Jovan Terzić

Sjajni Bađo, II deo: Klincima otkrio za koga navija

Autor:

Pogledajte kako se svojevremeno najbolji fudbaler sveta družio sa đacima beogradske Sportske gimnazije.

Sjajni Bađo, II deo: Klincima otkrio za koga navija Foto: Mondo/Stefan Stojanović

Ni to što je pravo sa aerodroma imao podužu konferenciju za medije, ni veče provedeno u jednom beogradskom restoranu nisu uticali da Roberto Bađo umoran dođe pred đake beogradske Sportske gimnazije na Dorćolu.

Proslavljeni italijanski fudbaler, zvanično najbolji na svetu 1993. godine, raspoložen i nasmejan odgovarao je na pitanja dece koja maštaju da jednog dana dostignu njegove sportske rezultate.

"Zavidim vam zbog vaše mladosti, to je period kada postavljate temelje za svoj život i svoju budućnost", poručio je okupljenima 52-godišnji Bađo, koji u Beogradu promoviše fudbalski kamp za dečake i devojčice uzrasta 7 do 14 godna pod pokroviteljstvom banke Inteza.

"Danas možda niste u stanju da razumete koliku sreću imate zbog svoje mladosti, znam da se borite sa mnogim sumnjama, ali morate da se stalno angažujete i zalažete za nešto. Da sebi postavljate izazove. Svaki dan u životu moramo se suočavati sa izazovima i zato ih prihvatajte, nemojte ih se plašiti. Oni će vas učiniti boljim ljudima", savetovao je "Mali Buda", koji je taj nadimak odavno dobio zbog religijskog opredeljenja - budizma.

Posle uvodnog obraćanja, brojni dečaci i devojčice dobili su priliku da postavljaju pitanja fudbaleru koji je sa reprezentacijom Italije bio vicešampion sveta 1994. godine, a prvak Italije sa Juventusom 1995. i Milanom godinu dana kasnije.

Prvo pitanje postavio je mladić kog je interesovalo kako je Bađo psihički podneo promašaj penala - ispostavilo se odlučujućeg - u finalu Mundijala 1994. protiv Brazila.


"Imao je taj promašaj veliki uticaj na mene", priznao je Italijan.

"Devojke izuzetno strastvene, čak i agresivnije"

Uglavnom su dečaci postavljali pitanja, ali bilo je i devojaka koje su se odvažile da uzmu mikrofon. Jednu je interesovalo šta Roberto Bađo ima da kaže o ženskom fudbalu... "Imao sam priliku da gledam ženski fudbal, čak i trenirao sa nekim devojkama kada sam imao povredu kolena. Pozitivno su me iznenadile, bile su čak i agresivnije od nekih muškaraca. Bilo je teško trenirati sa njima, shvatio sam da igraju fudbal izuzetno strastveno. To je pokret koji se sve više širi i drago mi je zbog toga".

"Počeću priču iz najranije mladosti da biste shvatili... Još kada sam imao četiri-pet godina sanjao sam da igram finale Svetskog prvenstva i uvek je rival bio Brazil. Taj san negovao sam čitavog života. Naravno, uvek bi Italija bila pobednik... Zamišljao sam golove koje dajem za pobedu, ali to je ipak bio samo san. Učinio sam sve da dođem do te utakmice, nažalost ona se završila na način koji nikad nisam pretpostavljao - mojim promašenim penalom! To razočaranje i dalje nosim u sebi, najviše zbog navijača. Važno je, međutim, iz takvih situacija izvući pouke i ja mislim da jesam. Naučio sam da bolje razumem patnju drugih i zato danas razumem kako se oseća svaki igrač koji promaši penal. To što sam danas ovde pokazuje sa sam uspeo psihički da se izdignem".

Kao jedan od ključeva uspeha u sportu, Roberto Bađo je istakao trening. Danas se tome pristupa mnogo ozbiljnije nego ranije, ali ako pojedinac ne želi da se maksimalno posveti, uzalud najbolji sistem i čitav tim stručnjaka oko njega.

"Vremena se menjaju, pa tako i način treninga. Može se promeniti metodologija, ali jedno uvek ostaje, a to je naš pristup treningu i angažovanje. To je izuzetno važno. Js mislim da što je čovek stariji, mora više da se zalaže", istakao je.


Igrajući za Vićencu, Fiorentinu, Juventus, Milan, Bolonju, Inter, Brešu i italijansku reprezentaciju, Bađo je promenio brojne sjajne saigrače i za rivale imao neke od najboljih fudbalera sveta. Oktrio je i koja trojica imaju posebno mesto u njegovom srcu.

"Najbolji fudbaler je bio Marko van Basten, ali nažalost nismo bili saigrači. Imao sam i priliku da se upoznam sa Ronaldom iz Brazila, 'Fenomenom', a igrao sam i protiv Maradone. Mislim da su njih trojica najbolji. Možda sam nekoga i zaboravio jer sam imao tu sreću da igram sa velikim brojem odličnih fudbalera".

Među saigračima u Milanu bio mu je evropski šampion sa Crvenom zvezdom, Dejo "Genije" Savićević. Već je pričao o tome kako je odlučeno ko će nositi kultni dres broj 10, a jedan od dečaka interesovao se da li su i dalje u kontaktu.

"Ne, nažalost već više godina se ne čujemo, ali gajim izuzetno lepa sećanja na njega. Ne samo kao fudbalera, već i kao čoveka".

Izvor: MONDO/J. Terzić


Neizbežno je bilo pitanje koji mu je najdraži gol u karijeri.

"Često me to pitaju... Možda gol protiv Čehoslovačke na Svetskom prvenstvu 1990", izabrao je Bađo, a evo i podsećanja na njegov sjajan prodor:

Izvor: YouTube/Tutto Calcio

Osvrnuo se "Mali Buda" i na nedavno finale Lige šampiona u kom je Liverpul savladao Totenhem 2:0. Ima onih koji smatraju da kvalitet te utakmice nije bio dostojan njene važnosti, ali je Bađo pokušao da objasni zašto je tako.

"Inače smatram da se nijedno finale ne odlikuje lepom igrom, jer su svi pod pritiskom pobede. Mislim da je Liverpul zaslužio pobedu, posebno zbog prethodnog duela sa Barselonom".

Među poslednjima, ali ne i najmanje važno jer je dan ranije tokom konferencije za medije bio suzdržan, našlo se pitanje "za koga Roberto Bađo navija".

"Za koga navijam? To je duga priča", delovalo je kao da ponovo neće otkriti, međutim...

"To je jedna klub iz Argentine - Boka Juniors! Imam jako mnogo prijatelja u Argentini koji navijaju za taj klub, pa sam i ja postao njihov navijač iz solidarnosti", otkrio je Bađo, ali i dalje nije poznato koji grb iz domovine mu je najviše prirastao srcu.

Igrao je za najveće, pa i dalje ostaje samo da se nagađa...

Povezano

Sve vesti