Obelezežavanje 23 godine od kako je proterano 250.000 Srba, uglavnom civila, žena i dece, te ubijeno i nestalo oko dve i po hiljade, počelo je parastosom koji služio patrijarh Irinej.

Predsednik Srbije rekao je pred više hiljada ljudi koji su se okupili u Bačkoj Palanci daje na današnji dan otpočela golgota čitavog jednog naroda koji je šiban mržnjom.

"Svaki zločin je večan, i ne može da se zaboravi. Da li možete da zamislite one koji će sutra da slave Jelenine suze i suze svih nas. Neka slave, a mi ćemo s ponosom gledati u budućnost", rekao je Vučić.

On je poručio Hrvatima koji će sutra slaviti zločin nad Srbima da treba da znaju - kad ubiješ nekog danas, ubićeš ga i sutra, prognao si svaki detalj njegovog života i nema okvira u koji to može da se smesti.

"I nije nikakva slučajnost što su datumi, zločina zbog različitosti, zbog vere i nacije, isti. Nacisti su 4. avgusta 1944. godine, provalili u sigurno skrovište jevrejske devojčice Ane Frank i odveli je u logor, da umre. Oni koji su, na isti taj dan, 4. avgusta 1995. godine provalili u Krajinu, ubili više od dve hiljade ljudi i 250.000 prognali, samo su ponovili istu stvar. Isti zločin protiv nekoga ko je različit, ima drugčije ime, poreklo i nekog svog Boga", rekao je Vučić.

"Jedina krivica i Ane Frank i Srba iz Krajine bilo je nečije ubeđenje da će bez njih neka zemlja biti lepša i bolja. Hitler je hteo svet bez Jevreja, a Hrvatska Hrvatsku bez Srba", istakao je Vučić i dodao da je Hrvatima bilo dovoljno samo nečije ime i prezime.

"Pa ubili su i štene samo zato što je bio srpsko. Ubijali su i srpske krave, vadili im oči...", dodao je predsednik Srbije.

Predsednik Srbije je istakao da više nikada nikakvih Oluja za Srbe neće biti zato što su Srbi.

"Nećemo više biti samo utičište za naš narod, već i zaštita za svakog od njih. Nikome nećemo dozvoliti da progoni, ubija i ponižava naš narod. Nemamo više čega da se stidimo zato što smo Srbi", istakao je Vučić i upitao:

 - Kako ćete Tesli da promenite rod? Kako ćete za Milankovića da kažete da nije Srbin?

Okupljenima se obratio i patrijarh Irinej koji je prvo služio parastos za stradale. Patrijarh je rekao da je jedina krivica nastradalih bila ta što su bili Srbi i pripadali su pravoslavnoj veri.

To je bio strašan dan naše istorije, jedan od najstrašnjih od postojanja na ovim prostorima, rekao je patrijarh i dodao da je najtragičnije to što oni nisu postradali od ruku nepoznatog naroda, niti od ruku neke nepoznate religije, već od braće hrišćana.



To stradanje je bilo takvo da se nebo zastidelo od ludosti ljudskih, rekao je Irinej na državnoj ceremoniji kojoj prisustvuje nekoliko hiljada ljudi.

Ako ima nekog ko je zatajio i mogao da to zlo zaustavi, to je bila Crkva, dodao je poglavar Srpske pravoslavne crkve aludirajući na Katoličku crkvu.

"Nažalost i njihova i naša tragedija", dodao je Irinej.

1/0
Vidi galeriju
undefined godišnjica

"Uvek ću pamtiti strah"

Jedna od prognanih u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" Jelena Knežević, čiji je otac koji je bio pripadnik Vojske RS poginuo u ratu, ispričala je večeras na obeležavanju Dana sećanja na stradale u toj akciji da će uvek pamtiti osećaj straha i nemoći.

"U našu kuću ušla su dva nepoznata čoveka, bila sam mala da bih razumela, ali sećam se majčinog krika i sestrinih suza i straha koji me je obuzeo. Hrabri ginu na prvim linijama fronta, ali ne umiru, žive u sećanjima onih koji ih vole", rekla je Knežević.

Ispričala je da je 3. avgusta 1995. godine u zoru probudio majčin glas i granate.

"U panici pakujemo nešto garderobe, hrane, vode dokumenta i slike. Moramo napustiti kuću. Kuda ćemo? Ne znamo. Ne zna ni naša majka. Ima dve ruke da prigrli nas troje i ponese dva kofera. Vratiće se, tiho progovara, ali se ne okreće i kuću ne gleda dok nas podiže u kamion koji ide od Petrovca, prvog bezbednijeg mesta", priča Knežević.

Seća se da je kolona bila prepuna uplakanih, gladnih i žednih ljudi koji su unezverenim pogledom tražili najmilije moleći Boga da su živi.

"Petrovačku cestu nadleću avioni i bombraduju kolone izmučenih ljudi. Zvuk bombi je bio jači od njih, ali slabiji od jakuka ljudi. Ne postoji zvuk glasniji od krika umirućeg čoveka i plača onog koji žali za njim. Bar ja to tako pamtim i pamtiću zauvek taj osećaj straha i nemoći".

Prisetila se i neizvesnosti, ali i osećaja da povratka na ognjište nema.

"Pamtim iščekivanje dugo kao večnost da krenemo put Srbije i strahovi se nižu. Hoće li nas zasuti bombama? Hoćemo li stići? Preko Beograda nastavljamo da tražimo utočište za novi početak, nalazimo ga ovde u Bačkoj Palanci gde smo prihvaćeni raširenih ruku, prigljeni i voljeni?", ispričala je kroz suze Jelena Knežević.

Od "Oluje" do "Oluje": Stradanje nedužnog naroda

Đuro Šteljić, koji je sa ženom i tri sina proteran iz Korenice, kazao je za Tanjug da im je tog jutra u kuću došlo šest uniformisanih muškaraca, koji su im rekli da pokupe svoje torbe i nosite ili da ostave glave tu u stanu.

Navodeći da im ništa drugo nije preostalo da urade, Šteljić je kazao da se ne zna broja Srbima koje su zakopali pod autoput, rovokopačima kopali, pa ih asfaltom pokrivali.

"Naišla je policija, glavnog znam i rekli su nam da se kupimo i idemo odatle. Kažu, ovo je hrvatska domovina, ovo više nije vaše srpsko", priča Šteljić.

Slavlje u Hrvatskoj: Aplauz za osuđenog zločinca


Dodaje da je trebalo da u Srbiju dođu u šleperu, koji je išao iz Donjega Laca i koji je izgoreo, ali da je sudbina bila takva da dođu u jednom traktoru i tako prežive.

"Ništa nismo poneli, ostavili smo tanjir naliven supe, postavljen za doručak deci. Ostavili smo sve. Otišao sam 2000. da tražim radnu knjižicu u Korenicu, pitam policajca gde je Šumarija, objasnim mu da sam kod njih radio 30 godina. Pita me da li sam imao kuću, ja kažem da sam imao stan. On mi kaže, ako si imao kuću kupi ciglu, opsovao mi je srpsku majku i kazao je - ovo je gruda hrvatske domovine. Ja sam ostao bez reči, dočekao autobus iz Šibenika i vratio se nazad, više nisam išao, što ću, nemam šta tamo da radim", ispričao je Šteljić.

Dodao je da tada niko od Srba nije ostao, ali da poznaje jednog koji se vratio u Donji Lapac, u svoju kuću, koju je obnovio sa parama koje je imao.

"Sin mu nije mogao dobiti posao tu i vratio se u Banjaluku. Ja ga pitam kako je, a on mi kaže gledaju te kako će te skinuti i zato sam vratio sina", naveo je Šteljić.

Danu sećanja prisustvovali su premijerka Srbije Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije, narodni poslanici, predstavnici Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve.