Najmlađi kockar koji se lečio u Drajzerovoj je dečak od 15 godina, a jedan 18-godišnjak prokockao je stan svojih roditelja. Stručnjaci za MONDO upozoravaju da je sve više zavisnika od igara na sreću.
Stručnjaci navode da je najviše zavisnika, među kojima i mlađih od 18 godina, od ruleta i kladionica, u kojima se uglavnom počinje.
Autor knjige "Ulog" Dejan Stanković rekao je za MONDO da pomoć za najmlađe kockare uglavnom traže njihovi roditelji koji se najviše žale zbog dugovanja.
"Majke koje traže pomoć za svoju decu javljaju se u oko 80 odsto slučajeva, a u oko 15 odsto otac zatraži pomoć, jer mu je dete zbog kocke upalo u dugove i druge probleme", kazao je Stanković, predstavnik udruženja koje pomaže zavisnicima od igara na sreću "Herc" (www.kockanje.org) .
On je izrazio zabrinutost zbog porasta "onlajn kockanja" među mladima, jer kako navodi, roditelji uglavnom ne kontrolišu dovoljno kako njihova deca provode vreme na Internetu.
"Većina kladionica sada ima svoje internet stranice i vi jednostavno ne morate da idete u njih da bi uplatili tiket. Onlajn se najviše igra i Teksas poker, uplati se 100 dolara i učestvuje na turnirima", rekao je Stanković.
On je istakao da kockarski gubitak ne određuje dubinu problema, jer ako je neko prokockao tri automobila i dva stana u centru Beograda, ne znači da je u većem problemu od onog ko je prokockao svoju prosečnu mesečnu platu.
"Ljudi uglavnom greše jer često kažu da nisu prokockali mnogo. Neki kažu da su prokockali 5.000 evra, ali da to nije puno, jer znaju one koji su prokockali i 50.000 evra. Onda kažu, ništa strašno i nastave dalje, a to je veliki problem. Svaka igra na sreću je po definiciji ‘dobio ili izgubio’ jer to je kockanje. Da li se kockamo preko kladionice, kockarnice, na trke pasa ili konja sasvim je isto", rekao je Stanković koji je i sam bivši zavisnik od kocke.
Kako je istakao, pri izlečenju mladih zavisnika roditelji često greše jer "uključe emocije" i tako odlažu rešavanje problema.
"Obično kažu - on je naš dobri sin koji je uvek bio poslušan. Tek kada dođu do ozbiljnih problema, kada se zapostave škola i fakultet i kada uđu u velike dugove, onda traže pomoć", rekao je autor knjige "Ulog".
On je ukazao da loša ekonomska situacija takođe utiče na povećanje broja zavisnika od kocke, ali i ubrzani razvoj "kockarske industrije koja pravi svoje robove".
"Što više robova naprave, to je bolje za njih. Samo šire svoja poslovanja. Na primer, ja im danas odnesem deset evra, komšija 50, jedan rođak 100, drugi 500 i tako im mnogo drugih ljudi dnevno i redovno donosi novac, tako funkcionišu", rekao je Stanković.
On je ocenio da zakonsko rešenje da se kladionice i kazina ne mogu otvarati najmanje 200 metara od zgrada škole nije doprinelo poboljšanju rešenja problema, jer se tako samo premeštaju na druga mesta, koja su u nekim slučajevima mnogo bliže kući u kojoj zavisnik živi.
Direktor Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti "Dr Vorobjev" dr Igor Boljbuh rekao je za MONDO da se u toj ustanovi lečio jedan 18-godišnjak koji je "toliko ogrezao u dugove, da je prokockao stan svojih roditelja".
"Mladi uglavnom odbijaju lečenje, jer ne mogu da procene posledice. Na to često pristaju pod pritiskom roditelja, da bi im oni vratili dugove", rekao je Boljbuh.
Najviše je zavisnika od ruleta, jer tu nema perioda očekivanja "dobio-izgubio", već im pruža oštrinu osećaja – "brzi adrenalin", ocenio je Boljbuh.
Prema rečima stručnjaka, zavisnost se uglavnom javi kada osoba neočekivano osvoji veliku svotu novca, dopadne joj se osećaj dobitka, pa se stalno iznova trudi da ponovi to na isti način, kockanjem.
Direktorka Specijalne bolnice za lečenje zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu dr Jasna Daragan Saveljić rekla je za MONDO da je najmlađi pacijent koji se od kocke lečio u toj ustanovi imao 15 godina, a najstariji 70.
Ona je kazala da Srbija nema centralni registar po kojem bi moglo da se utvrdi koliko ima zavisnika od kocke, ali je istakla da se u poslednje dve godine beleži porast onih koji traže pomoć.
Za uspešno lečenje od kocke stručnjaci kao bitnu stvar navode pravilno organizovano vreme i stalnu kontrolu novca kojim zavisnik raspolože.
Podrška porodice je, takođe, veoma bitna, kao i konsultacije sa stručnjacima koji se bave tim problemom.
Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu za lečenje od kocke godišnje se javi oko 100 ljudi, dok pomoć na privatnoj klinici "Dr Vorobjev" zatraži mesečno pet do šest osoba.
Pomoć u specijalnim klinikama najčešće traže oni koji imaju između 30 i 45 godina.
Kockara ima veliki broj u regionu, ali i širom Evrope, pa je tako više od pola miliona Nemaca zavisno od igara na sreću, dok kazina sa automatima u nemačkim gradovima u poslednje četiri godine ima za oko 50 odsto više.
(L. Stošić, MONDO, Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Autor knjige "Ulog" Dejan Stanković rekao je za MONDO da pomoć za najmlađe kockare uglavnom traže njihovi roditelji koji se najviše žale zbog dugovanja.
"Majke koje traže pomoć za svoju decu javljaju se u oko 80 odsto slučajeva, a u oko 15 odsto otac zatraži pomoć, jer mu je dete zbog kocke upalo u dugove i druge probleme", kazao je Stanković, predstavnik udruženja koje pomaže zavisnicima od igara na sreću "Herc" (www.kockanje.org) .
On je izrazio zabrinutost zbog porasta "onlajn kockanja" među mladima, jer kako navodi, roditelji uglavnom ne kontrolišu dovoljno kako njihova deca provode vreme na Internetu.
"Većina kladionica sada ima svoje internet stranice i vi jednostavno ne morate da idete u njih da bi uplatili tiket. Onlajn se najviše igra i Teksas poker, uplati se 100 dolara i učestvuje na turnirima", rekao je Stanković.
On je istakao da kockarski gubitak ne određuje dubinu problema, jer ako je neko prokockao tri automobila i dva stana u centru Beograda, ne znači da je u većem problemu od onog ko je prokockao svoju prosečnu mesečnu platu.
"Ljudi uglavnom greše jer često kažu da nisu prokockali mnogo. Neki kažu da su prokockali 5.000 evra, ali da to nije puno, jer znaju one koji su prokockali i 50.000 evra. Onda kažu, ništa strašno i nastave dalje, a to je veliki problem. Svaka igra na sreću je po definiciji ‘dobio ili izgubio’ jer to je kockanje. Da li se kockamo preko kladionice, kockarnice, na trke pasa ili konja sasvim je isto", rekao je Stanković koji je i sam bivši zavisnik od kocke.
Kako je istakao, pri izlečenju mladih zavisnika roditelji često greše jer "uključe emocije" i tako odlažu rešavanje problema.
"Obično kažu - on je naš dobri sin koji je uvek bio poslušan. Tek kada dođu do ozbiljnih problema, kada se zapostave škola i fakultet i kada uđu u velike dugove, onda traže pomoć", rekao je autor knjige "Ulog".
On je ukazao da loša ekonomska situacija takođe utiče na povećanje broja zavisnika od kocke, ali i ubrzani razvoj "kockarske industrije koja pravi svoje robove".
"Što više robova naprave, to je bolje za njih. Samo šire svoja poslovanja. Na primer, ja im danas odnesem deset evra, komšija 50, jedan rođak 100, drugi 500 i tako im mnogo drugih ljudi dnevno i redovno donosi novac, tako funkcionišu", rekao je Stanković.
On je ocenio da zakonsko rešenje da se kladionice i kazina ne mogu otvarati najmanje 200 metara od zgrada škole nije doprinelo poboljšanju rešenja problema, jer se tako samo premeštaju na druga mesta, koja su u nekim slučajevima mnogo bliže kući u kojoj zavisnik živi.
Direktor Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti "Dr Vorobjev" dr Igor Boljbuh rekao je za MONDO da se u toj ustanovi lečio jedan 18-godišnjak koji je "toliko ogrezao u dugove, da je prokockao stan svojih roditelja".
"Mladi uglavnom odbijaju lečenje, jer ne mogu da procene posledice. Na to često pristaju pod pritiskom roditelja, da bi im oni vratili dugove", rekao je Boljbuh.
Najviše je zavisnika od ruleta, jer tu nema perioda očekivanja "dobio-izgubio", već im pruža oštrinu osećaja – "brzi adrenalin", ocenio je Boljbuh.
Prema rečima stručnjaka, zavisnost se uglavnom javi kada osoba neočekivano osvoji veliku svotu novca, dopadne joj se osećaj dobitka, pa se stalno iznova trudi da ponovi to na isti način, kockanjem.
Direktorka Specijalne bolnice za lečenje zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu dr Jasna Daragan Saveljić rekla je za MONDO da je najmlađi pacijent koji se od kocke lečio u toj ustanovi imao 15 godina, a najstariji 70.
Ona je kazala da Srbija nema centralni registar po kojem bi moglo da se utvrdi koliko ima zavisnika od kocke, ali je istakla da se u poslednje dve godine beleži porast onih koji traže pomoć.
Za uspešno lečenje od kocke stručnjaci kao bitnu stvar navode pravilno organizovano vreme i stalnu kontrolu novca kojim zavisnik raspolože.
Podrška porodice je, takođe, veoma bitna, kao i konsultacije sa stručnjacima koji se bave tim problemom.
Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu za lečenje od kocke godišnje se javi oko 100 ljudi, dok pomoć na privatnoj klinici "Dr Vorobjev" zatraži mesečno pet do šest osoba.
Pomoć u specijalnim klinikama najčešće traže oni koji imaju između 30 i 45 godina.
Kockara ima veliki broj u regionu, ali i širom Evrope, pa je tako više od pola miliona Nemaca zavisno od igara na sreću, dok kazina sa automatima u nemačkim gradovima u poslednje četiri godine ima za oko 50 odsto više.
(L. Stošić, MONDO, Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
