INICIJATIVA: Srbija i u EU i u NATO

Grupa od 18 nevladinih organizacija pripremila je "Novu spoljnopolitičku inicijativu" koju nudi i vlastima i opoziciji kako bi se postigao konsenzus oko strateškog puta Srbije. Da li mislite da je ovo ostvarivo?

INICIJATIVA: Srbija i u EU i u NATO Foto: MONDO/Stefan Stojanović

Srbija u Evropskoj uniji je davno proklamovani državni put i strateški cilj od kojeg se ne odustaje od petooktobarskih promena 2000. godine. Od te godine do danas na izborima u Srbiji pobeđuju stranke koje jesu, bar deklarativno, proevropske orijentacije.

Evropska unija jeste najznačajnija "zajednica" kojoj Srbija treba da teži, ne samo što je svojim geografskim položajem u Evropi, već i zato što su mnogi evropski standardi ključne za napredak, a pod tim se podrazumevaju - borba protiv kriminala i korupcije, vladavina prava, reforma pravosuđa, zdravstva, školstva, poštovanje ljudskih prava...

Naravno, uz očuvanje tradicije i osobenosti ovog podneblja. I nikako manje važno - Evropska unija je najznačajniji trgovinski partner Srbije a zemlje članice EU su najviše davale pomoći Srbiji do sada.

Grupa nevladinih organizacija, koje se zalažu za Srbiju u EU, pripremila je "Novu spoljnopolitičku inicijativu". Ova ideja je, obrazložile su, predstavljena zbog "duboke podeljenosti srpskog društva, kao i nedostatka konsenzusa oko spoljnopolitičkog pozicioniranja i međunarodnog položaja Srbije".

Motiv za ovako nešto je i to što Srbija ni dan-danas nema jasno definisanu spoljnopolitičku strategiju, niti se o ovome govorilo na mestu na kojem bi trebalo - u Skupštini Srbije.

Trenutno stanje po ovom i mnogim drugima pitanjima u Srbiji je apsolutno konfuzno, da ne kažemo šizofreno.

Na pojedinim naslovnim stranama gotovo svakodnevno smo obasuti najavama nekakvih ratova, da će "NATO da krene na Srbiju, samo što nije", a kada nije NATO, onda se neka od susednih zemalja naoružava i sprema za rat sa Srbijom.

"Čitajući sve to, naša država izgleda kao borilački klub koja svakog dana treba da boksuje sa nekim i svaki dan samo što ne zarati", čulo se na predstavljanju inicijative.

Pritom se prenebegava realno stanje - Srbija je odavno u NATO programu Partnerstvo za mir, a gotovo sve balkanske zemlje su ili već članice NATO (Hrvatska, Crna Gora, Bugarska, Rumunija...) ili su na putu da to postanu (Severna Makedonija, verovatno, do kraja ove godine).

Problem sa ovom inicijativom i sličnima (godinama unazad) jeste to što su ostajale samo inicijative, samo "slovo na papiru", bez pravog i jasnog odjeka u političkim elitama. Stoga je i podrška evro-atlantskim integracijama u javnosti značajno opala u odnosu na prethodne godine.

Zanimljiv je podatak da je 2003. godine, dakle samo četiri godine posle bombardovanja, podrška ulasku u NATO u Srbiji bila na 33%, a danas je tek 7%. I podrška ulasku Srbije Evropskoj uniji opada, ali ona nikada nije bila ispod 50%.

ISTRAŽIVANJE: Građani Srbije i dalje većinski za EU

"Evropa nije idealna, ali jeste i dalje najbolji izbor za Srbiju", istakla je predsednica Beogradskog fonda za poltičku izuzetnost Sonja Liht, poručujući da biti skeptičan prema nečemu do čega još nisi ni došao, zapravo, jeste bežanje od toga.

Reagujući na izjavu francuske ministarke za evropske poslove Natali Loazo da "sadašnje stanje Evropske unije ne omogućava nova pridruživanja u zadovoljavajućim uslovima", Sonja Liht je poručila:

"Suočavamo se sa ozbiljnom opasnošću da ostanemo periferija periferije i budemo ozbiljno izloženi geopolitičkim igrama... Mi moramo da zaslužimo mesto za (evropskim) stolom, da pokažemo da smo zainteresovani za sva goruća evropska pitanja u Evropi. Ne smemo da bežimo od evropske budućnosti, već upravo suprotno da pokažemo i njoj (Loazo, prim. aut.) i svima da mi jesmo za evropsku budućnost".

Bitan preduslov za evropeizaciju Srbije i njenu modernizaciju (u svakom smislu), podvukli su predlagači inicijative, jeste rešenje kosovskog pitanja, odnosno normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

"Svesni smo da to nije nimalo lako, za to je potrebna politička hrabrost i državništvo", ali zbog "kosovskog čvora" je i "zarobljen čitav proces evropeizacije Srbije", smatra Suzana Grubješić iz Evropskog pokreta u Srbiji, i dodatno, nerešavanje ovog pitanja sprečava Srbiju da se fokusira na unutrašnje reforme, a pod tim se podrazumevaju svi evropski standardi.

Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku ukazuje da "Srbija i srpsko društvo VAPI za debatom po svim pitanjima, pa i po ovom - spoljnopolitičkoj strategiji".

"Odnosi u okruženju su se bitno promenili, suočeni smo sa novom geopolitičkom realnošću i novom, aktivnijom ulogom SAD u rešavanju regionalnih problema, uključujući odnose Beograda i Prištine. Stanje je vrlo složeno, a odgovor Srbije treba da bude što racionalniji, da ne propustimo još jednu priliku", ocenio je Đukanović.

Kad uđemo u EU - biće nam dostupno mnogo više novca

Šta se ovom inicijativom predlaže?

Jedna od tačaka koja će, nema sumnje, izazvati mnogo komentara jeste ona koja se tiče pune saradnje sa NATO. Predlagači inicijative ističu da je "intenziviranje pune saradnje sa NATO od vitalnog značaja za Srbiju".

Treba znati da je Srbija još decembra 2006. godine, dakle pre nepunih 13 godina (i samo 7 godina posle bombardovanja), potpisalasporazum o pristupanju NATO programu Partnerstvo za mir. Što će reći, mi već jesmo "saveznik" NATO-a, na neki način. Partnerstvo za mir je program u koji stupaju države, a ne vojske i najveći deo programa je civilne prirode, tako da svi segmenti našeg društva mogu imati koristi od pristupanja programu Partnerstvo za mir.

Ali, isto tako, valja podsetiti da je u vreme vladavine Vojislava Koštunice, Skupština Srbije donela pravni akt - Rezoluciju o vojnoj neutralnosti Srbije.

"Zbog ukupne uloge NATO-a, od protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke Saveta bezbednosti UN do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO 'konačan organ' vlasti u 'nezavisnom Kosovu', Narodna skupština donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju", piše u Rezoluciji.

Ali, uprkos tome što u javnosti raste otpor prema NATO, "na terenu" su stvari drugačije i Srbija ima vrlo dobru saradnju sa ovom alijansom, a u planu je potpisivanje novog sporazuma.

Kada je reč o Srbiji i NATO, ne treba isključiti ni vojni aspekt, pogotovo kada se uzme u obzir da će i Severna Makedonija uskoro postati punopravni član NATO, pa će tako Srbija potpuno biti okružena snagama ove vojne alijanse.

"Imajući u vidu iskustva drugih zapadnobalkanskih zemalja, očigledno je da niko od njih nije ostvario svoje suštinske i strateške interese bez pune saradnje i partnerstva sa NATO", piše u inicijativi 18 nevladinih organizacija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom kampanje "Budućnost Srbije" izjavio da je "Srbiji važan evropski put", ali i da "Srbija neće u NATO i neće uspostavljati sankcije Rusiji, jer je to izbor građana".

Pitanje je, međutim, kako će na ovu inicijativu gledati mnogi politički subjekti, kako u vladajućoj koaliciji, tako i u opoziciji, jer se mnoge stranke protive i NATO-u, ali i Evropskoj uniji.

Upravo na to pitanje, dobili smo odgovor da je "razgovor neophodan po svim pitanjima u Srbiji" i da samo tako jedno društvo može da opstane i da se razvija.

"Politički spektar nije toliko jednostran, ima mnogo političkih opcija i udruženja koje se zalažu za evropske integracije", odgovara Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku, uz napomenu da se "ne može prenebregnuti činjenica da se NATO proširuje i svako neuviđanje toga je ili prikrivanje ili ulepšavanje stvarnosti, što za Srbiju može da bude vrlo opasno".

To što Srbija neće da postane punopravni član NATO, verovatno, i nije uslov za ulazak u Evropsku uniju (uostalom, ni Švedska, ni Austrija nisu u toj vojnoj alijansi, ali jesu članice EU), ali što se tiče Rusije, tu Evropa, međutim, i nije baš blagonaklona.

Razumeju u Briselu veze Srbije i Rusije, ali to što Srbija "ne sarađuje" kada su u pitanju politički stavovi prema Rusiji, Evropa beleži, a jasan pokazatelj za ovo jeste činjenica da Srbija još nije dobila izveštaj sa "skrininga" za poglavlje 31 - Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.

Činjenica je da je Evropa na raskrsnici - sa jedne strane tu je Bregzit (odlazak Velike Britanije), a i unutrašnje prilike u mnogim zemljama EU (jačanje "desnice" i druge stvari), ne idu u prilog Srbiji, odnosno proširenju evropske zajednice.

Zato je i logična, pa i očekivana izjava francuske ministarke Natali Loazo data u Beogradu da "sadašnje stanje EU ne omogućava prijem novih članica".

Međutim, to ne treba i ne sme da bude prepreka da Srbija nastavi da usklađuje svoje propise sa evropskim zakonodavstvom, da inistira na evropskom putu, da odlučnije krene u reforme društva, ističu predlagači inicijative.

Još jedna važna tačka predložene Nove spoljnopolitičke inicijative jeste i odnos prema susednim državama, odnosno regionalnoj saradnji.

I po tom pitanju, istakla je predsednica Foruma za međunarodne odnose Jelica Minić, Srbija mora da bude aktivnija i da "upristoji vokabular, način komunikacije". (Jasno je da je kritika bila upućena Ministarstvu spoljnih poslova i šefu srpske diplomatije Ivici Dačiću, ali ne samo njemu koji u obraćanju drugim zemljama imaju "jači" rečnik).

Reč koju je potencirala Jelica Minić jeste DIGNITET, dignitet institucija koje predstavljaju Srbiju u spoljnopolitičkim odnosima.

"U diplomatiji postoje određena pravila ponašanja koja važe decenijama. Mi ne možemo da budemo zadovoljni vokabularom kojim komuniciramo sa susednim zemljama i ne samo sa njima. Elementarna pristojnost i negovanje odnosa sa susedima, potenciranje dobre prakse i dobrih vesti iz okruženja, jesu put za uspešnu spoljnu politiku", rekla je ona.

Pitali smo je da li veruje da bi pristojan vokabular i ophođenje prema susednim zemljama mogla da zameni aktuelnu "song diplomatiju" (tako se naziva kada Ivica Dačić zapeva prilikom dolaska raznih inostranih državnika na svečanim večerama), odgovorila je:

"Postoje mesta gde je pevanje prihvatljivo, recimo na nekim večerama u Skadarliji i to može da bude simpatično. I tu bih se zaustavila...".

Dačić: Ne odustajem od pevanja


Primetila je da sve što je navedeno u predloženoj inicijativi jeste i politika vlade ove zemlje. Ali, samo deklarativno, dodala je.

"Ali, mi tražimo da ta politika postane vidljiva, konzistentna i u praksi. Želimo politiku koju će drugi da poštuju, a za to je potrebno izvršiti velike promene", ocenila je Jelica Minić.

Mnogo je posla pred Srbijom, postoje poglavlja u pregovorima sa EU koja nisu ni načeta... I mnogo toga zavisi od Srbije.

Objektivno gledano, 2025. godina kao novi "termin" kada bi Srbija mogla da postane deo EU, sada se čini dalek i teško ostvarljiv, s obzirom na to da gotovo polovina poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, nije ni otvorena. Ali, Srbija mora da bude aktivna, a ne da čeka.

NOVA SPOLJNOPOLITIČKA INICIJATIVA:

1. Očekujemo da predstavnici vlasti i opozicije postignu što širu saglasnost oko što bržeg okončanja procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Bez završetka ovog procesa ne postoji mogućnost za uspešan demokratski i privredni razvoj Srbije, niti za njeno pozicioniranje na Zapadnom Balkanu. Svako odsustvo potpunog uređenja odnosa između Beograda i Prištine samo će dodatno izolovati zemlju i dovesti je u krajnje nepovoljan položaj.

2. I pored unutrašnjih problema u Evropskoj uniji, kao i predstojećih izbora za Evropski parlament, smatramo da je nužno ubrzati proces evropskih integracija Srbije koji je zarobljen nepostojanjem sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine i nesprovođenjem unutrašnjih reformi. Modernizacija srpskog društva suštinski je nezamisliva bez procesa evropskih integracija.

3. Potrebno je što pre pristupiti uspostavljanju pune saradnje između Srbije i njenih suseda, na temeljima ravnopravnosti i međusobnog uvažavanja. Ovo nije samo nužnost procesa evropskih integracija, već je u interesu svih građana Srbije. Veoma je značajno insistiranje na nepromenljivosti državnih granica, kao i njihovog konačnog utvrđivanja kada su u pitanju granice Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Crnom Gorom.

4. Intenziviranje pune saradnje i partnerstva sa NATO predstavlja vitalni interes za Srbiju i njene građane. Stoga je potrebno zaustaviti anti-NATO medijske kampanje, jer konkretna saradnja Srbije sa NATO iz godinu u godinu napreduje. Imajući u vidu iskustva drugih zapadnobalkanskih zemalja, očigledno je da niko od njih nije ostvario svoje suštinske i strateške interese bez pune saradnje i partnerstva sa NATO.


Da li ćemo jesti kajmak i kad uđemo u EU?

Povezano

Sve vesti