U Srbiji se od danas primenjuje bankarski zakon kojim je NBS drastično pojeftinila transakcije platnim karticama - prvo na polovnu a od sredine godine i na petinu dosadašnje. Trgovci na potezu - da smanje i cene proizvoda.
Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod transakcija po osnovu platnih kartica smanjio je naknada sa dosadašnjih 1,0 odsto na 0,2 procenta za transakcije s debitnim, i na 0,3 odsto za transakcije s kreditnim karticama.
Ovim zakonom se prvi put na celovit način uređeno poslovanje s platnim karticama u Republici Srbiji, tržištu na kome su banke i kartičari zarađivali dobro kao ni na kojem drugom u okruženju i šire.
To je bilo i na štetu korisnika kartica, kojima su posledično kupovine bile skuplje, ali i razvoju takve vrste plaćanja, u kojem Srbija zaostaje za Evropom.
Iz Narodne banke Srbije ističu da su se prilikom predlaganja ovog zakona rukovodili time da se zaštite interesi korisnika platnih kartica (potrošača i trgovaca), da se adekvatnim uređivanjem tržišta platnih kartica podstakne dalji rast bezgotovinskih plaćanja sa svim njihovim pozitivnim makroekonomskim efektima i da se omogući fer tržišna utakmica smanjenjem troškova prihvatanja platnih kartica, povećanjem transparentnosti i konkurentnosti na tržištu.
Međubankarske naknade, koje su osnovni generator visokih troškova vezanih za kartične transakcije, predstavljaju centralnu tačku Zakona.
"Ove naknade banka prihvatilac (koja kod trgovca postavlja POS terminal), plaća banci koja je izdala karticu za svaku platnu transakciju izvršenu upotrebom te platne kartice. Banka prihvatilac ove naknade prevaljuje na trgovca i time one direktno utiču na visinu trgovačke naknade koju trgovac plaća za korišćenje POS terminala. Trgovac dalje ove naknade ugrađuje u cenu robe i usluga i na kraju, plaćamo ih svi mi, potrošači, kako oni koji plaćaju karticama, tako i oni koji plaćaju gotovinom", podsećaju iz NBS.
Iz centralne banke i finansijskog regulatora dodaju da očekuju da će društvo u celosti osetiti pozitivne efekte primene ovog zakona kojim se definišu niže međubankarske naknade, odnosno da će se njegovi pozitivni efekti preneti do krajnjeg potrošača.
"Zakonom se međubankarske naknade sa trenutno prosečnog nivoa od 1,0 odsto ograničavaju na nivo na kome su u zemljama Evropske unije, odnosno na 0,2 procenta za transakcije debitnim karticama i na 0,3 posto za transakcije kreditnim karticama, sa prelaznim periodom od šest meseci, od 17. decembra 2018. godine do 17. juna 2019. godine, kada su međubankarske naknade ograničene na maksimalnih 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice", piše u saopštenju.
U cilju ostvarivanja ciljeva koji su projektovani prilikom predlaganja Zakona u što skorijem periodu, NBS je, kao operator nacionalnog kartičnog sistema DinaCard, definisala da se već od 17. decembra 2018. godine, dakle bez prelaznog perioda, primene međubankarske naknade u iznosu do 0,2 procenta za transakcije obavljene debitnim karticama, a 0,3 odsto za transakcije obavljene kreditnim karticama.
Centralna banka naglašava da zakonska rešenja prvenstveno štite interese malih trgovaca, zanatlija i malih radnji koji imaju slabiju pregovaračku poziciju u odnosu sa bankama u pogledu troškova prihvatanja platnih kartica koji su im nametnuti, čime su destimulisani da omoguće plaćanja platnim karticama na svojim prodajnim mestima, pa prihvataju samo plaćanja gotovinom.
Ograničavanjem međubankarskih naknada trgovcima se otvara mogućnost da postavljanjem POS terminala pod povoljnijim uslovima privuku nove potrošače i bolje se pozicioniraju na tržištu.
"NA BRENDOVE RAZBROJS!"
Počevši od danas, u primeni je i pravilo o razdvajanju naknada, prema kome su banke prihvatioci dužne da, umesto zbirnih naknada za sve kartice, trgovcima ponude trgovačke naknade pojedinačno za različite brendove i različite vrste kartica, koje se na tržištu značajno razlikuju.
Isto tako, banke prihvatioci imaju obavezu da trgovcima nakon izvršenih transakcija dostave informacije o naplaćenoj trgovačkoj naknadi, i to sa posebno prikazanim troškovima međubankarske naknade i naknada kartičnog sistema.
"Na osnovu navedenog, trgovci će imati uvid u osnovne komponente trgovačke naknade - troškove međubankarske naknade, naknade kartičnog sistema i marginu banke i moći će da se upoznaju s tim koje kartice im generišu više troškove. Trgovci će moći da analiziraju raspoložive podatke i iskoriste ih za pregovore s bankom o snižavanju trgovačke naknade", objašnjavaju iz NBS.
Zahvaljujući novim pravilima koja donose viši stepen transparentnosti, trgovcima je omogućeno da izaberu platne kartice koje prihvataju na prodajnom mestu, u zavisnosti od troškova koje pojedine kartice nose, za šta se očekuje da će dovesti do konkurencije koja stimuliše upotrebu jeftinijeg proizvoda.
Zakon ne dozvoljava bankama i kartičnim sistemima da trgovcu zabrane da usmeri potrošača na upotrebu bilo kog platnog instrumenta (npr. zbog nižih trgovačkih naknada u tom slučaju), da dâ prednost platnom instrumentu određenog kartičnog sistema i da obavesti potrošača o naknadama koje taj trgovac plaća banci prihvatiocu.
RAST ZA "PLASTIKU": Srbija udarila na Masterkard
Iako Zakon ograničava međubankarske naknade, on ne utiče na visinu naknada kartičnih šema, koje same kreiraju svoje politike naknada, a bitno se razlikuju kod različitih kartičnih sistema, napominje se u saopštenju.
"Dina" kartica besplatna!
Upravo zato što naknade kartičnih sistema utiču na visinu trgovačkih naknada, u skladu sa zakonskim odredbama koje se od danas primenjuju, trgovci imaju pravo da traže od banaka ugovaranje različitih trgovačkih naknada za kartice različitih brendova.
Kroz naplatne stanice i s karticom
NBS je pripremila letak za trgovce, koji se može pročitati na internet adresi https://www.nbs.rs/internet/latinica/35/pp_tarife_banaka/letak_za_trgovce.pdf, a kojim se na jasan i pregledan način informišu o pravima koje im donosi Zakon o međubankarskim naknadama.
U letku su istaknuti praktični saveti usmereni ka jačanju pozicije prvenstveno malih trgovaca u odnosu s bankama.
