MONDO/Agencije

I Sveta stolica hoće u dijalog Beograd - Priština

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar smatra da bi bilo dobro da se i Katolička crkva uključi u dijalog o budućnosti Kosova i Mertohije.

5
A- A A+

hočevar Foto: Tanjug/Tanja Valič

On ističe da je nedavno formiranje posebne katolične biskupije na Kosovu korisno i za Srbiju, jer "što je na Kosovu manje katolika, manje je i spremnosti za dijalog".

Hočevar je rekao za "Večernje novosti" da su razlozili za formiranje posebne katoličke biskupije na Kosovu, iako Vatikan nije priznao nezavisnost južne srpske pokrajine, isključivo pastoralni.

Srušeni srpski spomenici na groblju u Lipljanu!

"Tamošnjim vernicima bila je potrebna pomoć u verskom životu. Nivo apostolske administrature to nije u punoj meri omogućavao, jer biskup nije imao potrebna ovlašćenja. Naši vernici tamo imaju mnogo problema, posebno sa iseljavanjem", rekao je Hočevar.

Odgovarajući na pitanje da li Rimokatolička crkva preko svojih vernika albanske nacionalnosti (Albanci su većinski bili katolici do pre stotinu godina) može da pomogne suživot na Kosmetu, Hočevar je rekao da "taj dio regiona nije blagovremeno napredovao u infrastrukturi" i da je tamo bilo "premalo komunikacije".

Haradinaj odbio Brisel: Ništa od ukidanja taksi!

"Mnogo je razloga za zatvorenost i svedene odnose među konfesijama. Tako je stvorena atmosfera pogodna za konflikte. Jedini put za budućnost ovakvih regiona je kroz komunikaciju, susrete saradnju dijalog. Aktuelne trgovinske barijere veoma su opasne i vode novoj getoizaciji i novim konfliktima", rekao je Hočevar.

On kaže da ga raduju dobri odnosi između Srpske pravoslavne crkve i katoličke biskupije na Kosovu.

Katoličanstvo ima drevne korene u Albaniji, jer je nekadašnja rimska provincija Ilirija bila je jedna od prvih teritorija na koje je katoličanstvo stiglo iz Italije.

Veri predaka Albanci su stidljivo počeli dase vraćaju početkom 2000-tih, i otada se javlja fenomen kriptokatolika, koji su na Kosovu poznati pod imenom Laramani (albanski slikovit, višeslojan). Oni su se odrekli islama, kojeg su im nametnuli Turci posle osvajanja Balkana u 14. veku.

Najpoznatija Albanka hrišćanske vere je svakako katolička svetica, Majka Tereza.

Povezano

Sve vesti