Srbija nije mala da bi se bavila svemirom, to pokazuje nedavno potpisani memorandum s o tehničkoj saradnji s Rusima, ali i aktivnosti domaće "svemirske" zajednice. Portal Tango6 je razgovarao sa članovima fondacije Serbian Case for Space
Srbija je nedavno, prilikom posete ruske delegacije predvođene predsednikom Vladimirom Putinom, potpisala Memorandumu o razumevanju i saradnji u oblasti istraživanja i korišćenja kosmičkog prostora u mirne sa državne korporacije za kosmičke aktivnosti Roskosmos.
Šta nam je sve dobro doneo Putin? (GRAFIKA)
Ali to nije ni prvi ni jedini dokument koji pokazuje da je Srbija zainteresovana i za "kosmičke" stvari. Potpisnici smo četiri od pet glavnih međunarodnih sporazuma u toj oblasti, a da oni predstavljaju set različitih međunarodnih ugovora, koji podržavaju Sporazum o kosmosu ili Sporazum o svemiru, piše portal Tangosix.rs.
Pored Sporazuma o kosmosu, prvog krovnog dokumenta koji postavlja sva najznačajnija prava i standard za svaku aktivnost koja ima bilo kakvu vezu sa svemirom, tu su i Konvencija o odgovornosti za štetu učinjenu u kosmosu, Konvencija o registraciji svemirskih objekata, zatim Konvencija o spašavanju astronauta. Jedino nam fali potpis na Sporazum o Mesecu, koji ima mali broj potpisnica zbog kontroverzi oko komercijalizacije i ekonomskog iskorišćavanja resursa u kosmosu.
Sledeći korak trebalo bi da bude članstvo Srbije u Komitetu za miroljubivu upotrebu svemira,
"Činjenica da je Srbija potpisala 4 od 5 sporazuma u vezi sa svemirskim pravom, svrstava je u grupu zemalja koje su se obavezale da će poštovati norme međunarodnog svemirskog prava, a sa druge strane predstavlja sjajan temelj za nas koji želimo da se bavimo tim pravom", kaže za Tangosix.rs član fondacije Serbian Case for Space Boško Vojkić, stručnjak za svemirsko pravo i telekomunikacije.
Boško je uspešno završio master studije svemirskog prava i telekomunikacija na Univerzitetu Paris Saclai / Paris-Sud i na Institutu za svemirsko pravo i telekomunikacije u Parizu.
Osnova postoji i otud i postojanje srpske organizacije Serbian Case for Space, koju su 2017. osnovali s ciljem da se zainteresovani za svemirsku oblast motivišu i pokrenu, Anja Nakarada Pečujlić i Marko Pajović.
ISTORIJA: Proklijale prve biljke na Mesecu (FOTO)
Ideja je nastala nakon što je Anja, doktorant i asistent istraživač na Univerzitetu u Kelnu gde radi na svojoj doktorskoj tezi iz oblasti svemirskog prava, imala praksu u Evropskoj svemirskoj agenciji, a pre toga Nemačkoj svemirskoj agenciji.
Fondacija ima tri cilja: “popularizacija svemira” kroz različite aktivnosti, kao što su predavanja, dovođenja ljudi iz različitih oblasti i industrija da pričaju o svemiru; umrežavanje privatnog, državnog i nevladinog sektora gde je već ostvarena saradnja sa Evropskim centrom za svemirsko pravo; i treći pristup Komitetu za miroljubivu upotrebu svemira.
ISTORIJA! NASA stigla do najudaljenijeg objekta VIDEO
Suosnivač je Marko Pajović, istraživač u oblasti svemirskog prava, zainteresovan i za industrije u toj oblasti, a članovi advokat Andrej Đurmez, magistar korporativnog prava, a pored Vojkić tu je i organizator NASA SpaceApp u Srbiji, softverski inženjer Ivan Stanojević.
Ali bavljenje svemirom ne ograničava se na pravu, već i na praktičnim stvarima, poput aplikacija. Stanojević je razvio jednu koja će moći u budućnosti da ukaže na rizična požarna mesta. Takođe, primena podataka je proširiva na agro kulturu, ali se može koristiti i u zdravstvu. Recimo, merenjem indeksa polena u vazduhu, mi putem satelita otkrivamo da li je moguća elergijska reakcija.
