Kiša koja je ovih dana padala spas je za ozime useve, a pogoduje i prolećnim kulturama jer je su počeci suše već počeli da budu primetni, kažu stručnjaci.
Nedostatak vlage usporavao je klicanje biljaka a direktor udruženja "Žita Srbije", Vukosav Saković, kaže za Tanjug da će kiša posebno pogodovati pšenici, ječmu i uljanoj repici.
"Kod pšenice se vec primećivalo da pati od nedostatka vode i vlage, a prema našim analizama potencijalni gubitak prinosa usled toga bio bio 20 odsto. Nadamo se da će kiša popraviti to stanje i da dalje gubitke nećemo imati", rekao je Saković.
On je dodao da bi redovne kiše na desetak, do 15 dana pomogle da prolećeni uslevi dobro napreduju.
Eventualni začetak suše nije samo poljoprivredna vest, jer se u Srbiji u veliko meri odražava na celokupan BDP. Ukoliko bi do suše zaita i došlo, teško da bi se ostvario zacrtan rast BDP-a od ne malih ali i ne dovoljnih 3,5 odsto.
Predsednik: Srbija ekonomski najuspešnija u regionu
Saković kaže da je ovo proleće jako sušno, naročito za Vojvodinu i dobar deo centralne Srbije.
"Sigurni smo da će zasejano nići na vreme i da će setva imati tretman u optimalnom roku što će se na kada bude žetva odraziti kroz dobre prinose", istakao je Saković.
MMF svetu menja "dijagnozu", ali ne i Srbiji
Kada je reč o ozimim usevima, evidentno je da će prinosi biti manji, što je za očekivati jer je prošla, 2018. bila rekordna, naveo je Saković.
Svetska banka: Nedovoljan privredni rast Srbije
Prinos pšenice bio je rekordan i iznosio je 5, 1 tonu po hektaru, a kukuruza čak osam tona.
Očekuje se da će prosečan prinos uljane repice biti oko tri tone, a ječma preko četiri tone po hektaru.
Saković kaže da je "sve u rukama prirode".
"Ako budemo imali kišne periode i dobro raspoređeno lepo vreme možemo očekivati dobru godinu", rekao je Saković.
