Upravni sud poništio je rešenje kojim je odbijen zahtev kraljevske familije Karađorđević za povraćaj ili obeštećenje za kompleks Belog dvora.
Nezakonito rešenje Agencije za restituciju potvrdilo je i Ministarstvo finansija, kao organ koji je odlučivao o žalbi, a Agencija će sada morati ponovo odlučuje o njihovom zahtevu i finansijskoj nadoknadi, pišu "Večernje novosti".
Maksimalna zakonska naknada i za Beli dvor i za ostalu imovinu naslednika kralja Aleksandra može da bude pola miliona evra.
Sud je, kako je potvrdio advokat Zoran Živanović, odlučivao po žalbi zastupnika kraljevske porodice na rešenje Ministarstva finansija, kao drugostepenog organa.
On je to poništio i naložio da Ministarstvo ukine prvostepeno rešenje Agencije, kojim se potpuno odbija zahtev Karađorđevića.
Agencija za restituciju opet oduvala Karađorđeviće
Tačno je da je rešenje poništeno, jer, po mišljenju Upravnog suda, Karađorđevići nemaju pravo na naturalni povraćaj Belog dvora, ali imaju na obeštećenje, rekla je "Novosti" Ivana Živković, direktor Područne jedinice Beograd Agencije za restituciju.
To znači da država definitivno ostaje vlasnik Dvora, a da će Karađorđevići dobiti naknadu kada se donesu odluke o obeštećenju i za drugu imovinu na koju imaju zakonsko pravo.
Stav Agencije za restituciju je bio da Dvor, po zakonu, iako je građen privatnim a ne državnim novcem, ne može biti predmet naturalne restitucije, pošto je kulturno dobro, ali je smatrala da ne može biti ni fiannsisjke nadoknade.
Beli dvor i zvanično spomenik kulture
Gradnju Belog dvora započeo je 1934. godine, privatnim sredstvima kralj Aleksandar I sa željom da napravi rezidenciju za svoje sinove (prestolonaslednika Petra II, kraljevića Tomislava i kraljevića Andreja), ali nije doživeo da vidi završetak radova.
Izgradnju dvora dovršio je knez Pavle koji je, kao veliki ljubitelj umetnosti, dvor opremio vrednim umetničkim delima, piše u Wikipediji.
Buduća namena Belog dvora biće određena posebnim zakonom.
