Dobre vesti: EK povećala prognozu rasta Srbije

Autor:

Evropska komisija je povećala projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za ovu godinu na 4,1 odsto u jesenjem izveštaju "Evropske ekonomske prognoze", sa prethodnih 3,3 procenta koliko je predviđala u prolećnom izveštaju.

 Dobre vesti: EK povećala prognozu rasta Srbije Foto: MONDO/Stefan Stojanović


EK je, takođe, povećala procenu privrednog rasta Srbije za 2019. godinu sa ranijih 3,3 odsto na 3,8 procenata, a toliki rast očekuje i 2020. godine.

Prema proceni EK, javni dug Srbije će u ovoj godini iznositi 56,4 posto BDP-a, iduće godine će pasti na 54,1 procenat, a 2020. na 52,1 odsto.

U publikaciji objavljenoj na zvaničnoj internet stranici Evropske komisije, navodi se da je ekonomski rast Srbije ubrzao na skoro 5,0 odsto u prvom polugodištu 2018. na godišnjem nivou, da perspektive deluju snažno i da bi rast trebalo da ostane dinamičan uprkos projektovanom blagom usporavanju iduće godine.

"Očekuje se da će investicije biti robusne, da će rast zaposlenosti i primanja doprineti povećanju domaće potrošnje, i da će uslovi finansiranja i fiskalna politika takođe biti podsticajni za rast",konstatuje se u odeljku posvećenom Srbiji.

U izveštaju se, međutim, ocenjuje da bi snažna domaća tražnja i pogorošanje trgovinskih uslova mogli da poguraju inflaciju i eksterne neravnoteže.

Prognozira se da će budžet Srbije ovu godinu ponovo završiti u suficitu, što je, kako se ocenjuje u izveštaju, omogućilo vladi da počne sa ukidanjem šeme privremenog smanjenja penzija, koja je uvedena na vrhuncu krize.

Planirano je da deo fiskalnog prostora u 2019. godini bude iskorišćen za povećanje plata u javnom sektoru i povećanje kapitalne potrošnje, navodi se u izveštaju.

Iako je predloženi budžet podsticajan za privredni rast, prognozirano je da ukupan budžetski deficit ipak ostane blizu balansa. To će, poručuju iz Komisije, omogućiti dalje smanjenje javnog duga do nivoa koji se približavaju 50 odsto BDP-a do kraja 2020. godine.

Dobre fiskalne performanse bi, kako se očekuje, trebalo da budu podržane implementacijom poreskih reformi i reformi javne administracije, i okončanjem programa restrukturiranja i privatizacije ključnih državnih preduzeća.

To i druge ključne strukturne reforme, uključujući jačanje sistema fiskalnih propisa, takođe su centralna tačka novog aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Evropska komisija, takođe, očekuje se da će rastuća ekonomija stimulisati dalji rast zaposlenosti i da će nezaposlenost pasti na najniži nivo u poslednjim decenijama.

U izveštaju, EK predvija da će stopa nezaposlenosti u Srbiji iznositi 13,1 odsto, da će iduće godine bvlago opasti na 12 procenata, a godinu kiasnije na 10,9 posto.

Kada je reč o inflaciji, očekuje da će ona ove godine biti 2,1 posto, 2019. godine 2,9 procenata, a godinu kasnije 3,0 odsto. Takođe, prognozira da će deficit tekućeg računa biti ove godine 5,9 procenata BDP-a, a u naredne dve godine 7,4, odnosno 7,9 posto, respektivno.

Povezano

Sve vesti