Komisija je, kako je navela u saopštenju, osnovano pretpostavila da Masterkard, kao oblik udruženih učesnika na tržištu Srbije, određuje minimalne međubankarske naknade u nepravičnom iznosu, koje su u proseku nekoliko puta veće od onih koje banke u sistemu Masterkarda primenjuju najranije počev od 2005. godine.

Time se ograničava konkurencija među bankama u pogledu iznosa trgovačkih naknada koje nude trgovcima za uslugu prijema platnih kartica, a moguće je da utiče negativno i na konkurenciju na tržištu izdavalaca platnih kartica na teritoriji Srbije.

ŠTA KAŽE MASTERKARD

Na vest iz Komisije za zaštitu konkurencije oglasio se i Masterkard.

Početkom 2018. godine, udruženje za zaštitu bankarskih korisnika Efektiva pokrenulo je postupak pred Komisijom za zaštitu konkurentnosti zbog međubankarskih naknada kompanije Masterkard u Srbiji.

Komisija je obavestila Masterkard 19. septembra da će pokrenuti zvanični postupak po ovom pitanju. Odluka o pokretanju formalnog postupka je proceduralni korak i ne odnosi se na legalnost međubankarskih naknada u Srbiji.

Masterkard je čvrst u stavu da su navodi tužbe udruženja Efektiva neosnovani i nastaviće svoju borbu protiv njih tokom formalne istrage Komisije za zaštitu konkurentnosti.

Masterkard takođe napominje da je Efektiva već upotrebila slične navode u tužbi koja je podneta protiv kompanije pred Višim sudom u Beogradu 2017. godine, ali je sud tu tužbu odbacio.

Važno je još jednom napomenuti da Masterkard ne izdaje kartice, ne postavlja i ne naplaćuje potrošačke nadoknade i ne zarađuje od međubankarskih naknada koje banka prihvatilac plaća banci izdavaocu kartice.

Masterkard potrošačima pruža realne vrednosti i mogućnosti, uključujući i sigurnost, praktičnost i zaštitu potrošača i u svakoj od 210 zemalja i teritorija na kojima je prisutan poslujemo po istim principima, odnosno u potpunosti u skladu sa lokalnim zakonodavstvom i tržišnim uslovima.

"RAT" SA NBS?

Ova akcija Komisije može se gledati u kontekstu "rat" finansijski organa Srbije i globalnih kartičarskih giganata.

Bitka je počela kada je Narodna banka Srbije (NBS) prošle godine predstavila nacrt zakona kojim su sredinom ove godine ograničene međubankarske naknade sa dotadašnjih, u proseku 1,5 odsto na svega 0,3 odsto. Primena počinje 17. decembra.

To je trgovcima, pogotovo malim, snizilo troškove držanja POS terminala za platne kartice, a građanima omogućilo kupovinu jeftinijih proizvoda. Na gubitku su, jedino kartičari.

Drugi udarac usledio je nedavno, jer je NBS izgurala inicijativu da se održi domaći sistem platne kartice, DINACARD, koji su banke, uključujući i domaće, počele da potiskuju u zapećak i favorizuju strane brendove.

NBS je odgovorila žestoko, i "dina" kartica je sada široko dostupna i, što je posebno "bolno" za velike igrače, besplatna. To je već u primeni, jer od 17. avgusta banke su u obavezi da prilikom otvaranja novog tekućeg računa ili zamene postojeće platne kartice, klijentima izdaju domaću karticu (čije se transakcije obrađuju u Srbiji), a međunarodne kartice samo na zahtev klijenta.

"Dina" kartica od sutra besplatna!

Uz to, domaći sistem je povezan sa kineskom Čajna junionpej (China UnionPay, CUP), čime je srpskoj "dina kartici" omogućeno da "plaća" u 160 zemalja sveta.

"Nas i Kineza...": S dina karticom u 160 zemalja