Danas je Svetski dan pčela, prava prilika da se ZAHVALIMO ovim vrednima insektima na blagu koje nam daju. Da li ste znali da su pčele jedini insekti koji daju hranu ljudima? Alarmantno: broj pčela opada iz godine u godinu.
/Izvor: Data Media Market, Aleksandra Ajdanic i MONDO/
Na Svetski dan pcela, 20.maj, teško je ne setiti se omiljene decje pesmice: "Zakleo se bumbar u cvet i u med, da ce na livadi da napravi red. Nece tu da vršlja od sad bilo ko..."
Ali kako stoje stvari, covek još nije krenuo za bumbarovom zakletvom, i dalje vršlja - populacija pcela se ozbiljno smanjuje u svetu, narušavajuci biodiverzitet, ekosistem, bezbednost hrane. Ugrožavajuci samog coveka.
Apeli da se napravi red na svetskoj livadi sve su cešci i glasniji, ali su još daleko od dovoljno organizovane akcije, bilo na globalnom bilo na lokalnom nivou, da se pcele istinski zaštite. U mnogim zemljama i regionima donete su konkretne mere, zabranjena je upotreba štetnih pesticida, ali...
TV PRILOG: SVETSKI DAN PCELA
POMOR PCELA SVE CEŠCI
Samo u poslednjoj deceniji, populacija pcela u svetu se smanjila za više od 30 odsto. Najviše je tome doprinela prekomerna upotreba pesticida, neonikotinoida pre svih, zbog kojih sve cešce slušamo vesti o masovnom trovanju pcela (i drugih oprašivaca). Istovremeno, obim biljne proizvodnje, za koju je oprašivanje neophodno, u poslednjih 50 godina narastao je za 300 odsto.
Izumiranje pcela - gubitak od 148 miliona evra godišnje
FOTOGRAFIJE - PCELAR IZ KIKINDE
I ovog proleca pcelare u Srbiji sacekao je pomor pcela zbog trovanja pesticidima, iako je zakonom zabranjeno korišcenje preparata koji su otrovni za pcele u vreme cvetanja vocaka. Zakon jasno definiše kada se i cime usevi prskaju radi zaštite. Teško je prihvatiti neznanje kao obrazloženje. Nemar i nedostatak svesti su najveci problem.
Dve trecine naše ishrane zavisi od pcela. Malo li je?
PCELE - JEDINI INSEKT KOJI PRAVI HRANU ZA LJUDE
Uz sav ekonomski, socijalni i kulturološki znacaj koji pcele imaju za coveka, ne treba smetnuti sa uma da su one i jedini insekt koji proizvodi hranu koju covek koristi - med. Covek ga koristi oduvek - u drevnoj Kini, medu starim Egipcanima, Jevrejima, Arapima, korišcen je kao lek i za spravljanje pica.
Iako rad pcela shvatamo olako, kao nešto dato, samo po sebi, malo znamo o tome. Prosecni vek jedne pcele je pet godina, i ona u tom periodu napravi svega 1/12 kašicice meda. U jednom letu obide 50 do 100 cvetova, a za kilogram meda potrebno je "obici" više od 10 miliona cvetova. Koliko je onda pcela potrebno za tu jednu teglu meda od kilograma?
MONDO TEMA: Šta je pravi med i kako nas sve varaju (FOTO)
NAJVECI IZVOZNICI MEDA U SVETU
Opadanjem populacije pcela u svetu, opada i proizvodnja meda. Globalni izvoz prirodnog meda pao je za samo cetiri godine (2014 - 2018) sa 2.4 milijarde dolara na 2.2 milijarde. Sve zemlje, izvoznice meda, u proseku su zabeležile pad od 5.7% u ovom periodu, dok je od 2017.godine na 2018, pad dostigao 7 procenata.
MONDO REPORTAŽA: Slatka zarada- srpsko "blago" ide u Katar!
Svetski dan pcela odnedavno se obeležava, na predlog Pcelarskog saveza Slovenije koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
