Pre naplate, srpska prestonica mora dobiti spoljašnju i unutrašnju magistralne prstenove, kao i metro linije.
Gradski sekretarijat za saobraćaj raspisao je javnu nabavku za izradu studije "Upravljanje saobraćajem u Beogradu kroz model tarifiranja pristupa centralnoj zoni".
Cilj ove studije da se pokaže koliko bi se tarifiranjem rasteretile centralne gradske saobraćajnice koje poslednjih desetak godina beleže nagli porast vozila. Gužve uzrokuju velike probleme, ne samo u funkcionisanju grada, već i porastu zagađenosti vazduha.
Takozvano "upravljanje zagušenjima" je sistem koji su uveli mnogobrojni gradovi u svetu, koji su se susreli sa problemima poput beogradskih.
Svakako je najpoznatiji slučaj glavnog grada Veliki Britanije, koji koristi ovaj sistem još 2003. Sva vozila, osim hibridnih i električnih automobila, plaćaju dnevnu taksu od 11,50 funti (13 evra).
Početkom aprila ove godine, u Londonu je uvedena još jedna taksa za kretanje u zonama "niske emisije" (ULEZ), koja iznosi 12,50 funti (15 evra), takođe, dnevno. Ovaj namet moraju da plaćaju sva putnička vozila sa benzinskim motorima starijim od 2006, odnosno dizelaši proizvedeni pre 2015. godine. Autobusi i teretna vozila starija od 2015. plaćaju ULEZ taksu 100 funti (113 evra).
U ovom trenutku zona naplate obe ove takse se odnosi na najuže gradsko jezgro, ali će od jeseni 2021. biti prošireno na čitavu urbanu vozu.
Sve ovo je moguće napraviti jer se građani i gosti Londona retko voze sopstvenim prevozom. Oni koriste, pre svega, metro mrežu sa 11 linija ukupne dužine od 402 kilometra. S druge strane tu je razgranata mreža kružnih puteva, koji omogućavaju da se centar zaobilazi.
Upravo su ovo i glavne mane beogradskog saobraćaja. Srpskoj prestonici nedostaje razvijeniji gradski prevoz, kao i unutrašnji i spoljašnji magistralni prstenovi, koji će omogućiti da se zaobilazi centar, što je u ovom trenutku nemoguće.
Završetkom obilaznice oko Beograda, od Surčina do Bubanj potoka, deo vozila će moći da zaobiđe autoput kroz Beograd.
Sledeće je unapređenje gradskog prevoza. Grad je najavio izgradnju dve linije metroa, kao i četiri linija BG voza.
Takođe, potrebno je završiti i Unutrašnji magistralni prsten. Najavljena izgradnja tunela koji će povezati Savsku i Dunavsku padinu, odnosno prolaziti ispod centra grada, još jedan od preduslova za početak naplate prolaska vozila kroz centar Beograda.
Najavljena je i izgradnja mosta kod Ade Huje, koji je neophodan kako bi se Pupinov most između Zemuna i Borče spojio sa Zrenjaninskim i Pančevačkim putem, a u okviru srednjeg magistralnog prstena.
Sve ovo se nalazi u Smart planu razvoja saobraćaja do 2033.
Tender za izradu studije će biti otvoren 26. juna, a izabrani ponuđač će imati šest meseci da iznese kompletnu analizu i predloži odgovarajući model upravljanja zagušenjima, kao i tehnologiju kojom bi se sve ovo moglo primenjivati, pišu Večernje novosti.
Uz to, ponuđač je u obavezi da napravi i anketu o tome šta građani misle o naplati ulaska u centar.
Gradski sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović pojasnio je da javna nabavka za izradu studije ne znači i automatsko uvođenje sistema naplate prolaska vozila kroz centar.
"Ovo je jedna u nizu analiza koje sprovode Grad Beograd i Sekretarijat za saobraćaj, a koje se tiču protočnosti i bezbednosti u saobraćaju. Studija treba da pokaže kakvi bi bili efekti ovakvog postupka uz obavezno anketiranje stanovnika kako centralnih gradskih zona tako i onih na periferiji. To nipošto ne znači da će sistem po automatizmu biti primenjen nakon izrade studije, već je ovo samo sakupljanje podataka", izjavio je Rafailović i dodao da sama studija neće biti dovoljna da se zauzme konačan stav, niti će bilo šta biti urađeno bez saglasnosti građana.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta automobila, automobilske tehnike, saveta, saobraćaja… pratite u rubrici MONDO Auto, kao i na našim Facebook i Instagram stranicama.
