Zora Ćirković,mondo.rs

"Večita" dilema: Posao i(li) porodica? (ANKETA)

Da li je ravnoteža između posla i porodičnog života samo mit ili ideal kojem treba težiti? Evo šta kažu stručnjaci, a i vi nam recite šta mislite - glasajte u našoj anketi.

"Večita" dilema: Posao i(li) porodica? (ANKETA) Foto: Guliver/Getty images, yacobchuk

Posao. Porodica. Posao i porodica. Posao ili porodica. Zapitali ste se nekad? Uhvatili ste nekad sebe da poželite da je situacija drugačija, da imate više vremena za decu, ili da možete više da se posvetite karijeri?

Desilo vam se da ležite uveče u krevetu, preispitujući se i pokušavajući da utišate glasić koji vam govori da ste "omanuli" jer niste stigli na priredbu u vrtiću ili školi? Ili niste mogli da umirite grižu savesti jer ste ostali kod kuće sa detetom koje je zakačilo neki virus, pa je neko od kolega morao da "uskoči" i zameni vas na poslu?

O jednom od najvećih izazova današnjice, usklađivanju porodičnog i poslovnog života bilo je reči sinoć na trećoj radionici iz ciklusa "Na kafi sa psihologom" koja je u organizaciji Hemofarm fondacije bila održana u Beogradu.

Da li je ova dilema uopšte realna, da li uopšte mora da se postavlja to pitanje, "karijera ili porodica"? Koliko nas umesto u pet dolazi u sedam kući, koliko nas ne ostavlja posao ni kad konačno dođe kući, nego nastavljamo da proveravamo mejlove, pa onda palimo kompjuter "samo da još nešto završimo"? Pa mora li da bude tako, moramo li da biramo?

"Dilema jeste realna, nije nametnuta. To je nešto sa čime se svi susrećemo, i mislim da smo svi manje ili više uspešni u tome, svi imamo nekakve privatne sfere funkcionisanja, bila to porodica ili nešto drugo i nekakve poslove", kaže Ivana Vukmirica Baćanović, psiholog i psihoterapeut.

Ali, u razgovoru na ovu temu, važno je napraviti razliku između ljudi koji su u zoni ekonomske sigurnosti i onih koji su u zoni ekonomske nesigurnosti, ističe ona.

"Problemi sa kojima se ljudi u različitim poslovnim pozicijama suočavaju su drugačiji. Kada su ljudi u zoni ekonomske nesigurnosti, ne bi bilo korektno savetovati ih na primer da asertivnije priđu svom šefu, da slobodnije iskažu svoje mišljenje, zato što mi ne znamo kako će se to završiti, posebno u situaciji kada nema puno posla na tržištu rada i kada se čovek plaši otkaza.

Prirodno je i logično daljudi koji su u zoni ekonomske sigurnosti imaju drugačiju perspektivu, ljudi koji imaju karijere, ali istovremeno žele da se ostvare i u privatnoj sferi bila to porodica ili ne. Jer i to da svi moraju imati porodicu je stereotip", kaže Baćanovićeva.

U prvoj grupi, društvena odgovornost je mnogo veća, rekla je ona, dodajući da brojna istraživanja koja su rađena na tu temu pokazuju da je u organizacijama u kojima postoji fleksibilnost (u smislu da zaposleni sme da izađe malo ranije sa posla da završi neke obaveze, na primer) zadovoljstvo poslom veće, da ljudi imaju veći osećaj kontrole nad sferom poslovnog i privatnog, da čak imaju i niži holesterol.

I, ovo imajte u vidu…

… američki pesnik Robert Frost jednom je rekao da "ako vredno i posvećeno budete radili osam sati dnevno, jednog dana možda ćete napredovati na mesto šefa i raditi 12 sati dnevno". I ima istine u tome. Stvar je ličnog izbora da li ste na to spremni ili ne.

"Kada pričamo o drugoj grupi, možda privilegovanijih zaposlenih, koji imaju dobre poslove, koji žele da nastave sa svojim karijerama u nekim '30, '40. godinama, podjednako uspešno ili i uspešnije nego ranije, možemo govoriti od dve potencijalne situacije koje mogu da stvore konflikt. Prva je kada su ljudi previše samokritični, pa smatraju da treba da budu podjednako uspešni i stalno uspešni u svim sferama svog života, što je, naravno, pomalo i odraz narcizma vremena u kojem živimo. A druga je - druga krajnost, potpuno odsustvo samokritičnosti, što onda nameće druge probleme, obično ljudima iz najbližeg okruženja osobe o kojoj je reč", objašnjava ona.

Suština je da na pitanje "karijera ili porodica" svako mora sam sebi da da odgovor. Svako od nas ima svoje iskustvo, ambicije, želje i životne vrednosti, i svako, na kraju krajeva, sam bira ono što mu odgovara.


Ali, iako svako od nas snosi odgovornost za sopstvene odluke, Ivana Vukmirica Baćanović ima nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da lakše uspostavite tu ravnotežu, ili da se lakše nosite sa periodima tokom kojih ne možete da je održite na način koji smatrate "idealnim":

Ne postavljajte previsoke ciljeve - budite realni i prema sebi i prema drugima, shodno tome, ne osuđujte sebe ako niste uradili baš sve što ste planirali.

Ne opterećujte se prošlošću i sećanjima na neuspehe - svaki novi dan je i nova prilika, prihvatite da niko ne može da daje svoj maksimum u svim životnim ulogama sve vreme.

Ne zaboravite na sebe i sopstvene potrebe, ne zapostavljajte ono što je vam je važno - između ostalog, vaša deca ne treba da misle da vaše potrebe uvek idu posle njihovih. Osim toga, i poslodavac treba da ima svest o granicama koje postoje između poslovnog i privatnog.

Ako vam je teško, ne trpite - potražite podršku u porodici i među prijateljima. Ako osećate da je pritisak preveliki, potražite i stručnu pomoć.

Često je teško u ekonomski i socijalno slabije razvijenim društvima shvatiti da postoje izbori i mogućnosti za poboljšanje trenutne lične situacije poput promene posla ili u slučaju razvoda. Zato uvek treba imati na umu da svako ima mogućnost da predahne i sagleda situaciju iz nekog drugog ugla.

"Radite na odnosima", poručuje Baćanovićeva. "Kvalitet međuljudskih odnosa je važan faktor ličnog doživljaja sreće. Bliski odnosi su ono što usrećuje ljude više od materijalnih stvari i deluju protektivno od realnih nezadovoljstava koje život donosi. Isto važi i za poslodavce - pokažite veće razumevanje i podršku prema svojim zaposlenima."

U uspostavljanju te delikatne ravnoteže najvažnije je da odredite koji su vaši prioriteti, i da se u skladu sa tim ponašate. To je jedini način da budete zadovoljni sobom.

Surova istina je da to da li ćete uspeti da napravite balans između posla i porodice zavisi samo od vas. Ne od posla koji radite, niti od članova vaše porodice.

U svetu rade i 4 dana nedeljno, a u Srbiji... (ANKETA)

Kako prekovremeni rad utiče na mentalno zdravlje

Povezano

Sve vesti