Vegani, za razliku od vegetarijanaca, ne jedu ništa što je životinjskog porekla, čak ni med, ne nose garderobu od vune, kože i svile.

Ako vam ta pravila zvuče kao mučenje, grešite - izbor jela koja su im na raspolaganju je širok, samo se treba navići, ukoliko niste još u detinjstvu prestali da jedete meso, sireve, jaja i ribu.

Postoje brojne zamene za te namirnice i neka vegan jela imaju takav ukus da nikada ne biste pomislili da su potpuno bez namirnica životinjskog porekla.

Mišljenja u vezi sa tim da li je takav način ishrane zdrav ili ne, su podeljena. Činjenica je da čovek ne može bez proteina, ali to ne znači da ih mora unositi putem mesa. Postoje mnoge namirnice biljnog porekla koje su bogate proteinima.

Proteini su prisutni u koštunjavom voću, mahunarkama, neprerađenim žitaricama i semenkama suncokreta, bundeve, susama.

Gvožđe se unosi konzumiranjem zelenog lisnatog povrća, tofu sira, žitarica, a ima ga i u sušenom voću, pasulju i sočivu. Kalcijum, zbog kojeg pijemo mleko, vegani u organizam unose kada jedu brokule, zeleno lisnato povrće, mahunarke, orašaste plodove, smokve.

Tokom trudnoće i dojenja, ili većih fizičkih napora, vegani sportisti na primer, koriste razne dodatke ishrani kako bi nadomestili eventualni manjak gvožđa.

Ishrana vegana uopšte nije jednolična - i oni jedu sendviče, burgere, pice, pite... ali napravljene isključivo od namirnica životinjskog porekla, sa začinima koja im dodaju ukus, miris... Vegani jedu i slatkiše, uglavnom na bazi kakaa, sušenog voća, orašastih plodova.

Potrebna je samo volja i malo razmišljanja pre nego što se sedne za trpezu.

Jedni su vegani iz etičkih, drugi iz zdravstvenih razloga. Naravno, ima i onih koji misle da je to moderno i fensi.

Na kraju, razlozi nisu bitni, već da vam takav način ishrane prija i da zadovoljava vaše prehrambene potrebe.