U Pomoravlju je ove godine zabeležen dobar rod kajsija, koje nikada nisu bile jeftinije, ali je prodaja veoma loša jer "nema kupaca". Ništa bojle ne prolaze ni sa višnjom u Merošini.
Proizvođači kajsija za Tanjug kažu da je "otkup neorganizovan i prepušten nakupcima", koji prvu klasu plaćaju po 30 dinara, a prodaju tri do četiri puta skuplje. Nejasno je ko bi to trebalo da organizuje otkup ako sami kupci, ili trgovci, nisu zainteresovani za voće, a izgleda ni proizvođači za udružen plasman.
Cena kajsije za industrijsku preradu je 20 dinara, kažu proizvođači i dodaju da tako nemaju nikakvu zaradu i da su na čistom gubitku, budući da moraju da plate i berače, prskanje, orezivanje, đubrenje.
Vlasnik velikog kajsijara u Dolovu, kraj državnog puta Jagodina - Despotova - Sviljanac, sa porodicom bere i prodaje kajsije.
TUGA: Otresaju višnje zbog cene i lošeg otkupa
"Staju ljudi, kupe kilogram, dva, najviše gajbu", rekao je Tanjugu.
On ukazuje na još jedan, pomalo neočekivani problem. Svi smo ubeđeni da su neprskane kajsije bolje i zdravije, a time valja i poželjnije, ali u biznisu nije tako. On se žali se i da njegove kajsije hladnjače neće da otkupljuju, upravo zbog toga što nisu prskane.
U MEROŠINI NEOBRANI VIŠNJICI
Sličan problem "nema kupaca" imaju i proizvođači višanja. Veći broj poljoprivrednika sa područja opštine Merošina odustao je od berbe zbog otkupne cene od samo 30 dinara po kilogramu.
Stručni saradnik za poljoprivredu u opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je agenciji Beta da višnje beru samo oni koji imaju mašine za berbu i oni koji su u velikim dugovima, pa da ih koliko toliko umanje.
"Sa cenom od 30 dinara proizvođači nemaju od ovogodišnjeg roda nikakvu zaradu, jer su troškovi berbe 20 dinara po kilogramu, plus hrana i smeštaj za berače. Višnje beru oni koji su se zadužili za repromaterijal i za mehanizaciju, pa da barem malo smanje dugove", kazao je Stojanović.
On je istakao da je kvalitet ovogodišnjeg roda izuzetan, međutim, otkupljivači pronalaze najrazličitije izgovore da bi višnje ocenili drugom, a ne prvom klasom koja se plaća 40 do 50 dinara.
"Proizvođači su nemoćni da bilo šta učine jer tržište kod nas nije zaživelo. Otkupljivači su postigli dogovor i 'drže cenu' i imaće odličnu zaradu i oni i prerađivači. Po našim procenama prerađivači će imati 40 dinara 'čiste' zaradu po kilogramu višnje. Svi će biti na dobitku, samo proizvođači na gubitku", naglasio je Stojanović.
Prema njegovim rečima, na svetskom tržištu kilogram višanja i to lošijeg kvaliteta košta 1,2 evra.
"Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu", izjavio je Stojanović.
On je istakao da je prošle godine bila slična situacija sa otkupom, a kako stvari stoje ni naredna godina neće biti ništa bolja.
"To će svakako uticati na smanjenje zasada, koje već ionako prepolovljuje insekt žilogriz. Mladi napuštaju proizvodnju višanja i odlaze iz sela jer ne vide više nikakvu perspektivu ovde", rekao je Stojanović.
Na području opštine Merošina višnjom je zasađeno oko 2.000 hektara, a oko 90 odsto domaćinstava obrađuje sopstvene višnjike.
