Izgradnja mini-hidroelekgrana u Srbiji jedno je od gorućih ekoloških pitanja. Plan da ih u Srbiji bude izgrađeno više od 800 na rekama, a pojedine i u zaštićenim prirodnim područjima, podigle su na noge mnoge građane ugroženih područja, koji smatraju da će ta postrojenja bitno izmeniti čitav eko-sistem, pa i ugroziti živote ljudi.
Glas protiv izgradnje mini-hidroelektrana podiglo je i Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije, najavljujući izmene postojećih zakona koji će ovo pitanje dovesti u red.
A šta kažu oni koji grade mini-hidroelektrane?
Kažu da je sve regulisano Nacionalnom strategijom za obnovljive izvore energije i prostornim planovima i u skladu sa zakonima i planskim dokumentima, uz učešće nadležnih institucija za zaštitu prirode i životne sredine, koji propisuju uslove za njihovu izgradnju.
Nacionalna srategija, dodaju, urađena je u skladu sa obavezama preuzetim prema EU, a svi prostorni planovi su izrađeni u skladu sa zakonom i uz poštovanje obaveze održavanja javnih rasprava u kojima učestvuju sve državne institucije, kao i lokalno stanovništvo.
Takođe, smatraju da su neobaveštenost građana o tome kakav je potencijal MHE i njihove prednosti, kao i o tome kakav zapravo imaju uticaj na okolinu, ključni problemi koji su "pojedinci iskoristili da iz političkih ambicija" organizuju proteste.
"Iz političkih ambicija i drugih interesa jedan mali broj ljudi vodi zlonamernu kampanju protiv izgradnje MHE više od godinu i po dana. Neinformisanost građana je glavni razloz zbog kojeg se bune protiv izgradnje MHE. Kada bi građani imali jasan uvid u kumulativni uticaj na životnu sredinu svih proizvođača električne energije, siguran sam da ne bi imali negativno mišljenje o malim hidroelektranama. U prilog ovome govori činjenica da smo jedna od nekoliko država u svetu sa najzagađenijim vazduhom", kaže predsednik Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana Dragan Josić.
Činjenica je da ne postoji nijedan način proizvodnje električne energije, a da ne vrši uticaj na prirodu i životnu sredinu, ali iz ovog udruženja ističu da MHE imaju "najmanji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa svim ostalim obnovljivim izvorima energije".
U udruženju malih hidroelektrana navode da se u poslednjih godinu i po dana "zlonamerno snimaju i slikaju reke i rečna korita u toku izgradnje MHE".
Tada se gradilišta u rečnom toku, tj. oko njega ne razlikuju od bilo kog drugog gradilišta u gradu (izgradnja zgrada, podzemnih garaža, puteva). Rečna korita i okolina se nakon izgradnje po pravilu uređuju, tj. rekultivacijom dovode u prethodno stanje. Nakon jednog vegetativnog ciklusa, svi obavljeni građevinski radovi se uglavnom ne vide, dodaje se u saopštenju.
Situacija na terenu u našim rekama, pa i onima koje su u najvišim kategorijama, jeste takva da se u njih izlivaju otpadne vode iz septičkih jama i baca komunalni otpad. Ono što smeta lokalnom stanovništvu, nakon izgradnje MHE, jeste činjenica da će zbog manje snage vode komunalni otpad postati veoma vidjiv, a otpadne vode koje dolaze u rečno korito iz septičkih jama će se sporije evakuisati, pa se samim tim povećava koncentracija neprijatnih mirisa.
"Male hidroelektrane samo koriste snagu vode u delovima vodotoka sa velikim padovima na malom rastojanju, pri tome ostavljajući zakonom propisan garantovani ekološki proticaj u rečnom koritu. Nakon prolaska kroz mašinsku zgradu, tj. turbine, celokupna količina vode se vraća u rečno korito, i to značajno obogaćena kiseonikom, a hemijski nepromenjena, pa se upravo iz tog razloga riba vrlo četo koncentriše u većem broju neposredno ispod mašinske zgrade. Svi cevovodi MHE se nalaze ispred ili iza sela, pa je u samom selu reka uvek u punom kapacitetu", rekao je Josić.
Republika Srbija se obavezala da će dostići 27 odsto potrošnje energije do 2020. godine, dobijene iz obnovljivih izvora energije. U slučaju da se ne dosegne ugovorena obaveza, Srbija će uvoziti energiju proizvedenu iz obnovljivih izvore iz Evropske unije, napominju u Nacionalnom udruženju malih hidroelektrana.
U najrazvijenijim ekološkim evropskim državama hidropotencijal je veoma prihvatljiv i izgrađeno je više od 24.000 MHE od čega je više od 30 odsto ovih objekata izgrađeno u zaštićenim zonama. Evo nekih od zemalja: Švedska 1.900 MHE, Norveška - 2.250, Slovenija - 350, Švajcarska - 1.000 (ove godine donela zakon o izgradnji još 800), Austrija - 3.100.
- Širom Srbije je planirana gradnja više od 800 mini-hidroelektrana na planinskim i drugim rekama. Do sada je u Srbiji izgrađeno oko 90 MHE, a određeni broj se nalazi u zaštićenim prirodnim područjima. Protivnici ukazuju da one veoma negativno utiču na eko-sistem.
- Veliki broj od planiranih 850 MHE se nalazi na slivovima Južne i Zapadne Morave, Ibra, gornje Drine, Lima. Samo je na Staroj planini u planu izgradnja čak 58 malih hidroelektrana. Na slivu Studenice, na planini Goliji i okolini, taj broj iznosi 31. Vlada Republike Srbije je Staru planinu 1997, a Goliju 2001. godine proglasila Parkovima prirode.
- Ako bi bile napravljene sve MHE, bilo bi obezbeđeno svega oko 2% potreba u energetskom bilansu Srbije na godišnjem nivou. Reke se isušuju, biodiverzitet uništava a priobalje devastira u nacionalnim parkovima, parkovima prirode, specijalnim rezervatima prirode.
- Kako izgleda MHE? U zemlju se ukopaju cevi i u njih se "uteruje" voda, čime se isušuje rečno korito. Dešava se i da 80% ili 90% vode ulazi u cevi. Ako bude napravljeno 500 mini hidrocentrala sa cevima dužine tri kilometara, Srbija će izgubiti 1.500 kilometara reka!
- Još je alarmantniji rezultat studije Univerziteta u Gracu, koji kaže da će Evropa izgubiti, ili dovesti na ivicu istrebljenja, jednu u deset ribljih vrsta, ukoliko se izgrade sve planirane mini elektrane na Balkanu. Jedanaest endemskih vrsta bi moglo biti potpuno zbrisano s lica Zemlje, 7 bi postalo kritično ugroženo, 4 tipa jesetre bi izgubilo habitat a broj ugroženih vrsta bi se duplirao na 24.
- Prema studiji Univerziteta u Gracu, ako budu napravljene sve MHE na Balkanau, Evropa će izgubiti ili dovesti na ivicu istrebljenja, jednu u deset ribljih vrsta! 11 endemskih vrsta bi moglo biti potpuno zbrisano sa lica Zemlje, 7 bi postalo kritično ugroženo, 4 tipa jesetre bi izgubilo habitat a broj ugroženih vrsta bi se duplirao na 24.
- Zbog lančane reakcije izgradnje MHE na Balkanu, koji je najbitnije čvorište rečnog biodiverziteta u Evropi, bilo bi potpuno istrebljeno 49 od ukupno 591. slatkovodne vrste ribe, a u najboljem slučaju bi bilo izgubljeno 50-100% njihove distribucije u vodama Balkana.
- Organizacije za zaštitu prirode i stanovnici određenih područja bune se zbog toga. I Ministarstvo za zaštitu životne sredine protivi se izgradnji MHE. U nedelju u Beogradu će biti održan protest zbog gradnje MHE.
O EU
Goran Tokić, koji je i u skupštinskom odboru pre dve godine ukazivao na štetnost izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana, izjavio je nedavno da su MHE "tumor koji metastazira".
"Srbija je u tom trenutku imala 21% obnovljive energije, ali je trebalo obezbediti još tih 6%. Čini mi se da nije izrađena jasna strategija, već se krenulo haotično, pa je tako nekome palo na pamet da se to obezbedi i kroz mini-hidroelekrane, bez jasnog cilja, jasne analize koliko će to energije zaista doneti, a koliko štete", rekao je Tokić.
"Srbija je u tom trenutku imala 21% obnovljive energije, ali je trebalo obezbediti još tih 6%. Čini mi se da nije izrađena jasna strategija, već se krenulo haotično, pa je tako nekome palo na pamet da se to obezbedi i kroz mini-hidroelekrane, bez jasnog cilja, jasne analize koliko će to energije zaista doneti, a koliko štete", rekao je Tokić.
