U prvom planu je ocena predsednice Kolinde Grabar-Kitarović da je poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu u februaru bila glavni spoljnopolitički događaj ove godine.

"Godina je bila obeležena brojnim spoljnopolitičkim aktivnostima, a ja bih izdvojila dolazak predsednika Vučića. Iako je poseta doživela puno kritika, duboko verujem da Republika Hrvatska i Srbija moraju da razgovaraju, jer ako mi nećemo rešiti otvorena pitanja, ko će", rekla je novinarima Grabar-Kitarovićeva na božićno-novogodišnjem prijemu.

Hina navodi da je "uprkos zapaljivim izjavama s obe strane i dosta napete atmosfere uoči posete, kao i protestima veterana, završna ocena bila da su redovni susreti na najvišem nivou nužni za rešavanje otvorenih pitanja".

"Ali, nije prošlo dugo do novog zaoštravanja. Predsednik Sabora Jandroković prekinuo je u aprilu posetu Srbiji zbog incidenta radikala Vojislava Šešelja koji je gazio hrvatsku zastavu u parlamentu. Hrvatska je tražila nedvosmislenu osudu, Srbija relativizovala incident", ocenjuje se u Hininom spoljnopolitičkom pregledu 2018. godine.

Zbog Šešelja - Hrvati prekinuli posetu Beogradu!


U njemu se dalje navodi da je "ministar obrane (Srbije) Aleksandar Vulin proglašen nakon toga personom non grata kada je nameravao da dođe na komemoraciju u Jasenovcu, a Vučić je uzvratio recipročno i (hrvatskom) ministru Damiru Krstičeviću do daljnjeg uskratio ulazak u Srbiju".

"Uoči obeležavanja godišnjice Vučić je nadmašio samog sebe poređenjem današnje Hrvatske i nacističke Nemačke, rekavši da je 'Hitler hteo svet bez Jevreja, a Hrvatska je želela Hrvatsku bez Srba", zaključuje se u delu Hininog teksta koji se odnosi na Srbiju.