Zora Ćirković,mondo.rs

Bolesti zavisnosti: Uzroci i lečenje

Svaka priča o istoriji uzimanja droge, koliko god na početku bila posebna i neponovljiva, ima isti predvidivi kraj u kome propadanje i lagano nestajanje osobe postaje jedina izvesnost. Evo šta o bolestima zavisnosti kažu naši stručnjaci.

Bolesti zavisnosti: Uzroci i lečenje Foto: Guliver/Getty images, Jens Rother

Ljudska potreba, želja da promeni, ulepša svoju realnost uz pomoć hemijskih sredstava stara je koliko i čovečanstvo. Danas, u doba interneta došli smo i do drugih oblika nehemijskih zavisnosti, pojavile su se zavisnosti od kocke, interneta, društvenih mreža i one su danas možda i zastupljenije i opasnije jer su nove, i kao društvo nismo sigurni kako da izađemo na kraj sa takvim oblicima zavisnosti.

U utorak ujutru su Koridori Srbije saopštili da zbog učestale pojave slikanja selfija u tunelu Grdelica dolazi do prekida saobraćaja i velikih problema. Pojedini vozači kršeći saobraćajne propise zaustavljaju svoja vozila u tunelima, što automatski aktivira alarme u operativno-tehničkom centru, zbog čega posebne ekipe izlaze na teren kako bi pomogle vozaču, koji se, međutim, zaustavio da fotografiše tunel, put…

Slična situacija se dešava i na velikom mostu iznad Vladičinog Hana, gde ljudi isto zaustavljaju vozila da bi napravili selfi, bez ikakvog razmišljanja o sopstvenoj bezbednosti i bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.

To samo pokazuje koliko je danas postalo važno skupiti "lajkove" koji bi trebalo da pokažu da smo bolji, lepši… Droga 21. veka, drugim rečima.

A o problemima zavisnosti danas se piše uglavnom kad se desi neka ekstremna situacija, kad neko umre od predoziranja, kad se pojavi neka nova droga ili se zapleni neka veća količina… Ili kad u Novom Sadu zbog pravljenja selfija devojka padne sa zgrade i izgubi život. O tome da li se ta ljudska potreba, ta patologija zavisnosti menja, i na koji način, bilo je reči na "Kafi sa psihologom" koja je u sredu uveče, u organizaciji Hemofarm fondacije održana u Dorćol Platzu u Beogradu.

"Suština zavisnosti je beg od realnosti. Jako je mala verovatnoća da se osoba navuče na bilo šta ako je ona zadovoljna sobom, ako je ta osoba zrela, integrisana ličnost.

Prva stavka kod zavisnika je da se radi o nezreloj ličnosti. Te nezrele ličnosti imaju čitav spektar karakteristika, ali bez obzira koja je vrsta zavisnosti u pitanju, uvek je tendencija beg od realnosti i izbor zavisnosti u stvari je vezan i za nivo inteligencije i obrazovanja, ali i za porodično nasleđe. Mi to zovemo transgeneracijska transmisija, ako je deda bio alkoholičar, otac kockar, unuk će biti zavisnik od interneta, pojednostavljeno rečeno.

Zavisnički model nošenja sa stresom se prenosi kroz genracije. I tu dolazimo do suštine - živimo u stresogenom društvu, živimo u društvu u kojem nivo zrelosti ličnosti ima tendenciju padanja već trideset i više godina, što znači da se sistem na svaki mogući način trudi da ima što nezreliju populaciju. Ako imate nezrele ljude, onda lako manipulišete njima", kaže dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti na Institutu za mentalno zdravlje.

"Međutim, ovaj drugi deo priče koji je vezan za učestalost zavisnosti je jako značajan i ja bih rekao nešto što se kod nas jako zapostavlja, a to je da je alkoholizam već čitav niz godina, od 1951. kad je zvanično definisan kao bolest, zavisnost broj jedan.

Alkoholizam je enormno rasprostranjen u Srbiji, u ovom trenutku, imamo oko 200 do 300 hiljada alkoholičara, i još recimo 300 do 400 hiljada ljudi koji zloupotrebljavaju alkohol, što znači da mi imamo oko pola miliona ljudi koji na neki način zahtevaju pomoć.

Sve druge droge, i svi drugi oblici zavisnosti zajedno, ne dostižu nivo rasprostranjenosti alkoholizma.

Kod nas na klinici se menja struktura onih koji dolaze da se leče. Pre dvadesetak, trideset godina, dominantni su bili alkoholičari, sada preovlađuju kockari. Zavisnost od kockanja je jako veliki problem, kojem se ne nazire rešenje, i koji će u nekom trenutku preći u jednu drugu formu, a to je onlajn forma, koja će biti mešavina zavisnosti od kockanja i zavisnosti od interneta. Ovo je nova bolest, jer je Svetska zdravstvena organizacija 2018. godine prepoznala zavisnost od interneta, doduše samo u formi zavisnosti od video igara."

"U Kini recimo 10 posto svih adolescenata ima sve kriterijume zavisnosti od interneta, u Koreji je taj broj 16 odsto od ukupne studentske populacije, postavlja se pitanje šta je problem, i zašto se na globalnom nivou taj problem ne prepoznaje, zašto se ne kaže 'OK, mi imamo problem zavisnosti od društvenih mreža jako veliki'. Zavisnost od pornografije na internetu je jako veliki problem, zavisnost od skidanja sadržaja sa interneta… Zašto se to ne prepoznaje kao problem? Velike su pare u igri, to je jedini odgovor", smatra dr Mladenović.

"Za pet godina, imaćemo zavisnost od interneta u svim ovim modalitetima kao dominantan vid zavisnosti, a nećemo imati mogućnost da kao psihijatri damo dijagnozu i kažemo 'da, to je zavisnost od interneta', već ćemo morati da čekamo da osoba kao posledicu toga upadne u depresiju, da ima porodične probleme, i onda ćemo morati da se dovijamo na različite načine da bismo to mogli da lečimo. Institut za mentalno zdravlje tu ima blagu prednost, jer na kraju krajeva, mi postavljamo kriterijume lečenja u Srbiji, ali na globalnom nivou, pa ni za Srbiju, to generalno nije dobro."

"Alkoholizam je broj jedan, u ovom trenutku kocka, u budućnosti internet", sumira dr Mladenović problem. 

PROČITAJTE: Ispovest patološkog kockara

igrice, zavisnost Foto: Guliver/Getty images, photoschmidt

Nehemijske zavisnosti preuzimaju primat

Sa ovim se slaže i dr Aleksandar Ramah, specijalista prishijatrije, i lekar koji se već godinama bavi različitim oblicima zavisnosti: "Ono što poslednjih godina preuzima primat jeste problem vezan za bihevioralne, ili takozvane nehemijske zavisnosti, dakle, kocka, klađenje, internet, mobilni telefoni. Javljaju se sve češće problemi zavisnosti od sadržaja na internetu, bilo da je u pitanju pornografija, bilo kockanje, bilo kupovina onlajn. Situacija je samo postala složenija, u smislu da su do pre desetak, petnaest godina dominantne bile hemijske zavisnosti.

Pre dvadesetak godina, dominantna je bila opijatska zavisnost, na prvom mestu od heroina. Onda je pre petnaestak godina marihuana, odnosno preparati kanabisa - marihuana, skank i slično, napravili pomak, u smislu da je od supstance koja je bila droga sa kojom se počinjalo, i relativno brzo prelazilo na druge opijate, postala primarna i jedina supstanca koju zloupotrebljavaju čitave generacije mladih.

Napravilo se nekoliko generacija mladih koji su bili zavisni od preparata kanabisa, jer je dostupan, jer je u tome značajan procenat mladih koji to povremeno ili često koriste, i ako govorimo o hemijskim zavisnostima, primat imaju preparati kanabisa.

Lekari koji se bave tom problematikom imaju problem jer priča o takozvanim 'lakim' i 'teškim' drogama nije prevaziđena, nego se naprotiv, stalno provlači i potencira da su preparati kanabisa 'nešto drugo' i sve se to pravda onim objektivnim pokazateljima da za neka medicinska stanja preparati kanabisa mogu biti korisni u smislu simptomatske terapije.

Iako oni ne leče, i nisu lek, oni mogu u nekim stanjima smanjiti tegobe, bolove, mučnine i tako dalje. Problem vezan za preparate kanabisa se, kao posledica toga, ne doživljava kao naročito ozbiljan. A s druge strane, oni koji se bave tom tematikom, svakog dana susreću se sa mladim ljudima koji imaju masu problema zbog korišćenja preparata kanabisa. To je bio drugi krug.

Treći krug je priča o kocki, klađenju koja se aktuelizovala, i danas zaista značajan broj osoba koje se javljaju za pomoć pripadaju toj kategoriji. S tim što procenat njih nije mali, i ugrubo moglo bi se reći da je kod polovine problem čisto kockanje, a kod polovine njih je kombinovana zavisnost, da oni i zloupotrebljavaju ili su zavisni od alkohola ili od neke druge supstance, a onda je tu došla i kocka."

U praksi, dr Ramah se susretao i sa dosta pacijenata koji su u problemu sa opijatima, pa kad stanu recimo i počnu lečenje od alkohola ili se skidaju sa kokaina, lakše se nose sa tim ako se okrenu kockanju, ili igranju igrica po ceo dan i duže, tako da se situacija maksimalno zakomplikovala.

Ono što izaziva najviše pažnje u javnosti je da se te granice samo pomeraju i da se sve više govori o sve mlađim osobama koje imaju problema sa zavisnošći.

"To jeste tačno. Dr Ramah je govorio o marihuani, i ona i prema istraživanjima Batuta jeste dominantna, preko 90 posto zastupljenosti kod probanata je marihuana. Inače, marihuana je najopasnija kod mladih muškaraca, 18, 19 godina, godinu dana gore dole, jer su to 'idealne' godine za psihozu. Za ludilo. Psihoze od marihuane su najgore u psihijatriji, traju po mesec, dva, tri", kaže dr Mladenović.

Jako je veliki problem što mi danas 99 odsto informacija imamo preko čula vida. Sa čitanjem, vi imate i mogućnosti imaginacije, i povezivanja, sinteze… svih logičkih informacija koje su jako važne.

Amotivacioni sindrom je jedan od najpoznatijih sindroma kod zavisnosti od marihuane. To nije više depresija u uobičajenom smislu reči, to je depresija u kojoj su oni bez perspektive, bez vizije sebe… Ona najgora vrsta depresije, u kojoj vam je neophodno stalno bombardovanje informacijama, da bi se pobeglo od tog osećaja besmisla", objašnjava dr Mladenović.

Problem je što je danas sve mnogo brže, sve nam je na dlanu.

Heroinskih zavisnika ima sve manje, to je činjenica. A ovo danas… kompleksnije je iz dana u dan.

Instant rešenje ne postoji

KAKO IZGLEDA LEČENJE

Proces izlečenja U tretmanu zavisnosti primenjuje se integrativni pristup koji po fazama traje između jedne I tri godine. Prvu fazu predstavlja uspostavljanje apstinencije, odnosno prekid uzimanja droge uz procenu posledica koje prožimaju celokupnu bio-psiho-socijalnu sferu. Da bi osoba izašla iz problema zavisnosti, prvo mora prihvatiti da ima problem, zatim da može da izađe iz problema, kao i da je ona sama kao osoba vredna (bez droge). Vazno je da shvati da se radi o specifičnoj iluziji, da se zadovoljstvo, prijatnost i bilo koji drugi željeni doživljaj može postići na drugi način a da se uzimanjem droge gube vrednosti kao što su sloboda, potencijali koji se nose u sebi, relacije sa drugima... Po prekidu uzimanja droge, kada je razvijena i fizička zavisnost, javlja se apstinencijalni sindrom koji zahteva medicinski tretman (primenu adekvatnih lekova) u trajanju do tri sedmice. Ova faza detoksikacije traje oko mesec dana. No, ova faza je nedovoljna da bi se postigao trajan prekid uzimanja droge. Drugu fazu predstavlja rani oporavak - to je period u kojem se učvršćuje obrazac ne uzimanja droge tokom 6-24 meseci, period ohrabrivanja, podrške i uvežbavanja ponašanja/funkcionisanja bez droge; utvrđuju se i ojačavaju strategije za suočavanje i prevazilaženje problema u apstinenciji. Treću fazu čini učvršćivanje oporavka - ova faza traje od jedne do pet godina. Cilj je stvaranje uvida u sopstveni psihički život, osobine i ličnost u celini. Iako je zavisnost jedan od najvećih problema sa kojim se osoba može suočiti u svom životu, to je problem koji se može rešiti.

Kako izgleda lečenje od kocke ili od zavisnosti od lečenja od interneta, u odnosu na lečenje zavisnosti od heroina? Da li je lečenje savremenih tipova zavisnosti komplikovanije?

"Novodizajnirane droge su uglavnom iz grupe stimulanasa, oponašaju dejstvo amfetamina, ali mnogo jače. Ključni problem je što danas mladi mnogo ranije počinju da uzimaju drogu i posledice su mnogo razornije.

Ali, osnovni principi tretmana i lečenja su isti. I kod hemijskih i kod nehemijskih zavisnosti suština je ista, njihov mehanizam je isti. Aktivirani su centri za nagradu, za prijatnost, i osoba funkcioniše isključivo na principu zadovoljstva. Nema odgovornosti, nema inicijative, kognitivne funkcije su u funkciji postizanja zadovoljstva. Suština lečenja, osnovno polazište je kod svih osoba koje imaju neku vrstu zavisnosti je da osoba prepozna i prihvati da ima problem.

To je toliko logično, jer ako neko ne doživljava da ima problem nema nikakav razlog da pristupi rešavanju. To je početna tačka. Dalje se ide kroz nekoliko faza. Početna tačka je prihvatanje problema, a zatim i rešavanje tog problema. U toj početnoj fazi, najvažnije je osobu zaštititi od daljeg uzimanja supstance, ili joj pomoći da prekine sa zavisničkim ponašanjem."

Ako je zavisnost od interneta, u pitanju… On sam po sebi nije loš. Sadržaji koje nudi su korisni, i to je sve u redu. Ali… ako neko ostane 15 sati pored kompjutera, ako ne jede, ne ide u toalet nego drži pored sebe flašu od litar i po u koju urinira, jer nema vremena da ode do kupatila, ako uz sve to povremeno uzme i neku supstancu da bi mogao da ostane budan što duže, onda je to sasvim druga stvar.

Postoje strategije koje se primenjuju u tom pokušaju da se osoba zaštiti od daljeg zavisničkog ponašanja, i tu su porodica, ili partner jako važni. Poznato je da što više tačaka oslonca osoba ima, pre će izaći iz zavisnosti.

U toj prvoj fazi se ide na prekid zavisničkog ponašanja, osvešćivanje koji su to sve elementi zavisničkog ponašanja, jer ljudi to često ne umeju ni da prepoznaju. Dešava se da osobe posle nekog vremena dođu, kažu 'jao, ja ne znam šta je ovo, ja sve sada ponovo osećam', jer više nisu fokusirane samo na predmet svoje zavisnosti.

Sve to zahteva dugotrajan pristup, i lečenje traje godinama. Od godinu, pa na više. Jer, ako se neko ne kocka ili ne uzima supstancu mesec ili dva, to je svakako dobro, ali ako posmatrate krajnji cilj, izlazak iz problema, to je suviše kratak period", kaže dr Ramah.

Važno je i da znate da se ni jedna zavisnost ne leči lekovima. Lekovi su samo, ako se uopšte i koriste, uvek u drugom planu, više kao neka vrsta "pozadinske podrške".

Instant rešenje, brzo, lako i jednostavno - ne postoji. A pravo rešenje… zahteva napor. I vreme.

I treba da imate jednu stvar u vidu. Kanabis i derivati kanabisa danas, i oni pre 20 godina su neuporedivi. Danas, oni su mnogo jači.

Problem marihuane je i što posledice nisu lako uočljive odmah, ali su jako, jako opasne na duge staze.

Ovo, doduše, ne važi u slučajevima u kojima korišćenje marihuane dovede do psihoze. Tu treba razlikovati dve mogućnosti: ponekad, marihuana psihozu izazove zbog svoje toksičnosti. Ali ponekad, ona je okidač da se ispolji neki problem sa mentalnim zdravljem koji je postojao negde kao mogućnost i možda se nikad ne bi ispoljio, da osoba nije konzumirala marihuanu i derivate marihuane.

Svako može postati zavisan

Pod određenim okolnostima, svako može postati zavisnik, ali bez obzira na uzroke koji su osobu doveli u takvu situaciju, koren je isti - težnja dostizanja prijatnosti upotrebom droge. Važno je samo da se ima u vidu da se ta težnja vrlo brzo pretvara u svoju suprotnost.

"Problem je u tome što marihuana, baš kao i drugi opijati dovode do promena u funkcioisanju mozga. Već i prvi put, uzimanje droga može ostaviti takve posledice. Droge najznačajnije utiču na one delove mozga koji regulišu složene odnose između osećanja, mišljenja i opažanja. Sa svakim narednim uzimanjem droge ove promene su sve dublje i izraženije. Prirodno osećanje prijatnosti, opuštenosti ili kreativnosti, ostvaruju se međusobnom kompleksnom interakcijom mnoštva moždanih centara: dejstvo droga predstavlja skraćenu, nepotpunu, manje vrednu verziju ovih procesa koja stvara iluziju da željeno stanje postoji. Zavedena ovom iluzijom, osoba pokušava da narednim uzimanjem droge to stanje ponovo doživi i učini ga trajnim. Međutim, umesto trajnosti tog doživljaja, doživljava se razočarenje i nada da će se sledeći put to postići - krug se uspostavlja, sve do stvaranja zavisnosti kada se droga uzima ne da bi se nešto doživelo, već da bi se smanjile postojeće izražene telesne i psihičke tegobe", objašnjava dr Rahman.

LINIJA ZA POMOĆ

Svakoga dana pomoć od dežurnog psihijatra Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" možete potražiti od 14:00 do 15:00 sati na broj telefona 011/36-36-462, a u Centru za mentalno zdravlje svakog radnog dana od 09-18 sati na broj telefona 011/36-12-467.

Paralelno sa promenama koje droge izazivaju u mozgu, menja se i ponašanje osobe. Sa svakim novim uzimanjem droge, ponašanje osobe je sve manje spontano i funkcionalno, kompromitovane su i interakcije sa drugima. Značajne su i različite telesne komplikacije. Sve ono što je mlada osoba želela, što je već posedovala, nestaje u magli koju stvara droga.

Nezavisno od toga koja se droga koristi, put ka izvesnom tragičnom ishodu je neminovan. Vremenom, početni razlozi uzimanja droge blede i postaju nevažni.

I po ko zna koji put, svaka individualna priča o istoriji uzimanja droge, koliko god na početku bila posebna i neponovljiva, ima isti predvidivi kraj u kome propadanje i lagano nestajanje osobe postaje jedina izvesnost, poručuje dr Ramah.

Povezano

Sve vesti