dobro da zapne da bi se popravila i dokazala.
U celom tom korpusu problema, jedan od najtežih je odlaganje opasnog otpada. Odavno već u Srbiji postoji kriminalna mreža koja se bavi zakopavanjem opasnih materija, čime se truje zemlja, živi svet.
U maju ove godine u njivi u selu kod Obrenovca pronađeno je čak 25 TONA kancerogenog, opasnog otpada! Pa onda slučaj u Pančevu...
Za ekologiju nam treba 11,5 milijardi evra!
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je danas da je država obezbedila deo sredstava za zbrinjavanje opasnog otpada koji je pronađen u pojedinim lokalnim samoupravama.
"Vlada Srbije je za one količine otpada koje su otkrivene, bez obzira da li je reč o Obrenovcu, Pančevu ili drugim opštinama obezbedila za zbrinjavanje tog opasnog otpada, jer lokalne samouprave najčešće nemaju para da to reše. Nadležni organi rade svoj posao i nastavićemo da se bavimo time", rekao je ministar u Skupštini Srbije na čijem je dnevnom redu raspravaa o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
On je rekao da se može procenjivati da u Srbiji ima između 100.000 do 250.000 tona otpada na godišnjem nivou, ali kada se sabere sa tim koliko toga je skladišteno, izvezeno, dođe se do podatka da nešto nedostaje.
"A to što nedostaje je negde zakopano. To je najgori zločin koji ja mogu da zamislim baveći se ovim poslom. Srbija mora da ima kapacitete za preradu opasnog otpada, postoje nove tehnologije koje su čiste, ali bez dogovora sa građanima i lokalnim samouprava to neće biti moguće", rekao je Trivan.
On je dodao da bi to bilo dobro da se uradi, jer bi se na taj način uštedelo oko 20 miliona evra koliko se godišnje troši na zbrinjavanje opasnog otpada van zemlje.
Najavio je i da će nacionalni parkovi će biti redefinisani, a kao "bolnu tačku" je naveo divlje deponije kojih, kaže, ima mnogo.
"Bavićemo se njima na drugačiji način da bismo to jednom za svagda rešili", rekao je Trivan.
Ocenio je i da nije trebalo ukidati Fond za zaštitu životne sredine koji je nekada postojao i dodao da se ministarstvo trudi da rešava stara dugovanja i da onima koji su legalno dobili sredstva preko tog fonda na konkursima, bude isplaćeno.
Tokom rasprave o amandmanima na predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine kojim se stvaraju uslovi za korišćenje IPARD fondova, poslanik Dveri Srđan Nogo je ukazao da jedan član zakona otvara mogućnost za korupciju i zloupotrebe, te da je praksa pokazala da su se sredstva iz javnih fondova koristila za sopstvene interese ne vodeći računa o životnoj sredini.
On je izrazio sumnju da će te fondove koristiti poljoprivredna gazdinstva upitavši da li se sve radi za "novog vlasnika PKB-a ili za nemački Tenis", jer je ministar ranije rekao da će sredstva moći da koriste i preduzeća koja se bave poljoprivredom.
Poslanica SRS Vjerica Radeta odgovorila je ministru Trivanu pitanjem kako će se trošiti sredstva iz IPARD fondova i da li će se trošiti da se Srbija i dalje zagađuje ili će se trošiti da se reše evidentirani problemi.
"Tražimo da se pregledaju svi ugovori, gde se oni zloupotrebaljava od lokalne samouprave i da o tome obavestite skupštinu, kao i da podnesete krivične prijave protiv svakog zagađivača čovekove okoline", rekla je ona.
Poslanica iz Kluba samostalnih poslanika Sonja Pavlović ističe da je Srbiji neophodno sistemsko rešenje za ovu oblast, jer se na terenu dešava "svašta".
"Da li razmišljate o reviziji statusa nacionalnih parkova? To je jedna ozbiljan tema. Neki nacionalni parkovi nisu zaslužili taj status, jer su napadnuti prirodni resursi, tretiraju se kao roba", primetila je Pavlović.
