"Mnogo je zdravije i radimo bolje svoj posao", rekao je Jan Šulc-Hofen, osnivač softverske kompanije Planio sa sedištem u Berlinu, koja je uvela četvorodnevnu radnu sedmicu za svojih deset radnika.

Osiguravajuća kompanija Perpečual gardijan na Novom Zelandu beleži manje stresa i veću angažovanost radnika nakon što su početkom godine smanjili broj radnih dana na četiri.

Čak i u Japanu, vlasti ohrabruju kompanije da uvedu slobodan ponedeljak, iako su akcije tog tipa u ovoj radoholičarskoj zemlji prilično bezuspešne.

Kongres britanskih sindikata (TUC) zagovara uvođenje četiri radna dana sedmično u celoj zemlji do kraja veka, što podržava i opoziciona Laburistička stranka.

TUC tvrdi da bi kraća radna sedmica omogućila radnicima da podele bogatstvo nagomilano u smislu novih tehnologija kao što su robotika i mašinsko učenje, jednako kao što su isposlovali slobodne vikende tokom industrijske revolucije.

Prema nedavnom istraživanju na uzorku od 3.000 ispitanika u osam zemalja, uključujući SAD, Britaniju i Nemačku, utvrđeno je da skoro polovina smatra da bi mogli lako da završe svoje zadatke za pet sati tokom dana da nemaju prekida.

Ideja je da zaposleni rade kraće ali efektivnije, da se time i sam broj zaposlenih u zemlji poveća, ali i da prosperira celo društvo - od više slobodnog vremena za porodicu i vaspitavanje dece do kulture, rekreacije (zdravlja).

Većina zaposelnih u "eksperimentu" se odlično snašla, mada je bilo i onih koji su žalili za jednim danom (i društvom) na poslu jer kod kuće nisu znali šta bi sa "dodatnim" vremenom.

Dokazano: Radno vreme od šest sati je najbolje!

Kraća radna nedelja dolazi posle eksperimenata sa odličinim rezultatima u skraćenju radnog dana. Čuveni su dobri rezultati iz Švedske, gde je sistem sa šestodnevnim radnim danom u petodnevnoj radnoj nedelji primenjen u nekoliko bolnica, domova za stare, firmi...

Getenburška Sahlgrenska University Hospital, jedna od najvećih u Evropi, uvela je taj sistem zbog pojave "sagorevanja na poslu" i velikog broja bolovanja.

Eksperiment je bio skup, morali su da zaposle nove ljude da popune vreme ali bolovanja su praktično prestala a efikasnost uzletela, za 20 odsto.

Inspiracija je došlo, a odakle drugde, nego od Japanaca, iz obližnjeg Tojota servisnog centra, gde taj sistem primenjuju petnaestak godina.

TOP 10 gradova u kojima se najkraće radi

Globalno, međutim, u većini zemalja radnici premašuju 40 radnih sati sedmično, u čemu prednjače SAD, gde 49 odsto radnika kažu da rade prekovremeno. I tamo je bilo eksperimenata sa uvođenjem četvorodnevne radne nedelje, ali uz dnevnu smenu od 10 sati.

Situacija a "produženim" radnim daniom ili radnom nedeljom je i u privatnom sektoru u Srbiji, gde se u nekim branšama smene traju i devet sati dnevno a u drugima, poput maloprodaje, rutinski se očekuje da radnici rade i šest dana nedeljno, da vrše popis u "slobodno vreme"...

Dok se u pametnom svetu povećava efikasnost, Srbija i dalje zarobljena između "ako nećeš da radiš ovako ima ko hoće" i "ne mogu toliko malo da me plate koliko ja malo mogu da radim".

Da li biste radili četiri dana nedeljno?