Beta

Rast investicija na Balkanu, Srbija druga!

Autor:

Region Zapadnog Balkana zabeležio je prošle godine rast stranih direktnih investicija, uprkos negativnom trendu u celom svetu, pokazuje izveštaj UNCTAD - tela Ujedinjenih nacija.

5
A- A A+
beograd, sumrak, dron, noć, brankov most, sava Foto: Mondo/Goran Sivački



Dok su u celom svetu strane direktne investicije pale za 13 odsto, na 1.300 milijardi dolara, u regionu Zapadnog Balkana, koji je u izveštaju označen kao jugoistočna Evropa i deo šireg regiona privreda u tranziciji, došlo je do rasta od 33 odsto, na 7,4 milijarde dolara, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Prema "Izveštaju o investicijama u svetu 2019" Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD), najveći rast na Zapadnom Balkanu zabeležila je Severna Makedonija u kojoj je priliv stranih direktnih investicija povećan za 260 odsto, s 205 miliona dolara 2017. godine na 737 miliona dolara prošle godine.

Srbija, koja ima najveći priliv stranih direktnih investicija u regionu, zabeležila je rast od 44 odsto, na 4,1 milijarde dolara.

Crna Gora je jedina u regionu zabeležila pad - 12 odsto, na 490 miliona dolara.

Bosna i Hercegovina je imala rast od četiri odsto, na 468 miliona dolara, a Albanija 13 odsto, na 1,3 milijarde dolara.

Od zemalja u regionu koje su u Evropskoj uniji, najveći rast priliva stranih direktnih investicija imala je Slovenija - 81 odsto, na 1,4 milijarde dolara. U Hrvatskoj je zabeležen pad od 43 odsto, na 1,2 milijarde dolara, a u Bugarskoj od 21 odsto, na dve milijarde dolara. Grčka je imala rast devet odsto, na 4,3 milijarde dolara, a Rumunija takođe devet odsto, na 5,9 milijardi dolara.

Srbija je u 2018. bila drugi najveći recipijent stranih direktnih investicija među tranzicionim zemljama, što obuhvata i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, s rastom akcijskog kapitala, navodi se u izveštaju UNCTAD-a.

Srpska privreda je najveća u podregionu i relativno je diversifikovana, sa strateškim položajem koji olakšava logističku infrastrukturu, dok rudna bogatstva, posebno bakra, privlače kompanije koje istražuju resurse. Među stranim direktnim investicijama izveštaj navodi udeo francuskog Vansi erports (Vanci Airports) u aerodromu "Nikola Tesla" i kineskog Ziđina u rudniku Bor.

Izveštaj tela UN za trgovinu i razvoj ukazuje i na investicije u srpski automobilski klaster s projektima britanske kompanije Eseks Jurop (Ešex Europe) i japanskog Jazakija (Yazaki), kao i istraživački centar u Novom Sadu nemačkog proizvođača guma Kontinental (Continental).

U svetu su prošle godine strane direktne investicije pale za 13 odsto na 1.300 milijardi dolara, što je najniži nivo od svetske finansijske krize. Treći godišnji pad uzastopce, ocenjuje UNCTAD, uglavnom je posledica vraćanja akumuliranih zarada američkih multinacionalnih kompanija u prva dva kvartala 2018. posle poreske reforme.

Povezano

Sve vesti