"Ja živim u Obrenovcu i svako veče osluškujem svoje dete kako diše", izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Ivan Karić, slikovito opisujući koliko nas posla očekuje na otvaranju verovatno najtežeg, najskupljeg i najzahtevnijeg Poglavlja u razgovorima o pristupanju Evropskoj uniji.

Svest mnogih u ovoj zemlji u vezi sa zaštitom prirode, a samim tim i našoj zaštiti, trenutno je na vrlo niskom nivou. Jer, dovoljno je da prođete ulicama bilo kog grada, da bacite pogled kada prolazite putevima i zapazite da je neko bacio stari šporet, zamrzivač, frižider... u grmlje pored reke, pošto je smatrao da je tu "zgodno" da ga se otarasi, da pogledate đubre po rekama, oko splavova...

I ministar Goran Trivan često govori, a na to da je danas podsetio njegov saradnik Ivan Karić, da ekologija "često ispadne 13. prase" u kreiranju državne politike i budžeta, što je jasan pokazatelj koliko je neoophodno raditi na podizanju svesti o značaju ovog pitanja.

Dakle, treba svi da se menjamo iz korena, jer ćemo u suprotnom da se ugušimo u sopstvenom đubretu i nemaru. A ni Evropa nas neće pustiti kroz svoja vrata.

Budi EKO-POLICAJAC, prijavi napad na prirodu!

Zato je Poglavlje 27, odnosno njegova priprema i otvaranje IZUZETNO VAŽNO za Srbiju. Pre svega je to bitno zbog građana Srbije i životne sredine, prelepe zemlje koju imamo, a onda i zbog važnog koraka za ulazak u Evropsku uniju i budućnost. 

"Ovaj posao radimo zbog Srbije, ne zbog Brisela i Evropske unije. Naša želja je da ovaj posao dovršimo zbog građanki i građana Srbije, životne sredine, poboljšanja kvaliteta života i zdravlja. Patriozitam 21. veka je zaštita prirode, životne sredine", istakao je danas državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Ivan Karić u simboličnom ambijentu Botaničke bašte u Beogradu, koja se nalazi tik uz jednu od nazagađenijih ulica u Beogradu (Bulevar despota Stefana, bivša ulica 29. novembra).

Ekologija - to će biti BOLNO pitanje za Srbiju

Karić je izneo procenu da će nam za ovaj proces biti potrebno čak 11,5 milijardi evra.

Naravno, sređivanje otvorenih pitanja i velikih problema u vezi sa zaštitom životne sredine biće dugotrajan i mukotrpan proces, a Karić očekuje da bi do kraja 2019. godine mogao da bude otvoren proces pregovaranja .

Ne znači da će Srbija morati odmah da "nađe" 11,5 milijardi evra. Procena ljudi iz Ministarstva je da će do ulaska u EU biti neophodno da sami obezbedimo bar tri milijarde evra. Odnosno, ovako glasi poruka iz EU: "Ne možete da računate na 50% potrebnih sredstava, ako niste u stanju da obezbedite svojih 30%".

Višak para odmah u ekologiju, kaže Fiskalni savet

Srbija do ulaska u Evropsku uniju MORA da usaglasi svoje zakonodavstvo sa evropskom legislativom, a to znači da prilagodi oko 200 propisa(!) koji se odnose na zaštitu životne sredine (kvalitet vazduha) i vode, industrijskog zagađenja i upravljanja rizicima, upravljanja hemikalijama i opasnog otpada...

Koliko smo daleko od uređenijih zemalja svedoče i ovi podaci: u Srbiji je SAMO 7,3% otpadnih voda biološki tretirano (a broj hemijski tretiranih je još niži!), a neophodno je izgraditi 359 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Takođe, recikliranje komunalnog otpada u Srbiji je prema podacima iz 2016. godine bio svega 3 odsto(!), a zahtevi EU su dostizanje 50% recikliranja do 2020. godine i 65% do 2035. godine.

U vezi sa industrijskim zagađenjem neophodno je da više od 230 kompanija(!) dobiju dozvole i sprovedu Direktive o industrijskim emisijama.

"Toliko se novca uloži u sanacije zagađenja, u saniranje posledica klimatskih promena, sanaciju poplava, klizišta, požara... da smo do sada već mogli da završimo 80% posla i približimo se Evropskoj uniji", primetio je Karić.

Ponavljajući da će ovaj proces biti "težak, dugotrajan i skup", državni sekretar u MInistarstvu za zaštitu životne sredine ističe da će se ovo rastegliti do 2041. ili 2045. godine.

"Nama je teško da se uklopimo i u budžet za 2019. godine, a možete da zamislite koliko je tek teško to uraditi za 2025, 2030. ili 2040. godinu", rekao je Karić.

Slikovito je primetio: "Iz budžeta trošimo na zdravstvo 10%, a za ekologiju je opredeljeno 0,25%. Kada bismo povećali budžet za ekologiju, sa godinama bismo smanjivali budžet koji je potreban za zadravstvo, jer bi ljudi bili zdraviji".

"Zelena ekonomija i zaštita životne sredine može biti prilika za domaću privredu i može nam doneti otvaranje novih radnih mesta", rekao je Karić.

"Imamo više orlova krstaša na grbu nego u prirodi"

Na naše pitanje da li će iz Ministarstva tražiti i promenu zakonodavstva u smislu da se zatvaraju fabrike/kompanije koje se ne pridržavaju pravila o skladištenju opasnog otpada ili na bilo koji ugrožavaju život (drugim rečima: oni koji truju zemlju, reke, nas), Karić je odgovorio da se svest svih "ne može podizati samo batinama, zabranama ili drastičnim kaznama" i da je upravo Poglavlje 27 odgovor na ovo pitanje, jer je njime predviđena i industrijska direktiva.

"Ne možemo da zatvorimo industriju, jer će privreda Srbije stati, a to niko ne želi. Ako bismo danas usvojili sve standarde EU privreda bi prestala da funkcioniše. Dakle, neophodno je da podižemo svest svih".

Istakao je i da je počelo hapšenje odgovornih za takozvani eko-kriminal, navodeći nedavni slučaj u Obrenovcu gde je bilo zakopano 25 TONA otrovnog otpada!

"Opasni otpad ne može više niko da odlaže gde kako želi", podvukao je Karić.