Oni kažu - ne tucite decu! A vi, šta mislite? ANKETA

Autor:

U Srbiji je ZABRANJENO fizičko kažnjavanje dece, ali često čujemo onu čuvenu "batina je iz raja izašla, kao i "i ja sam dobijao/la batine. Pa, šta mi fali?” Zašto je to tako, a i zašto bi to trebalo menjati, objasnili su nam stručnjaci.

100
A- A A+
Ilustracija Foto: MONDO/Stefan Stojanović Ilustracija

U Srbiji se deca i dalje posmatraju kao pasivni subjekti, nedovoljno učestvuju u donošenju oduka koje se tiču njih samih, siromašni, romska deca i deca u ruralnim srednama su uskraćeni za zadravstvenu zaštitu, dostupnost informacijama I sl.

Ono što je na današnjoj konferenciji Centra za prava deteta bilo u fokusu jeste upravo fizičko kažnjavanje dece (telesno ili psihološko) koje je i dalje u našoj zemlji vrlo zastupljeno.

BUDI SE SVEST, ALI PATRIHJARHAT I DALJE ŽIVI

Iako je zakonom strogo zabranjen bilo kakav oblik nasilja prema deci, ono je i dalje prisutno, a stručnjaci ističu da je to zbog nedostataka u zakonima, kao i podržavanja ovog vida disciplinovanja od strane pojedinih kolega, ali i stereotipa koji vladaju u našem društvu.

Zabrana telesnog kažnjavanja proizilazi iz odredaba Ustava kojima se garantuje neprovedivost fizičkog integriteta, kao i iz odredaba kojima je propisano da niko ne može biti izložen mučenju, ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

UŽAS: 10% dece u Srbiji živi u potpunom siromaštvu!

Porodičnim zakonom roditeljima je zabranjeno da dete podvrgavaju ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo. I propisi u oblasti sistema obrazovanja i vaspitanja sadrže odredbe o zabrani fizičkog kažnjavanja dece u učenika. Zbranjeno je fizičko nasilje u školama, predškolskim ustanovama, zanemarivanje dece, seksualna zluopotreba dece i učenika. Zabrana fizičkog kažnjavanja propisana je i u oblasti krivičnog zakonodavstva.

Ogroman broj dece u svetu je izložen fizičkom kažanjavanju kao načinu vaspitanja. Globalna baza UNICEF-a pokazuje veoma zabrinjavajuće rezultate istraživanje u 62 države u periodu između 2005. I 2013. godine. U proseku četvoro od petoro dcee uzrasta od 2-14 godina je doživelo neki metod nasilnog disciplinovanja u porodici. Sedmoro dece od 10 je izloženo psihološkoj agresiji, dok je šestoro od 10 izloženo fizičkom kažnavanju.

Ono što je problem je što u navedenim zakonima nisu precizno definisani pojmovi odnosno razlika/granica između “ponižavajućeg postupanja”, “kazni koje vređaju ljudsko dostojanstvo, “ fizičkog zlostavlanja”, “nanošenja telesnih povreda”, “primene nasilja nad decom,”

Osim toga, problem je, kako je istaknuto na današnjoj konferenciji i to što pojedini stručnjaci zastupaju ideju da je fizičko kažnjavanje kao način vaspitavanja razumno.

Prema podacima UNICEF-a u Srbiji je čak 45 odsto dece izloženo fizičkom kažnjavanju u porodici, i to najviše u uzrastu od prve do četvrte godine života.

Većina telesnih kazni podrazumeva udaranje deteta (batine, šamaranje, udaranje po stražnjici) rukom ili štapom, kaišem, prutom, a može da uključi i drmusanje ili bacanje deteta, štipanje. Šutiranje, pečenje, šurenje, čupanje za kosu ili primoravanje deteta da silom guta (primoravanje da guta ljute začine, ili pranje usta deteta sapunom). Postoje i nefizički oblici kažanjavanja dece koji su takođe okrutni i ponižavajući kao na primer kažanjavanje kojim se dete omalovažava, ponižava, dovodi u situaciju da ispašta zbog tuđe krivice, zastrašuje ili ismeva.

Istraživanja pokazuju da se poslednjih godina povećava svest u celom društvu o neprihvatljivosti nasilja nad decom i neprihvatljivosti telesnog kažnjavanja kao načina vaspitavanja.

Podaci iz Istraživanja višestrukih pokazatelja stanja i položaja žena i dece u Srbiji koja su rađena 2005, 2010. i 2014. godine pokazuju postepeno smanjenje nasilnih metoda vaspitavanja dece – sa 78 odsto na 67 odsto, a zatim na 43 odsto.

Trenutno se radi na tekstu Zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona i inicijalna verzija predviđa IZRIČITU zabranu telesnog kažanjavanja dece. Ostaje da se vidi kada će taj zakon biti usvojen.

AGRESIJA STVARA NASILNO DRUŠTVO

A zašto je važno da pričamo o tome, da menjamo način vaspitanja?

Zato što deca na agresiju odgovoraju agresijom, zato što to postaje model ponašanja, zato što gajimo buduće delikvente, nasilnike...

Stručnjaci naglašavaju da baš taj način disciplinovanja direktno utiče na sveprisutnu “kulturu nasilja” u društvu.

Vezu je vrlo slikovito objasnila dr Vera Despotović, stručni saradnik Centra za prava deteta i predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju.

Ona ističe da su sva svetska istraživanja pokazala jasnu vezu između telesnog kažnjavanja dece i negativnog ishoda.

Komitet za prava deteta preporučio je Srbiji da:

- izričito zakonom zabrani telesno kažnjavanje - osigura da se zabrana telesnog kažnjavanja adekvatno prati i sprovodi -promoviše pozitivne I nenesilne načine vaspitanja - osigura da se počionioci izvedu pred nadležne upravne I sudske organe

"Deca koja su disciplinovana na taj način postiću lošije rezultate u školi, siromašniji im je rečnik, kognitivni razvoj im je usporen, a i ta deca imaju tendeciju da odgovaraju agresijom. Kod njih upravo zbog toga postoji verovatnoća da će odobravati korišćenje nasilja u vršnjačkim odnosima, biće agresivni i prema roditeljima, a kasnije će to prenostiti i u adolescentsko doba kada postaju delikventi. Na kraju preneće to i u porodicu zahvaljujući obrascu učenja po modelu. Biće agresivni prema partneru", objasnila je Despotović.

Ona navodi da telesno kažnjavanje može imati kratkoročan efekat, da će dete trenutno biti poslušno kako bi izbeglo kaznu, ali se time ne postiže razvoj samopoštovanja kod dece niti se uče moralnim principima.

Istraživanja pokazuju da kada odrastu ta deca imaju probleme u ponašanju, anksiozni su, imaju niži stepen samopoštovanja, mogu biti i zavisnici od alkohola, emocionalno nestabilni.

KOJA JE ALTERNATIVA?

Da nam deca ne bi izrasla u nesrećne i nasilne ljude, stručnjaci predlažu metodu pozitivnog roditeljstva.

Kosana Beker, saradnica Centra za prava deteta i Vera Despotović kažu da roditeljima treba pomoći da nađu način kako da reaguju onda kada ih dete iznervira, da ne dozvole da ih preplave emocije "da im padne roletna."

"Moraćemo prvo da regulišemo zakonski okvir, pa onda da nađemo resurse, obučimo stručni kadar koji bi učio roditelje tom nenasilnom načinu disciplinovanja”, istakla je Beker.

"To ne znači da roditelji treba da puste decu. Naprotiv, treba da postave granice i da budu dosledni, ali da na dečije ispade reaguju adekvatnije. Bile bi to svojevrsne škole za roditelje" , zaključila je Despotović.

ANKETA:


Povezano

Sve vesti