Na dužinu života utiču različiti faktori, uključujući i kombinaciju gena, kao i faktori okruženja. U istraživanju u kojem su učestvovali identični blizanci, naučnici su utvrdili da geni na to utiču oko 30 odsto, što znači da je najveća grupa faktora u ljudskom okruženju.

Od raznih faktora okruženja, naučnici su detaljno ispitali jedan – ishranu. Analizirali su kako utiče količina hrane koju jedemo, ali i šta jedemo, a "pod mikroskop" je stavljena i konzumacija mesa.

Studija u kojoj je učestvovalo 100.000 Amerikanaca u trajanju od pet godina, pokazala je da vegetarijanci imaju manji rizik od smrti u tom periodu, u odnosu na one koji jedu meso. Taj efekat je posebno primećen kod muškaraca.

Neke ranije analize takođe su pokazale da se ishrana koja uključuje vrlo malo mesa povezuje sa dužim životnim vekom, kao i da što duže osoba ne jede meso, to je dobar efekat veći.

Postoje naučni dokazi da ishrana bez mesa može da snizi rizik od razvoja zdravstvenih problema, poput dijabetesa tipa 2, povišenog krvnog pritiska, pa čak i kancera. Postoje i neki dokazi da veganska ishrana ima još bolji efekat na zdravlje nego standardna vegetarijanska ishrana.

Vegan ili vegetarijanac, nije svejedno

Ipak, i posle svih studija, naučnici ne mogu sa sigurnošću da tvrde da je jedan ili drugi režim ishrane bolji za dugovečnost. Jer, kao što i sami ističu, otkrivanje veze između konzumiranja mesa i smrti ne znači nužno da je ta veza uzročno-posledična, tj. da je ishrana uzrok smrti.

Drugo, može biti da vegetarijanci više vežbaju, manje piju ili puše, nego oni koji jedu meso, na primer...

Dakle, dosadašnje studije jesu pokazale da je moguće da ishrana koja ne podrazumeva unos mesa doprinese dugovečnosti i smanjenom riziku obolevanja od raznih bolesti. Svakako, trebalo bi izbegavati i neke druge stvari koje su rizik za zdravlje, poput pušenja.