Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?", 55 odsto građana Srbije glasalo bi za, 25 odsto protiv, dok po 10 procenata ne bi glasalo ili ne zna šta bi odgovorilo, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja Evropska orijentacija građana Srbije. 

Istraživanje koje na svakih šest meseci sprovodi Ministarstvo za evropske integracije Srbije rađeno je prema standardu Evrobarometra, uz učešće 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, saopštilo je to ministartsvo. 

Podrška građana reformama neophodnim za ulazak Srbije u EU veoma je visoka, kao i prethodnih godina. Od ukupnog broja ispitanika, 75 odsto smatra da bi reforme trebalo sprovoditi nezavisno od evropskih integracija, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije. To je 7,0 odsto veća podrška reformama nego pre šest meseci, navodi se u saopštenju. 

Da li ćemo jesti kajmak i kad uđemo u EU?

Kad je reč o rešavanju kosovskog pitanja, kako se navodi, 64 odsto smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU. 

Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 25 odsto ispitanika prepoznalo je da je EU najveći donator u tom periodu, građani su na drugo mesto stavili Rusiju sa 23 odsto, dok je na trećem Kina sa 19, a na četvrtom Japan sa devet odsto. 

Prema zvaničnim podacima, od 2000. godine do kraja 2016. godine, Evropska unija i njene države članice bili su najveći donatori sa 4,31 milijardom evra realizovanih bespovratnih sredstava. Evropska komisija je donirala 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,21 milion evra, Švedska 232,11 miliona evra i Italija 187,72 miliona evra, navodi se u saopštenju. 

Sve pozitivne asocijacije na Evropsku uniju, kako se dodaje, imaju trend rasta - 49 odsto građana pojam EU povezuje sa boljom budućnošću za mlade, boljim životom, višim standardom, blagostanjem, putovanjima. 

Kao najznačajnija pitanja i ona koja najviše utiču na njihov svakodnevni život, građani vide borbu protiv korupcije (21 odsto), reformu zdravstvenog sistema (16 odsto) i reformu pravosuđa (15 odsto). Slede bolja zaštita ljudskih prava sa 11, reforma obrazovnog sistema sa 10 odsto, te reforme u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine sa po 9 odsto. 

Članstvo u EU, za 17 odsto građana predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi i veće mogućnosti za zapošljavanje, 15 odsto je izdvojilo mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU, dok devet odsto članstvo vidi kao mogućnost da se uredi stanje u Srbiji, dodaje se u saopštenju.